Prof. dr Olivera Kontić: Preko 50 odsto žena nema nijedan faktor rizika za PREVREMENI POROĐAJ

Na globalnom nivou, prevremeni porođaj čini oko 10% svih porođaja, što znači da se godišnje širom sveta prevremeno rodi oko 15 miliona beba. Prevremeni porođaj je svaki porođaj koji se desi posle dvadesete, a pre kompletirane 37. nedelje trudnoće, navodi medicinska literatura sa aglosaksonskog područja. Ipak, donja granica za prevremeni porođaj se spori iz mnoštva medicinskih razloga.

Foto: prof. dr Olivera Kontić

” Trudnoća traje 40 nedelja, a porođaj u terminu je od kompletirane 37. nedelje trudnoće pa sve do 42. nedelje trudnoće. Međutim, iako nema dileme koja je vezana za definisanu gornju granicu, donja granica je, kada je reč o prevremenom porođaju, arbitrarna. Naime, donji prag se računa od trenutka za koji procenujemo da bi novorođenče u toj starosti trudnoće imalo šanse da preživi. Međutim, bez obzira na činjenicu da je taj tzv. prag vijabilnosti u tehnološki i medicinski najrazvijenijim zemljama sveta definisan kao 20. nedelja gestacije, rođenje pre 28. nedelje se svuda u svetu smatra ekstremno prevremenim rođenjem, a time i veoma neizvesnim ishodom.  Naime, čak i u najboljim uslovima za negu prevremeno rođenih, ukupna stopa smrtnosti dece rođene pre 28. nedelje gestacije je 25%, a dece rođene pre 25. nedelje gestacije preko 50%. Treba međutim svakako istaći da je, zahvaljujući značajnom napretku u prenatalnoj i neonatalnoj nezi, poslednjih decenija došlo da značajnog poboljšanja stope preživljavanja u ekstremno prevremeno rođene dece. Jasno je dakle da je glavni faktor rizika starost trudnoće u kojoj se desio porođaj – sa odmicanjem nedelja, pa čak samo i dana koje je dete provelo u majčinoj materici, stopa preživljavanja dramatično raste. Da bi bilo potpuno jasno koliki problem predstavlja prevremeni porođaj treba znati da čak i deca rođena u 34.nedelji trudnoće imaju sedam puta veći rizik od neonatalne smrtnosti i šest puta veći rizik od dečjeg morbiditeta u poređenju sa decom rođenom u terminu ” navodi prof. dr  Olivera Kontić.

Pored smrtnosti, koja je svakako najvažniji problem u slučajevima ekstremno ranog rođenja, ne manje značajnim problemom u bilo kojoj gestacionoj starosti prevremenog porođaja smatraju se posledice koje on ostavlja po zdravlje deteta. Primera radi, u SAD jedna trećina svih smrti dece do godinu dana, 45% dece sa cerebralnom paralizom, 35% dece sa oštećenjem ili gubitkom vida i 25% dece sa poremećajem sluha ili intelektualnim oštećenjem, posledica je prevremenog rođenja. Samo prevremeno rođenje uzrok je čak 75% bolesti te dece.

” Ako do prevremenog porođaja dođe treba biti svestan rizika koje on nosi. Od 24. nedelje do 37. nedelje postoji čitav spektar mogućih ishoda po zdravlje bebe, jer što smo bliže kraju trudnoće šanse za preživljavanje i dalji život bez većih posledica postaju veće ” objašnjava rizike prevremenog rođenja prof. dr Olivera Kontić.

Prevremeno rođena deca mogu da imaju kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje i svaka od njih može predstavljati ozbiljan medicinski problem.

” Neposredno nakon prevremenog porođaja deca mogu biti u hipotermiji zbog nemogućnosti da održe potrebnu telesnu temperature, jer imaju jako nestabilan centar za termoregulaciju. Ove bebe se rađaju sa poremećajima metabolizma glukoze, krvarenjima u mozgu, ozbiljnim problemima sa crevima, kardiovaskularnim abnormalnostima, infekcijama, a najveći problem je respiratorni distres sindrom koji se javlja zbog nedovoljne razvijenosti i zrelosti pluća ” navodi probleme prevremeno rođenih beba  prof. dr Olivera Kontić.

Beba dok je u maminom stomaku ne diše, ona sve dobija preko mamine krvi i posteljice koja ih povezuje. Ukoliko dođe do prevremenog porođaja beba bi trebalo da udahne vazduh, a to često može predstavljati veliki problem. 

” Nakon rođenja i prvog udaha, pluća i njihovi završni delovi alveole bi trebalo da se rašire i omoguće samostalno disanje bebe. Ipak kod prevremeno rođene dece umesto da se to dogodi dolazi do kolapsa nezrelih pluća, koja nisu spremna da prime vazduh, a time ni kiseonik iz spoljašnje sredine. I upravo to stanje, respiratorni distres sindrom, je jedan od glavnih neželjenih ishoda prevremenog porođaja. Beba ne može samostalno da diše, potrebna joj je mehanička pomoć respiratora ” objašnjava prof. dr Olivera Kontić.

Moguće dugoročne posledice prevremenog rođenja su zaista zastrašujuće, kako za roditelje, tako i za lekare. Najvažniji su svakako neurorazvojni poremećaji, kao što je cerebralna paraliza, ali i drugi, koji mogu rezultirati u invaliditetu te dece, zatim druga hronična medicinska stanja, uključujući respiratorne abnormalnosti, usporen rast i razvoj, pa čak i uticaj na zdravstveno stanje te dece u odrasloj dobi.
 

Foto: prof. dr Olivera Kontić

Iako su pre 24. nedelje trudnoće šanse za dobar ishod veoma male, nakon tog perioda za male divove one su sve veće. Doktorski tim pokušaće svim sredstvima da zaustavi privremeno porođaj i prolongira trudnoću, kako bi dali bebi šansu da preživi i smanji mogućnost najtežih komplikacija. Onog trenutka kada se dete prevremeno rodi, svoj mukotrpan rad započinju naši pedijatri/neonatolozi. 

” Što beba duže bude u materici, to je za nju bolje. Statistika nam govori da u slučajevima pretećeg ekstremno preterminskog porođaja, ako za jedan dan odložimo porođaj beba ima 3% više šanse da preživi. Produžiti trudnoću za jednu ili dve nedelje veliki je uspeh ” kaže za roditeljski portal Bebac prof. dr Olivera Kontić.

” Faktor broj jedan je prethodni prevremeni porođaj, jer uvećava šansu da se on opet desi za čak 30 odsto. Na to lekari moraju da obrate pažnju, već pri prvom kontaktu sa trudnicom, jer trudnice koje su već imale prevremeni porođaj, moraju biti podvrgnute posebnom skriningu, moramo ih identifikovati na vreme. Traženje simptoma ili grupe simptoma je veoma značajno kako bi se moglo pravovremeno reagovati” objašnjava prof. dr Olivera Kontić.

Cilj ovakvog skrininga je prepoznavanje trudnica koje su pod rizikom od prevremenog porođaja I njegova pravovremena prevencija, koja je moguća. 

” Poroditi se u 28. ili u 32. nedelji potpuno je drugačije za bebu, a prolongiranje takve trudnoće do 34. nedelje smatramo značanim uspehom, jer donosi optimističnu prognozu za dete” navodi prof. dr Olivera Kontić.

 

 Foto: Freepik

Drugi veoma ozbiljan faktor rizika za prevremeni porođaj je, navodi doktorka, bilo kakva ranija  intervencija na grliću materice. Rizik od prevremeni porođaja je veći ukoliko je tokom života žena nekada na grliću materice morala da uklanja abnormalno tkivo, tzv „ranice” ili ako je imala neke druge intervencije.

” Sve to jako utiče na kvalitet grlića materice, a njegova snaga je ustvari odgovorna da zadrži rastuću bebu, posteljicu, plodovu vodu unutar materice, tokom trajanja cele trudnoće. Ukoliko je žena imala intervencije ili kiretaže one su mogle ošteti grlić i oslabiti njegov kvalitet. To je jedan od mnogih od potencijalnih uzročnika prevremenog porođaja među kojima se mogu naći i nedovoljno razvijena materica ili urođene anomalije materice. Još jedan od faktora su i godine trudnice, jer ukoliko je ona mlađa od 17 godina, ili odmakle životne dobi, rizik je veći. Naredni riziko faktor je vantelesna oplodnja, koja omogućava ženama koje ne mogu spontano da zatrudne, da realizuju trudnoću. Njihov broj raste, a takve trudnoće, koje su neretko blizanačke, zahtevaju posebnu pažnju. Takođe, zna se da su žene lošijeg socioekonomskog statusa pod rizikom, jer siromaštvo ničemu ne godi, pa ni trudnoći. Još jedan od riziko faktora je i mali interval između dve trudnoće, ne bi trebalo da bude manji od 18 meseci, jer manja pauza znači veći rizik ” navodi doktorka i dodaje da telesna težina, premala ili prevelika, takođe može biti faktor rizika, kao i stres, preterana fizička aktivnost i slično.

Pored gore navedenih faktora rizika za prevremeni porođaj postoje i oni očigledni poput cigareta, alkohola, opijata koji su naravno u trudnoći zabranjeni. Prof. dr Olivera Kontić istakla je da kod nas dosta trudnica puši, a to je dokazani faktor rizika za prevremeni porođaj, te bi pušenje svakako trebalo prekinuti još pre zatrudnjivanja. Takođe, doktorka je istakla da je jedan od značajnih alarma i krvarenje u prva tri meseca trudnoće.

” Zbog svega navedenog bitno je da trudnoću vodi jedan lekar koji bi imao potpuni uvid u to koliko ste imali kilograma, da li pušite, koliko dobijate kilograma u trudnoći, da li je bilo krvarenja, da li trudnica ima neku hroničnu bolest ” objašnjava doktorka Kontić. Pored važnosti da izabrani ginekolog vodi trudnoću doktorka je istakla i da je veoma bitno da trudnica pripremljena ulazi u trudnoći.

” Ako žena ima hroničnu bolest i određenu terapiju bitno je da začeće planira, jer terapija koju prima može biti kontraindikovana u trudnoći i dovesti do anomalija kod deteta. Dakle, kada se trudnoća planira bitno je ne prekidati terapiju, već je u dogovoru sa vašim lekarom prilagoditi ili zameniti lekovima koji su bezbedni za plod ” navodi doktorka.

Klinički nalaz koji definiše započeti porođaj (pojava regularnih kontrakcija koje za posledicu imaju skraćenje i dilataciju grlića) je isti i za terminski i za preterminski porođaj. Stoga, kada su simptomi prevremenog porođaja u pitanja, prof. dr Kontić pojašnjava da bi pre mogli da govorimo o prodromima prevremenog porođaja, tačnije o grupi simptoma koji bi mogli predstavljati znakove da će žena imati prevremeni porođaj.

” Jedan od takvih prvih potencijalnih znakova, koji mogu biti prisutni satima i danima pre nego što zaista i dođe do prevremenog porođaja, su grčevi koji podsećaju na menstruacione, blage iregularne kontrakcije, potom osećaj punoće i pritiska u maloj karlici i vagini, promena u vaginalnom sekretu koji može biti sluzav ili sukrvičav, bol u donjem delu leđa. I to su samo neki znaci koji bi trebalo trudnicu da upozore da ode kod svog doktora ” navodi prof.dr Kontić simptome pretećeg prevremenog porođaja, ističući da ukoliko dođe do prevremenog prsnuća vodenjaka trudnica hitno mora da se javi u porodilište.

Foto: Freepik

Nakon procene lekara trudnica kojoj se dijagnoostikuje preteći prevremeni porođaj biva hospitalizovana. Tokom pregleda doktor će uraditi cervikometriju koja jedino može dati objektivnu informaciju da li je grlić skraćen ili ne. 

” Ovde se vraćamo na važnost vođenja trudnoće kod lekara koji od početka prati vašu trudnoću, te najbolje može proceniti da li je situacija ozbiljna ili ne. Cervikometrijom, odnosno ultrazvučnim merenjem dužine grlića tokom trudnoće, koja bi trebalo prvi put da se uradi oko 16. nedelje trudnoće, objektivno se procenjuje vaš grlić. Ukoliko je on kraći od 25 mm, značajno raste rizik od prevremenog porođaja i indikovano je primeniti određene mere prevencije. Prevencija može biti medikamentozna, davanjem preparata progesterona, ili u nekim strogo indikovanim slučajevima hirurška (aplikacijom serklaža, koji je jedna vrsta hirurškog ojačanja grlića). Kako smo svi mi jedinstvena biološka bića, dešava se i da se trudnica sa mnogo kraćim grlićem porodi u terminu. Zbog toga će vaš lekar serijskim pregledima do 24.nedelje trudnoće, pratiti stanje vašeg grlića i proceniti da li je potrebno intervenisati. Nema sumnje da će rutinsko sprovođenje ove metode otkrivanja rizika za prevremeni porođaj, svakako spasiti mnoge bebe ako ne od prevremenog, ono bar od ekstremno prevremenog rođenja ” ističe prof. dr Kontić značaj redovnog vođenje trudnoće kod vašeg ginekologa. Prevencija progesteronom se koristi i u slučajevima kada trudnica ima više riziko faktora za prevremeni porođaj.

Pored svih faktora rizika za koje znamo, dešava se da u pojedinim slučajevima ne možemo uticati preventivno i pravovremeno. Naime, doktorka navodi da čak 50 odsto trudnica nema nijedan prepoznatljivi faktor rizika.

” Ipak, ukoliko bi sprečili i ostalih 50% prevremenih porođaja to bio veliki uspeh. Važno je napomenuti i genski polimorfizam, a to je jedna vrsta urođene genetičke predispozicije za prevremeni porođaj. Imamo na primer porodice gde postoji istorija prevremenih porođaja (baka, majka, sestra), a na to naravno ne možemo da utičemo. Ipak, možemo da eliminišemo sve ostale riziko faktore i delujemo preventivno kako bi smanjili mogućnost ispoljavanja genetičke predispozicije ” objašnjava prof. dr Olivera Kontić. Sve navedeno trebalo bi trudnicama da ukaže na važnost komunikacije sa ginekologom kako bi se trudnoća planirala i kako bi se učinile izmene zarad maksimalnog smanjivanja riziko faktora prevremenog porođaja.

Doktorka navodi da je važno da žene u reproduktivnoj dobi i pre zatrudnjivanja vode računa o sebi i svom zdravlju, jer time investiraju u svoje potomstvo. Opšte stanje žene pre zatrudnjivanja je, kao i optimalna telesna težina, zdrav način života, odgovarajuća fizička aktivnost, takođe su od značaja za buduću uspešnu, terminsku trudnoću. Ne sme se zaboraviti redovno uzimanje folne kiseline, jer ta vrsta suplementacije smanjuje defekte neuralne cevi kod bebe. 

 Foto: Freepik

” Briga o zdravlju se mora nastaviti i kada zatrudne. Trudnice treba da se edukuju i informišu kod svog ginekologa. Na primer, seksualni odnosi su u zdravoj trudnoći normalna i dozvoljena aktivnost. Mnoge trudnice međutim ne znaju da je kondom potrebno koristiti u trudnoći jer je imuni sistem koji nas između ostalog štiti i od infekcija, u trudnoći dosta promenjen, dok s druge strane treba izbegavati kontakt sa spermom koja sadrži prostaglandine, supstance koji se inače koriste za izazivanje pobačaja i porođaja. Te je jasno zašto je kondom bitan i potreban ” navodi prof. dr Olivera Kontić.

Tokom trudnoće normalno je da žena oseća „lažne” odnosno Brakston Hiksove kontrakcije. Ova vrsta blagih, bezbolnih, iregularnih kontrakcija ne znači da je porođaj počeo. Tek kada kontrakcije postanu ritmične i ustaljene situacija je zabrinjavajuća.

” Brakston Hiksove kontrakcije su spontane i bezbolne, a specifično za njih je da nisu ritmične. Ono što je tipično za prave porođajne kontrakcije, jeste da se radi o uspostavljenim, regularnim, bolnim kontrakcijama, koje se javljaju u sve kraćem vremenskom interval i sa jačim intenzitetom ” objašnjava dr Olivera Kontić za roditeljski portal Bebac.

Ona takođe ističe i da tačnu dijagnozu prevremenog porođaja nije uvek lako postaviti, te da se oko polovine trudnica koje bivaju primljene zbog prevremenog porođaja ipak porodi u terminu, što daje posebnu nadu budućim mamama, jer kontrakcije zbog kojih su se javile lekaru ne moraju da znače i početak porođaja. Govoreći o ovoj temi prof. dr Kontić je istakla da je priroda neumoljiva i bez obzira na sva medicinska znanja, farmaceuske proizvode i tehnologije koje danas imamo, uspostavljeni porođaj nije moguće zaustaviti.

” Porođaj se može malo odložiti, uključivanjem lekova koji suzbijaju materične kontrakcije. Ovo se radi kako bi omogućili da ta trudnoća potraje još barem 48 sati da bi majka mogla da primi sve što će pomoći bebi kako bi se podigao nivo zrelosti njenih organa. To su dragocena dva dana i mi trudnici tada dajemo kortikosteroide u određenim dozama i intervalima. Dakle, potrebno nam je najmanje 48 sati kako bi preko majčine krvi lek otišao u posteljicu, pupčanik pa u bebu i ostvario potrebni efekat ” objašnjava značaju prepoznavanja prevremenog porođaja i javljanja lekaru na vreme.

Lekovi o kojima je govorila prof. dr Olivera Kontić omogućavaju da se bebina pluća brže aktiviraju i proizvode supstancu koja oblaže bebine alveole, odnosno najsitnije završne delove pluća, kako bi se sa prvim udahom one raširile i omogućile bebi da normalno diše.

 

Foto: Freepik

” To je ta arteficijalna maturacija, ne možemo da se oslonimo na bebinu produkciju potrebne supstance, već mi kroz majku pružamo bebi šta joj je potrebno. To je sigurno u poslednjih 50 godina, ako ne i više, najvažnija intervencija koja je osmišljena, vezana za trudnoću, i ima fantastičan učinak ” objašnjava prof. dr Kontić. 

Decenijama širom sveta i u razvijenim i u zemljama u razvoju, stopa prevremenog porođaja stagnira, čak pokazuje i trend porasta, jer nije pronađen lek za njegovo zaustavljanje. Postoje načini da se on  prevenira ili da se on eventualno odloži nekoliko dana, ali da ga u potpunosti zaustavimo, nismo u stanju. Zato je od velike važnosti redovno ići na kontrole tokom trudnoće, ali i otvoreno razgovarati sa ginekologom o eventualnim simptomima koje osećate. Vaš lekar će znati na koji način da vodi vašu trudnoću, a na vama je da je provedete što sigurnije, a time i bezbrižnije. Ukoliko se osete neki od simptoma prevremenog porođaja, od velikog je značaja promptno javljanje lekaru koji će dalje proceniti da li je reč o lažnoj uzbuni ili je pak potrebna prevencija ili upućivanje na hospitalizaciju. Ako do prevremenog porođaja ipak dođe znajte da su pevremeno rođene bebe mali divovi – izdržljivi i jaki – i da mogu pregurati mnogo toga. Na vama i vašoj porodici je da ih bodrite na tom trnovitom putu do oporavka.