Foto:

Niste same! Ne odlažite odlazak kod psihologa kao što sam ja to činila

Izvor: Bebac.com

Soba je bila moj karantin

U početku nisam shvatala da upadam u depresiju. Sve do trenutka kada sam samu sebe uhvatila da razmišljam o sucidu. Smatrala sam da je to nešto najgore o čemu jedna trudnica može da razmišlja. Nisam htela nikome da kažem kako se osećam, o čemu razmišljam, niti da mi je teško.


Foto: Privatna arhiva

Majka je primetila da se ponašanje kod mene drastično promenilo i da nisam više to ja kakvu me ona zna. Sela je kraj mene da razgovaramo, ali nisam mogla da izustim ni jednu reč, odmah su mi potekle suze i zatvorila sam se u sobu iz koje nisam izlazila danima.
 

U mojoj sobi je bio ceo moj svet – radost, tuga, bol, razočarenje. Kad bi mi bilo najteže stavila bih jastuk na lice i vrištala bih iz sveg glasa. Kako je vreme odmicalo i porođaj  se bližio, a majka me je savetovala da potražim stručnu pomoć kako bih sebi olakšala i izbacila iz sebe sve što me tišti, kida i ubija.
 

Ali nisam prihvatala njen savet uporno sam to potiskivala duboko u sebe i govorila kako mi nije ništa, a lagala sam! Bilo mi je sve! U mnogim trenucima poželela sam da umrem, da me nema. Potom bih zastala i pogledala svoj stomak u kojem je to malo biće. Plakala bih nekontrolisano, odjednom bi krenula lava suza i opet ta bol koja razara dušu, jer sam sama i trudna. Kad mi je potrebno malo nežnosti i zagrljaja ja to nisam imala.

Nakon porođaja depresija nije nestala

Došao je i taj dan, dan porođaja, sa knedlom u grlu sam ga nazvala da mu javim da je porođaj počeo. Ubile su me njegove reči  „Šta me budiš ovako rano!”, e to me je psihički ubilo.

Foto: Privatna arhiva

Porodila sam se,  uzela svoju princezu u ruke i svaka bol je prošla, ali ne zadugo..
 
Došle smo kući i naravno kao prvorotka ne znaš šta te čeka, šta da radiš, kako da dojiš, ma ne znaš ništa o bebama, šta sme, a šta ne..
Naša prva noć, a nas dve same. Ništa o roditeljstvu nisam znala, a ona mala i bespomoćna plače – gladna je. Stavila bih je na dojku, a ona bi i dalje plaka. Naravno plakala sam i ja sa njom, jer ne znam, ne znam kako da joj pomognem i opet kreću suicidne misli. Raspadam se u svom bolu i neznanju.
 
Sutradan dolazi patronažna sestra priča sa mnom, pita za oca. Ja sa knedlom u grlu ne znam šta da kažem, pa jedva izustim da se razvodimo. Tišina u sobi! Žena ništa više nije pitala, ali mi je dala papirić sa brojem psihologa jer je videla po meni da sam u teškoj depresiji. Ja tada, naravno, nisam htela pomoć, jer sam mislila da ću to sama da pobedim. Ipak, kako je vreme prolazilo bilo mi je bolje.
 
Kad je moja ćerka imala dve i po godine upoznala sam sadašnjeg supruga i sve je bilo idealno i sad je. Nakon tri godine od prvog porođaja ostala sam u drugom stanju i , naravno, nakon onako lošeg iskustva i bola koji sam prošla celo iskustvo me je vratilo u prošlost. Ovoga puta nisam razmišljala o suicidu,  već sam imala strah od neznanja i strah od samoće i ostavljanja. 

 

 

Suprug kao najveća podrška

Suprug mi je bio najveća podrška! Borio se sa mojim problemima, mojim mislima, kroz trudnoću je prolazio sve  zajedno sa mnom. Iako sam u nekim trenucima bila nepodnošljiva, on je čvrsto stajao na tlu i smirivao me je. Ipak, te neke stvari iz prošlosti ne možemo tek tako obrisati – boli to, mnogo boli.

 
aravno, on je znao sve šta se desilo u mom prošlom braku. Sve je znao i zbog toga me je razumeo. Rekla sam potražiću pomoć, ali nisam opet, jer sam mislila da ću depresiju pobediti sama, donekle mi je to uspelo, ali samo do trenutka porođaja.

 

Foto: Privatna arhiva




Pročitaj još


Pomoć sam potražila tek nakon trećeg porođaja

Tek nakon trećeg porođaja sam potražila pomoć stručnog lica. Pošto sam se porodila u 32. nedelji trudnoće koja je praćena visokim  rizikom, pretećim pobačajem i još mnogo toga. Tek posle tog iskustva sam potražila pomoć psihologa.


Foto: Privatna arhiva
 

Odlazila sam kod lekara privatno, jer se u našoj opštini čeka i po šest meseci na odlazak kod psihologa, psihijatra, ginekologa, itd.  To se sve dešavalo u doba pandemije, pa je relativno sve i bilo stopirano. Jedino gde sam mogla brže zakazati su bile privatne klinike.

 

Na pregled sam privatno čekala dve nedelje, a da za to sam se pripremala veoma dugo jer sam odlagala odlazak i plašila sam se. Na kraju sam videla da to uopšte nije strašno, niti su psiholozi bauk. Sam proces oporavka i mojih odlazaka kod psihologa je trajao tri, četiri meseca. Prva dva meseca sam išla svakih sedam dana na kontrole,a potom na svake dve nedelje. Mnogo mi je značio svaki odlazak i razgovor sa stručnim licem.
 

 

Ako niste dobro – nemojte čekati!

Volela bih da žene ne čekaju,  da ne potiskuju problem duboko u sebe. Ako primete kod sebe depresiju neka što pre odu kod psihologa, jer nisu oni za ludake već su za pomoć koja je najpotrebnija u takvim osetljivim trenucima. Njima možete sve reći, što nikome ne bi mogli, i oni vas mogu najbolje posavetovati. Ja sam svojim odlaskom, da kažem, ponovo rođena i mnogo mi je lakše. Sada znam da sam trebala prvi put otići, ali nikad nije kasno da se potraži pomoć.
Nadam se da će moja priča značiti drugim majkama. Niste same u tome. Psiholozi su doktori i divni ljudi koji će vas saslušati i pomoći vam, posavetovati i razgovarati o vašem problemu. Kod njih nema predrasuda, loših i zlonamernih komentara. Ja sam od okoline često imala jako veliko nerazumevanje. Nekoliko ljudi rekli da je to samo moja mašta i bezobrazluk, a nisu se ni potrudili da me saslušaju i razumeju kroz šta prolazim. I upravo sam zbog okoline odlagala odlazak doktoru. Iz straha od osuđivanja drugih, a tek sada vidim da njihova mišljenja nisu bitna. Jer ako mi imamo porodicu koja nas podržava imamo sve! 

O autorki

Dongo Dušanka majka je troje dece i živi u Bačkoj Palanci. Sa depresijom se bori poslednjih pet godina i ovim tekstom želela je da apeluje na trudnice i mame o značaju mentalnog zdravlja.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Soba je bila moj karantin

U početku nisam shvatala da upadam u depresiju. Sve do trenutka kada sam samu sebe uhvatila da razmišljam o sucidu. Smatrala sam da je to nešto najgore o čemu jedna trudnica može da razmišlja. Nisam htela nikome da kažem kako se osećam, o čemu razmišljam, niti da mi je teško.


Foto: Privatna arhiva

Majka je primetila da se ponašanje kod mene drastično promenilo i da nisam više to ja kakvu me ona zna. Sela je kraj mene da razgovaramo, ali nisam mogla da izustim ni jednu reč, odmah su mi potekle suze i zatvorila sam se u sobu iz koje nisam izlazila danima.
 

U mojoj sobi je bio ceo moj svet – radost, tuga, bol, razočarenje. Kad bi mi bilo najteže stavila bih jastuk na lice i vrištala bih iz sveg glasa. Kako je vreme odmicalo i porođaj  se bližio, a majka me je savetovala da potražim stručnu pomoć kako bih sebi olakšala i izbacila iz sebe sve što me tišti, kida i ubija.
 

Ali nisam prihvatala njen savet uporno sam to potiskivala duboko u sebe i govorila kako mi nije ništa, a lagala sam! Bilo mi je sve! U mnogim trenucima poželela sam da umrem, da me nema. Potom bih zastala i pogledala svoj stomak u kojem je to malo biće. Plakala bih nekontrolisano, odjednom bi krenula lava suza i opet ta bol koja razara dušu, jer sam sama i trudna. Kad mi je potrebno malo nežnosti i zagrljaja ja to nisam imala.

Nakon porođaja depresija nije nestala

Došao je i taj dan, dan porođaja, sa knedlom u grlu sam ga nazvala da mu javim da je porođaj počeo. Ubile su me njegove reči  „Šta me budiš ovako rano!”, e to me je psihički ubilo.

Foto: Privatna arhiva

Porodila sam se,  uzela svoju princezu u ruke i svaka bol je prošla, ali ne zadugo..
 
Došle smo kući i naravno kao prvorotka ne znaš šta te čeka, šta da radiš, kako da dojiš, ma ne znaš ništa o bebama, šta sme, a šta ne..
Naša prva noć, a nas dve same. Ništa o roditeljstvu nisam znala, a ona mala i bespomoćna plače – gladna je. Stavila bih je na dojku, a ona bi i dalje plaka. Naravno plakala sam i ja sa njom, jer ne znam, ne znam kako da joj pomognem i opet kreću suicidne misli. Raspadam se u svom bolu i neznanju.
 
Sutradan dolazi patronažna sestra priča sa mnom, pita za oca. Ja sa knedlom u grlu ne znam šta da kažem, pa jedva izustim da se razvodimo. Tišina u sobi! Žena ništa više nije pitala, ali mi je dala papirić sa brojem psihologa jer je videla po meni da sam u teškoj depresiji. Ja tada, naravno, nisam htela pomoć, jer sam mislila da ću to sama da pobedim. Ipak, kako je vreme prolazilo bilo mi je bolje.
 
Kad je moja ćerka imala dve i po godine upoznala sam sadašnjeg supruga i sve je bilo idealno i sad je. Nakon tri godine od prvog porođaja ostala sam u drugom stanju i , naravno, nakon onako lošeg iskustva i bola koji sam prošla celo iskustvo me je vratilo u prošlost. Ovoga puta nisam razmišljala o suicidu,  već sam imala strah od neznanja i strah od samoće i ostavljanja. 

 

 

Suprug kao najveća podrška

Suprug mi je bio najveća podrška! Borio se sa mojim problemima, mojim mislima, kroz trudnoću je prolazio sve  zajedno sa mnom. Iako sam u nekim trenucima bila nepodnošljiva, on je čvrsto stajao na tlu i smirivao me je. Ipak, te neke stvari iz prošlosti ne možemo tek tako obrisati – boli to, mnogo boli.

 
aravno, on je znao sve šta se desilo u mom prošlom braku. Sve je znao i zbog toga me je razumeo. Rekla sam potražiću pomoć, ali nisam opet, jer sam mislila da ću depresiju pobediti sama, donekle mi je to uspelo, ali samo do trenutka porođaja.

 

Foto: Privatna arhiva




Pročitaj još


Pomoć sam potražila tek nakon trećeg porođaja

Tek nakon trećeg porođaja sam potražila pomoć stručnog lica. Pošto sam se porodila u 32. nedelji trudnoće koja je praćena visokim  rizikom, pretećim pobačajem i još mnogo toga. Tek posle tog iskustva sam potražila pomoć psihologa.


Foto: Privatna arhiva
 

Odlazila sam kod lekara privatno, jer se u našoj opštini čeka i po šest meseci na odlazak kod psihologa, psihijatra, ginekologa, itd.  To se sve dešavalo u doba pandemije, pa je relativno sve i bilo stopirano. Jedino gde sam mogla brže zakazati su bile privatne klinike.

 

Na pregled sam privatno čekala dve nedelje, a da za to sam se pripremala veoma dugo jer sam odlagala odlazak i plašila sam se. Na kraju sam videla da to uopšte nije strašno, niti su psiholozi bauk. Sam proces oporavka i mojih odlazaka kod psihologa je trajao tri, četiri meseca. Prva dva meseca sam išla svakih sedam dana na kontrole,a potom na svake dve nedelje. Mnogo mi je značio svaki odlazak i razgovor sa stručnim licem.
 

 

Ako niste dobro – nemojte čekati!

Volela bih da žene ne čekaju,  da ne potiskuju problem duboko u sebe. Ako primete kod sebe depresiju neka što pre odu kod psihologa, jer nisu oni za ludake već su za pomoć koja je najpotrebnija u takvim osetljivim trenucima. Njima možete sve reći, što nikome ne bi mogli, i oni vas mogu najbolje posavetovati. Ja sam svojim odlaskom, da kažem, ponovo rođena i mnogo mi je lakše. Sada znam da sam trebala prvi put otići, ali nikad nije kasno da se potraži pomoć.
Nadam se da će moja priča značiti drugim majkama. Niste same u tome. Psiholozi su doktori i divni ljudi koji će vas saslušati i pomoći vam, posavetovati i razgovarati o vašem problemu. Kod njih nema predrasuda, loših i zlonamernih komentara. Ja sam od okoline često imala jako veliko nerazumevanje. Nekoliko ljudi rekli da je to samo moja mašta i bezobrazluk, a nisu se ni potrudili da me saslušaju i razumeju kroz šta prolazim. I upravo sam zbog okoline odlagala odlazak doktoru. Iz straha od osuđivanja drugih, a tek sada vidim da njihova mišljenja nisu bitna. Jer ako mi imamo porodicu koja nas podržava imamo sve! 

O autorki

Dongo Dušanka majka je troje dece i živi u Bačkoj Palanci. Sa depresijom se bori poslednjih pet godina i ovim tekstom želela je da apeluje na trudnice i mame o značaju mentalnog zdravlja.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije