Sigurno ste već čitali ili čuli o jedinstvenim zdravstvenim koristima terapije matičnim ćelijama iz pune krvi pupčanika, ali - da li ste znali da bi jednog dana u budućnosti, ova terapija mogla spasi od gubitka vida, da zaceli teške prelome ili izleči šećernu bolest?
Pogledajte koja su to zdravstvena stanja gde se očekuje da matične ćelije budu rešenje kroz potencijalne koristi za zdravlje naše dece.
Autizam
Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Poremećaj autističnog spektra (eng. ASD) je zajednički termin za grupu sličnih stanja koja pogađaju socijalnu interakciju, komunikaciju, interesovanja i ponašanje, a uključuje i Aspergerov sindrom. u Srbiji je danas registrovano oko 2.000 osoba sa autizmom, od čega je oko 800 dece.
Tačan uzrok autizma za sada nije poznat i danas nema leka za ovaj poremećaj, ali tekuća istraživanja sa primenom matičnih ćelija kod autizma ulivaju nadu. Tako na primer, američka studija istražuje primenu infuzija matičnih ćelije kod dece sa autizmom, da bi se popravio i regulisao poremećaj imunološkog odgovora koji je povezan sa autizmom. Drugi istraživački program proučava kod autizma potencijalni uticaj matičnih ćelija iz pune krvi pupčanika na reparaciju oštećenih disfunkcionalnih regija u mozgu.
Rana menopauza
Istraživanje u Engleskoj je pokazalo da će do navršene 40. godine jedna od 100 žena najverovatnije ući u ranu menopauzu usled prevremene insuficijencije jajnika (eng. POI). Ukoliko do ovoga poremećaja dođe, to znači da jajnici ne stvaraju normalne ili očekivane količine estrogena koji utiče na sazrevanje jajnih ćelija. Kao posledica ovog stanja javlja se sterilitet. Ovo stanje se pojavljuje kod 1 od 1000 žena između 15-29 godine, i kod 1 u 100 žena između 30-39 godine i uzrokuje poremećaj funkcije jajnika, što se manifestuje simptomima menopauze, nepravilnim ili nerednovnim ciklusima, valunzima, noćnim preznojavanjima, promenama raspoloženja. Uzrok POI se vezuje za auto-imunu reakciju ili za posledicu urođenog, genetskog poremećaja, tako da terapijska primena matičnih ćelija može da bude rešenje.
Američko kliničko istraživanje je proučavalo na koji način injekcijom date matične ćelije iz pune krvi pupčanika direktno u oboleli jajnik mogu obnoviti funkcionalnu aktivnost istog. Prvi objavljeni rezultati su vrlo ohrabrujući, kod dve ispitanice u studiji je već tokom prvih 6 meseci od terapijske intervencije matičnim ćelijama, došlo do rasta nivoa estrogena i obnavljanja mesečnih ciklusa.
Šećerna bolest (diabetes)
Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki zdravstveni problem, kako u svetu, tako i u Srbiji. Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je 2016. godine u svetu od dijabetesa bolovalo 415 miliona ljudi, a da će se broj obolelih od dijabetesa do 2040. godine povećati na 642 miliona. Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Srbiji od dijabetesa boluje približno 750.000 osoba ili 13,2% odraslog stanovništva. Broj osoba sa tipom 2 dijabetesa je mnogostruko veći (95%) u odnosu na osobe sa tipom 1 dijabetesa (1). Prema procenam eksperata 39% osoba sa tipom 2 dijabetesa ne zna da imaju ovu bolest. U Srbiji, kao i u razvijenim zemljama sveta, dijabetes je peti vodeći uzrok smrtnosti, a u našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3000 osoba.
Tip 1 dijabetes uzrokuje složeni autoimuni poremećaj, kada naš imuni sistem napada specijalizovane ‘’beta ćelije„ koje luče insulin, a više kliničkih studija trenutno istražuje mogućnost primene matičnih ćelije iz pupčanika, na način da povećaju broj regulatornih T ćelija (limfocita), što bi stabilizovalo imuni sistem i sprečilo ga da sabotira produkciju insulina. Istovremeno, kanadski istraživači proučavaju potencijal matičnih ćelija pupčanika da pomognu regeneraciju beta ćelija pankreasa i povećaju potencijal u produkciji insulina, što uz kontrolu načina ishrane, suplementaciju dodataka hrani i redovnu rekreaciju, može pomoći da se efekti dijabetesa tip 2 ponište.
Alchajmerova bolest
Kao najčešći vid demencije, Alchajmerova bolest se javlja kada se neuroni (nervne ćelije mozga) oštećuju ili propadaju usled bolešću izazvanih neuro-degenerativnih procesa. Uzroci Alchajmerove bolesti još uvek ostaju tajna, ali su istraživanja pokazala da postoji značajna genetska osnova za nasleđivanje ove bolesti. Najčešći rani simptom bolesti je poteškoća sa pamćenjem nedavnih događaja (gubitak kratkotrajne memorije). Sa razvojem bolesti, pojavljuje se niz drugih simptoma: problemi sa govorom, dezorijentacija (uključujući lako gubljenje), promene raspoloženja, gubitak motivacije, nebriga o sebi i problematično ponašanje.
Mada brzina progresije može da varira, prosečni životni vek nakon dijagnoze je tri do devet godina. Istraživači ispituju način da se sa matičnim ćelijama zamene oštećeni i propali neuroni kod obolelih, kao i da se povrati sposobnost preostalih neurona da produkuju neurotrofične proteine koji pomažu njihov rast i preživljavanje (studije su pokazale da je količina neurotrofičnih proteina kod pacijenata sa AD daleko niža od normalnih.)
Očne bolesti, gubitak vida
Još uvek neostvareni san slepih i slabovidih da im se povrati vid, bi zahvaljujući primeni tretmana matičnim ćelijama mogao postati realnost u budućnosti. Istraživači traže način da se matičnim ćelijama tretira širok spektar očnih oboljenja, kao što su makularna degeneracija i bolesti zenice (retine), koji su vodeći uzroci oštećenja i nepovratnog gubitka vida.
Naučnici su već uspešno u laboratorijskim uslovima usmerili matične ćelije da postanu ćelije zenice i nadaju se da će njima uspešno zameniti ili očuvati oštećene ćelije zenice. Matične ćelije se takođe koriste da se pomogne lečenje Šegrenove bolesti, auto-imunog poremećaja koji uglavnom pogađa žene, uzrokujući suvoću očiju i usta, kao i ozbiljne reumatske probleme.
Povrede kičmene moždine
Povrede kičmene moždine su najčešće uzrokovane saobraćajnim udesima i padovima i mogu dovesti do teških invaliditeta, bolesti i smrti, utičući na senzorne, motorne i refleksne funkcije organizma. Prema američkom izveštaju is 2016. godine, lečenje matičnim ćelijama ubrzano napreduje i vrlo je obećavajuće za tretman povreda kičmene moždine. Koriste se da stimulišu rast postojećih, zdravih ćelije moždine, kao i da zamene povređene ćelije kičmene moždine. Trenutno su u toku klinička istraživanja koja proučavaju primenu različitih tipova matičnih ćelija i njihovu efikasnost u vraćanju izgubljene funkcije kičmene moždine.
Hirugija zamene zglobova
Danas su zamena kuka ili kolena protezama rutinska ortopedska procedura i predstavljaju standardne tretmane težih oboljeja ili ovreda zglobova, uzrokovanih osteoartritisom, reumatoidnim srtritisom ili povredom. Ovaj pristup nije samo invazivan I sa dugom rehabilitacijom nakon hirurškog lečenja, već predstavlja i ogroman finansijski udar na zdravstveni sistem iz razloga što su česte komplikacije nakon operacija. U toku je istraživanje o korišćenju matičnih ćelije iz pupčanika kao alternativi invazivnim hirurškim procedurama zamene zglobova. Pogođena oblast obolelelog ili povređenog zgloba se injicira sa novim matičnim ćelijama, kako bi se ostvarilo prirodno izlečenje zamenom ili popravljanjem oštećenih ili propalih ćelija. Ovaj tretman takođe može smanjiti zapaljenje i bol, povećati snabdevanje krvlju i doprineti rastu mekog tkiva.
Rekonstrukcija kosti
Prema izveštaju američke akademije ortopeda, 5-10 odsto svih slučajeva preloma kostiju uključuju pacijente kojima ili sporo zarastaju prelomi, ili prelomi ne zarastaju. Od osteoporoze boluje 75 miliona ljudi u Evropi, SAD-u i Japanu. Smatra se da je u Srbiji ovom bolešću pogođeno oko 375 hiljada žena. Prema najnovijim istraživanjima, broj ljudi kod kojih je ustanovljena osteoporoza će se udvostručiti u narednih 50 godina, usled starenja svetske populacije i uticaja raznih faktora, među kojima značajno mesto zauzima način života. Smanjenje koštane gustine je praćeno i uvećanim rizikom za nastanak preloma, često nakon minimalnih trauma. Njen neizbežan pratilac je visoka učestalost preloma pršljenskih tela i vrata butne kosti sa velikim patnjama i invalidnošću. Matične ćelije direktno ubrizgane u polje rane ili povrede, pokazalo se da pomažu formiranje i rast nove kosti, što je primenu matičnih ćelija uspešno uvrstilo u terapijsku opciju tretiranja preloma i sporo zarastujućih preloma.
Kako se klinička istraživanja različitih terapijskih primena matičnih ćelija kontinuirano sprovode za sve veći broj novih bolesti i stanja, gde već pokazuju koristi za zdravlje, pravovremeno skladištenje matičnih ćelija iz pune krvi pupčanika odmah po rođenju novorođenog deteta – postaje još važnija potreba odgovorne porodice.
Izvor: Linkedin
Foto: Shutterstock
.jpg)
Komentari (0)