Dečije siromaštvo poraslo je za gotovo desest odsto u većini zemalja Evrope i Centralne Azije, pokazuju podaci Unicefa. Raste i potreba među roditeljima za većom podrškom u odgajanju i vaspitanju dece. Regionalna direktorka Unicefa kaže za RTS da je položaj dece u Srbiji poput onog u Centralnoj Evropi. Bilo je velikih pomaka i ogromnih reformi u poslednjih deset godina, rekla je Regina de Dominik, ali i istakla u kojim oblastima je potreban veći pomak.
O tome gde je pomoć roditeljima najpotrebnija, gde su prava dece najugroženija i kakve strategije su neophodne za Jutarnji program je govorila regionalna direktorka Unicefa za Evropu i Centralnu Aziju Regina de Dominik.
Koji su najveći problemi današnjice sa kojima se susreću deca iz tog dela sveta?
Najveći problem u mom regionu, koji ste sigurno spomenuli, je rat u Ukrajini koji je u toku. To veoma pogađa ne samo ukrajinsku decu unutar Ukrajine koja su raseljena, već i van nje. U Evropi imamo više od pet miliona Ukrajinaca, a većina su deca i mlade žene, kao što znate. Bilo je i uticaja ovog rata na ekonomiju mnogih zemalja Centralne i Istočne Evrope. Tako je siromaštvo dece poraslo za skoro sedam do deset posto u mnogim zemljama našeg regiona. To znači manji kvalitet usluga i manji pristup za najugroženije.
Bilo je i prirodnih katastrofa. Imali smo veoma veliki zemljotres u Turskoj i još uvek problem koji je pogodio više od pet miliona dece koja su živela u oblasti pogođenoj katastrofom. Imali smo sukob u Jermeniji i Azerbejdžanu, a mnogo problema i u Centralnoj Aziji zbog nestašice vode.
Dakle, ako mogu malo da sumiram, slika ne izgleda baš pozitivno. Dakle, dvoje od troje dece je pogođeno siromaštvom, multidimenzionalnim siromaštvom dece. Imamo više od 6,8 miliona koji ne pohađaju školu u ranim godinama. I naravno, imamo još pola miliona dece koja žive u institucijama i potrebna im je briga. Ali pozitivna vest je da je mnogo reformi na putu.
Kakav je položaj dece u Srbiji, posebno u odnosu na region?
U proseku, rekla bih veoma sličan onom u Centralnoj Evropi i naravno regionu Zapadnog Balkana. Bilo je velikih pomaka i ogromnih reformi u poslednjih deset godina, posebno u socijalnom sektoru. Mislim da je veliki napor uložen u poslednjih deset godina, i srećni smo što vidimo da smo skoro na poslednjoj milji. Mislim da je sistem hraniteljstva razvijen i nadam se da će i ova poslednja milja biti završena.
Foto: Canva
Drugi veliki deo reforme koji se tiče prava dece na obrazovanje, takođe je započeo pre par godina. Mislim da smo se u Srbiji povećali i pohvaljujem sve partnere na tome. Povećali su stopu upisa u ranim godinama, dakle predškolsko vaspitanje i obrazovanje, a reformisali su nastavne planove i programe. Ali i dalje mnoge od najugroženijih grupa, posebno deca sa smetnjama u razvoju, romska deca, još uvek nemaju isti kvalitet i pristup uslugama. Tako da mora biti malo više napora na tome. Takođe moramo modernizovati sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Vi ste pomenuli i istraživanja koja pokazuju da deca u Evropi i Srbiji takođe ne dobijaju kvalitetno obrazovanje koje im je potrebno za razvoj.
Kakvo obrazovanje treba da bude?
Nastavni planovi i programi treba da zaista neguju ranu stimulaciju i da ne budu previše didaktični. Ne radi se o ishodu učenja kada ste veoma mali, već o kompetencijama i društvenim veštinama. Dok se krećete unutar sistema, morate biti sigurni da je sistem modernizovan i usklađen sa potrebama tržišta. Dakle, kada su u pitanju, na primer, adolescenti i mlađi ljudi, ono što čujemo od njih je da žele nastavni plan i program koji više ima digitalnu dimenziju, koji gleda na aspekt ozelenjavanja jer im je stalo do svoje planete. Sistem koji takođe neguje kritičko mišljenje i izbore i opcije.
Znate da se sada privreda kreće veoma brzo, tako da dobro znamo da će verovatno mladi klinci koji sada studiraju promeniti bar tri posla u životu. Tako da više neće biti kao u moje vreme, gde biraš jednu profesiju i možda se toga držiš kroz životni ciklus. Dakle, ovu fleksibilnost treba izgraditi iznutra.
Obrazovanje je nešto što najviše zavisi od institucije. Međutim, oni nisu jedina karika u odratanju dece. Sve je veći broj dokaza koje naglašavaju ulogu roditelja i kvalitetnog roditeljstva u podsticanju sveobuhvatnog razvoja i blagostanja dece. S druge strane, 70 odsto roditelja kaže da im je potrebna podrška na tom putu.
Kako je zamišljena primena intervencija primede podrške roditeljstvu Evrope i Centralne Azije?
Upravo izlazimo sa dvodnevne konferencije ovde u Beogradu koja je zaključila poziv na akciju za rane godine i roditeljstvo je bilo u fokusu. Tako smo sa 20 zemalja širom Evrope i regiona Centralne Azije razgovarali o tome kako treba da izgleda dobar roditeljski okvir. Rekla bih tri glavna.
Jedan je osigurati da politike uključuju roditeljski aspekt. Tako, na primer, ako donosite novu politiku o zdravlju dece ili majki, morate da pogledate roditeljsku dimenziju usluga. Ako posmatrate obrazovanje, morate da se uverite da i roditelji mogu da stupe u interakciju sa obrazovnim sistemom na pravi način. Dakle, kako svaka sektorska politika ima element roditeljstva oko sebe.
Drugi je program. Morate imati neki namenski program za roditelje, posebno roditelje kojima je potrebna veća podrška. To može doći iz siromašnog porodičnog domaćinstva ili roditelja koji imaju izazove jer imaju decu sa specifičnim potrebama. Dakle, mora postojati neki program koji gleda na njih, na njihove specifične potrebe. Ali i program koji podržava politiku prilagođenu porodici. Dakle, uloga nije samo na Vladi, ona je i na poslodavcima, ona je i na civilnom društvu, takođe je na privatnom sektoru podsticanjem inovacija.
Dolazim do trećeg stuba koji je bio stub partnerstva. Partnerstvo znači da je roditeljstvo zaista deo ekosistema. Ako sam majka koja radi i koja naporno radi i imam malo vremena, volela bih da mi poslodavac pruži priliku da uspostavim ravnotežu između poslovnog i privatnog života, da imam odgovarajuće porodiljsko odsustvo, da imam i roditeljsko odsustvo da bi otac mogao da se ravnopravno angažuje.
Istovremeno, tražićemo kada želimo da brinemo o mališanu, gde možemo da nađemo najbolje informacije koje će stimulisati i pratiti rast naše dece. A u Srbiji, na primer, imate Bebo, fantastičnu aplikaciju za roditeljstvo, koja se, inače, sada izvozi u više od 14 zemalja sveta. Dakle, radi se i o inovacijama i o tome kako se privatni sektor i civilno društvo organizuju oko toga da roditelji budu centar, jer su oni prva luka za mališane, prva luka za ljubav, za zaštitu i za izgradnju otpornost koja im je potrebna da rastu i kasnije ispunjavaju svoja prava.
Izvor: rts.rs
Komentari (0)