Poskupljenja u Srbiji divljaju: Za dva meseca cena jednog proizvoda skočila više od 230%

Potrošači u Srbiji već su navikli na to da, skoro svaki put kada odu u nabavku, na rafovima ih dočekaju nove cene. Čini se da se više niko ne čudi kada cene mleka, mesa ili jaja drastično skoče. Međutim, najnoviji “šampion” poskupljenja definitivno je iznenađenje, a to je crni luk, koji je za samo dva meseca poskupeo više od 230 odsto.

Pre oko dva meseca, 10. januara, cena crnog luka u jednom lancu marketa u Beogradu bila je nešto što nije izazivalo mnogo pažnje javnosti, jer je kilogram ove, za mnoge građane osnovne namirnice, koštao 60 dinara.

Zapravo je crni luk jedna od retkih namirnica koja tokom prethodnih meseci, od kada je inflacija u Srbiji dvocifrena, ipak nije drastično menjala cenu. Međutim, čini se da je došao red i na luk da kod potrošača izazove šok.

Naime, ova namirnica sada, u istom lancu prodavnica košta čak 130 dinara po kilogramu. To znači da je za svega dva meseca, on poskupeo neverovatnih 117 procenata.

Inače, kilogram luka od 130 dinara je najpovoljnija varijanta među svim velikim prodavnicama u Srbiji.

Na drugim prodajnim mestima, ovo povrće košta i po 150 dinara za jedan kilogram, iako je pre dva meseca cena bila drastično niža, te je iznosila 45 dinara, što je poskupljenje od čak 233 odsto.

Najskuplji kilogram crnog luka u prodavnicama u Beogradu košta čak 200 dinara, a ovakva cena zatekla nas je u dve prodavnice.

Na ta dva prodajna mesta, luk je u januaru ove godine koštao po 60, odnosno 90 dinara. Dakle, ovde se uočava skok od 233, odnosno 122 odsto.

Podaci republičkog zavoda za statistiku (RZS) kažu da je inflacija u februaru iznosila 16,1 odsto, što znači da su za godinu dana, cene u Srbiji skočile u proseku u tom procentu. Međutim, građani su često zbunjeni jer je jasno, a i na samom primeru luka se vidi, da su mnogi proizvodi poskupeli znatno više.

Razlog za to je činjenica da se inflacija obračunava na osnovu cena nekoliko stotina proizvoda.

Neki od tih stotina proizvoda su poskupeli, neki su cenovno stagnirali, a neki, doduše retki, pojeftinili, te su tako zvanične institucije došle do brojke od 16,1 odsto.