Ova pandemija je daleko od najgoreg mogućeg scenarija, ali, nije ni reč o potpuno običnom gripu. Ove godine će se zaraziti mnogo više ljudi nego obično. Kako da pomognete sebi i svojoj porodici da se zaštiti od novog gripa? Tako što ćete naučiti što više o njemu.
MIT PRVI: Simptomi su kao kod običnog gripa. Ako imam temperaturu, onda se radi o svinjskom gripu.
ISTINA: Ne dobiju temperaturu baš svi koji obole od svinjskog gripa. Ipak, zvanični stav glasi da ako nemate temperaturu, nemate ni svinjski grip. To ne treba da čudi: u istraživanju od prošle godine zabeleženo je da kod polovine dobrovoljno inficiranih običnim virusom H1N1 nije primećena temperatura.
To je opasno zato što, ako ne znate da imate svinjski grip, može da se dogodi da prenebregnete simptome teškog oblika gripa: plitak dah, bolove u grudima i modre usne. Ljudi sa ovakvim simptomima treba odmah da počnu da uzimaju antivirusni lek „tamiflu", čak iako te simptome imaju više od dva dana.
MIT DRUGI: Ovo je samo blag grip. Smrtnost je niža nego kod običnog gripa.
ISTINA: Od običnog gripa se umire indirektno, na taj način što dolazi do infarkta ili moždanog udara, na primer. Nasuprot tome, smrtni slučajevi kod svinjskog gripa direktno su prouzrokovani respiratornom infekcijom pandemijskim virusom.
MIT TREĆI: Razbolevaju se samo bolesni, slabi ljudi.
ISTINA: Očekuje se da će od ovog gripa oboleti šest puta više ljudi nego obično – trećina ili više od ukupnog broja stanovnika – zbog toga što malo ljudi ima razvijena antitela kao odbranu od ovog virusa. Najveću zabrinutost u slučaju zaraze predstavlja napad virusa na cela pluća.
To će se pre desiti onim ljudima sa već oštećenim plućima (pušačima ili astmatičarima), sa smanjenim imunitetom (trudnoća), ili dugotrajnim upalnim procesom (uključujući gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti). Međutim, od malobrojnih ljudi sa teškim oblikom bolesti, između jedne i dve trećine odraslih i 80 odsto male dece nemaju nikakve zdravstvene probleme.
MIT ČETVRTI: Biću dobro ako jedem zdravu hranu, uzimam vitamine, nosim masku, perem ruke i pijem dovoljno tečnosti.
ISTINA: Vakcinacija je daleko najefikasniji način zaštite od svinjskog gripa. Ukoliko vodite zdrav život, veliki su izgledi da blaga forma bolesti protekne još blaže, a prestanak pušenja, gubitak viška telesne težine i izbegavanje alkohola smanjiće izglede da se zarazite teškim oblikom pandemijskog gripa. Ali, osim ovoga, malo toga možete da uradite da se zaštitite.
MIT PETI: Sada će biti sve u redu, pošto imamo vakcinu, to jest nekoliko njih.
ISTINA: Čak i u bogatim zemljama proći će meseci pre nego što se, svako ko to želi, ne vakciniše. Da li treba da se vakcinišete od običnog gripa? Ovde naučni dokazi nisu sasvim jasni. U prethodnim pandemijama novi virus je potpuno potisnuo prethodni soj. Tamo gde već hara novi grip, manje od jedan odsto slučajeva gripa izazvan je starim sojem. Neki stručnjaci se ipak plaše da će se stari sojevi H3N2 pojaviti kasnije tokom zime, pa preporučuju vakcinaciju protiv starog gripa.
MIT šESTI: Vakcina nije sigurna zato što je nedovoljno proverena.
ISTINA: Opasnost da vas grip ubije ili stvori velike probleme mnogo je veća od tegoba koje može da stvori vakcina. Čak iako dobijete blagu formu bolesti, možete da zarazite člana porodice koji bi mogao da dobije težak oblik bolesti. Dakle, rizično je ne vakcinisati se. Zabrinutost ljudi u vezi sa vakcinom potpuno je razumljiva.
Godine 1976. posle oko 48 miliona Amerikanaca dobilo je vakcinu od svinjskog gripa. Od tog broja 532 osobe su obolele od Gilen-Bareovog sindroma, paralize izazvane napadom antitela na nervne ćelije. Naučnici su kasnije ustanovili da je problem sa vakcinom 1976. godine izazvan njenim zagađenjem, a ne svojstvima samog virusa. Nikada nije zabeležen sličan problem sa bilo kojom drugom vakcinom.
Rizik da dobijete Gilen-Bareov sindrom od vakcine je svakako manji od 1:1.000.000, dok je rizik da ga dobijete od samog gripa veći od 40:1.000.000.
MIT SEDMI: Ovaj virus neće postati smrtonosniji.
ISTINA: Virusi gripa ponekad postaju opasniji. Niko ne može biti siguran da ovaj virus neće evoluirati, ali je sasvim sigurno da neće sam od sebe nestati.
Rašireno je verovanje da patogene klice uvek evoluiraju i postaju manje smrtonosne kad pređu s jedne vrste na drugu. Ponekad se to dešava, ali ne uvek – niko ne zna dovoljno da bi mogao da prognozira šta će se ovoga puta dogoditi.
MIT OSMI: Kada se ova pandemija završi, bićemo bezbedni nekoliko narednih decenija.
ISTINA: Drugi životinjski virus mogao bi da pređe na čoveka već koliko sutra i pokrene novu pandemiju, daleko goru od ovogodišnje. Sledeća pandemija bi mogla da se dogodi 2059, ali i 2010. godine. Ne postoji očigledna zakonitost pandemija gripa: one koje su nama poznate dogodile su se 1580, 1729, 1781, 1830, 1847, 1889, 1918, 1957, 1968. i 2009. godine.
Ali, način na koji se ova najnovija pojavila govori nam da uskoro može uslediti nova. Ona je proizvod intenzivnog uzgajanja stoke, koje je u usponu. Da bismo izbegli zarazu, moramo voditi mnogo više računa o virusima od kojih oboleva stoka, uključujući i onu koja je vakcinisana, zbog toga što neki sojevi gripa mogu da se rašire i evoluiraju među vakcinisanim životinjama.
Komentari (0)