Tokom planiranja porodice nikom nije ni na kraj pameti da se trudnoća može završiti prevremenim rođenjem. Ipak prevremeni porođaj nije retka pojava i prema podacima SZO pre verovatnog termina porođaja se rodi svaka deseta beba.
Pod prevremenim porođajem podrazumeva se da je beba rođena pre navršene 37. nedelje trudnoće.
Foto: Freepik
Kako bi što bolje razumeli razloge zbog kojih dolazi do prevremenog porođaja obratili smo se prof. dr Olivere Kontić Vučinić, redovnoj profesorki Medicinskog fakulteta i predsednici ginkološko-akušerske sekcije. Ona je svoje višegodišnje iskustvo sticala u okviru Klinike za akušerstvo i ginekologiju UKCS gde, između ostalog, leči i visokorizične trudnoće, a svojim znanjem i stručnošću spasava živote mnogih majki i beba.
Posledice prevremenog porođaja mnogobrojne
Prevremeno rođena deca, u zavisnosti od nedelje trudnoće u kojoj su se rodila, mogu imati teže ili lakše posledice po zdravlje bebe. Ove posledice mogu imati kratkoročne, ali i dugoročne, a svaka od njih može predstavljati značajan medicinski problem.
” Neposredno nakon prevremenog porođaja deca mogu biti u hipotermiji zbog nemogućnosti da održe potrebnu telesnu temperature, jer imaju jako nestabilan centar za termoregulaciju. Ove bebe se rađaju sa poremećajima metabolizma glukoze, krvarenjima u mozgu, ozbiljnim problemima sa crevima, kardiovaskularnim abnormalnostima, infekcijama, a najveći problem je respiratorni distres sindrom koji se javlja zbog nedovoljne razvijenosti i zrelosti pluća ” navodi probleme prevremeno rođenih beba prof. dr Olivera Kontić.
(1).jpg)
Foto: Prof. dr Olivera Kontić
Prvi udah prevremeno rođene bebe može biti problem
Beba dok je u maminom stomaku ne diše, ona sve dobija preko mamine krvi i posteljice koja ih povezuje. Ukoliko dođe do prevremenog porođaja beba bi trebalo da udahne vazduh, a to često može predstavljati veliki problem.
” Nakon rođenja i prvog udaha, pluća i njihovi završni delovi alveole bi trebalo da se rašire i omoguće samostalno disanje bebe. Ipak kod prevremeno rođene dece umesto da se to dogodi dolazi do kolapsa nezrelih pluća, koja nisu spremna da prime vazduh, a time ni kiseonik iz spoljašnje sredine. I upravo to stanje, respiratorni distres sindrom, je jedan od glavnih neželjenih ishoda prevremenog porođaja. Beba ne može samostalno da diše, potrebna joj je mehanička pomoć respiratora ” objašnjava prof. dr Olivera Kontić.
Moguće dugoročne posledice prevremenog rođenja su zaista zastrašujuće, kako za roditelje, tako i za lekare. Najvažniji su svakako neurorazvojni poremećaji, kao što je cerebralna paraliza, ali i drugi, koji mogu rezultirati u invaliditetu te dece, zatim druga hronična medicinska stanja, uključujući respiratorne abnormalnosti, usporen rast i razvoj, pa čak i uticaj na zdravstveno stanje te dece u odrasloj dobi.
Što su duže u stomaku to je bolje
Iako su pre 24. nedelje trudnoće šanse za dobar ishod veoma male, nakon tog perioda za male divove one su sve veće. Doktorski tim pokušaće svim sredstvima da zaustavi privremeno porođaj i prolongira trudnoću, kako bi dali bebi šansu da preživi i smanji mogućnost najtežih komplikacija. Onog trenutka kada se dete prevremeno rodi, svoj mukotrpan rad započinju pedijatri-neonatolozi.
” Što beba duže bude u materici, to je za nju bolje. Statistika nam govori da u slučajevima pretećeg ekstremno preterminskog porođaja, ako za samo jedan dan odložimo porođaj beba ima 3% više šanse da preživi. Produžiti trudnoću za jednu ili dve nedelje veliki je uspeh ” kaže za roditeljski portal Bebac prof. dr Olivera Kontić.
Ona ističe da tačnu dijagnozu prevremenog porođaja nije uvek lako postaviti, te da se oko polovine trudnica koje bivaju primljene zbog prevremenog porođaja ipak porodi u terminu, što daje posebnu nadu budućim mamama, jer kontrakcije zbog kojih su se javile lekaru ne moraju da znače i početak porođaja. Govoreći o ovoj temi prof. dr Kontić je istakla da je priroda neumoljiva i bez obzira na sva medicinska znanja, farmaceuske proizvode i tehnologije koje danas imamo, uspostavljeni porođaj nije moguće zaustaviti.
.jpg)
Foto: Freepik
” Porođaj se može malo odložiti, uključivanjem lekova koji suzbijaju materične kontrakcije. Ovo se radi kako bi omogućili da ta trudnoća potraje još barem 48 sati da bi majka mogla da primi sve što će pomoći bebi kako bi se podigao nivo zrelosti njenih organa. To su dragocena dva dana i mi trudnici tada dajemo kortikosteroide u određenim dozama i intervalima. Dakle, potrebno nam je najmanje 48 sati kako bi preko majčine krvi lek otišao u posteljicu, pupčanik pa u bebu i ostvario potrebni efekat ” objašnjava značaju prepoznavanja prevremenog porođaja i javljanja lekaru na vreme.
Uz svu tehnologiju koju danas imamo porođaj nije moguće zaustaviti, ipak njegovo odlaganje za svega par dana može značajno poboljšati bebine šanse kako bi se rodila sa što manje posledica. Buduće mame trebalo bi redovno da vode trudnoću i posećuju svog ginekologa koji bi eventualno uvideo grupe simptoma za prevremeni porođaj i uveo odgovarajuću terapiju kako bi se isti izbegao. Ako do prevremenog porođaja ipak dođe znajte da su pevremeno rođene bebe mali divovi – izdržljivi i jaki – i da mogu pregurati mnogo toga.
Komentari (0)