Nikada veći broj porođaja u Narodnom frontu tokom epidemije virusa korona

Tokom borbe sa koronavirusom u GAK Narodni front rođeno je 16 hiljada beba, što predstavlja svojevrsni rekord. Direktor te ustanove prof. dr Željko Miković ističe za Blic da, iako je epidemija donela brojne izazove, porodilište je radilo punom parom, prilagodilo je svoj rad epidemijskoj situaciji, te su kovid i ne-kovid pacijentkinje još od početka razdvojene, kako ne bi došlo do širenja zaraze, a pristizale su sa svih strana.

Prof. dr Miković kaže da su lekari i sestre, kao i svi zaposleni na ovoj klinici, herojski izneli borbu koja traje dve godine i da je ponosan na njih što su uspešno savladali svaki izazov, a bilo ih je puno.

” Za ove dve godine nikada veći broj porođaja nismo imali u Narodnom frontu. Imali smo za dve godine ukupno 16 hiljada porođaja, i moram napomenuti da su lekari i sestre heroji epidemije. Mi smo naravno prihvatali sve porodilje iz svih zatvorenih bolnica koje su služile kao kovid bolnice, i otuda i ovaj rekord koji imamo. Bilo je mnogo izazova, davali smo čak i lekare kovid bolnicama, i Batajnici, i Zemunu, i u jednom trenutku smo neke specijalizante slali na klinike u Klinički centar. Zaista smo bili solidarni sa svim zdravstvenim ustanovama i poneli jedan veliki teret – što kovid porođaja, što onih koji nisu bili kovid ” priča za Blic profesor Miković.

Kao i svaka zdravstvena ustanova, i GAK Narodni front imao je trijažu, ali i odeljenje za kovid. Odmah je organizovana ambulanta za pregled, kao i prostor za intenzivnu i poluintenzivnu negu, operaciona sala, sala za porođaj, i na taj način su kovid pacijentikinje u startu izdvojene od onih koje nisu bili zaražene.

” Za ovde dve godine primili smo u kovid odeljenje 512 žena, od toga smo porodili 224 sa koronom, imali smo 88 carskih rezova, dok je njih 37 imalo pneumoniju, što znači da je osam odsto žena bilo sa upalom pluća. U druge ustanove zadužene za lečenje teških pneumonija preveli smo 24 pacijentkinje, što je ukupno 5,2 odsto. Dakle, najteže forme pneumonije koje su zahtevale mehaničku ventilaciju, imalo je 5,2 odsto trudnica, to je za period za dve godine. U tom našem kovid odeljenju rođeno je 240 beba, bilo je i blizanaca, i sve bebe su nam žive i zdrave otišle kući. Imali smo jednu blizanačku trudnoću, ali pacijentkinja je već kod nas primljena sa, nažalost, jednom mrtvom bebom, tako da je jedna beba preživela, a za drugu je bilo kasno ” kaže profesor Miković.

Sve bebe su bile negativne, dodaje sagovornik Blica.

Korona je mutirala nekoliko puta i davala različite kliničke slike, što je za trudnice i porodilje i te kako rizično. Kako profesor objašnjava, delta soj i omikron soj se dosta razlikuju, kada je klinička slika u pitanju, ali napominje da i trudnice i porodilje moraju voditi računa i na dalje.

” Savet je kao i do sada – moraju da se štite. Bilo koji soj da je u pitanju, trudnice mogu biti sklone komplikacijama, naročito ako su gojazne, ili imaju dijabetes, ili kardiovaskularnu bolest, hiperteneziju… Dakle, sve one koje imaju neku pridruženu bolest mogu biti u riziku. Ali, ako poredimo recimo deltu i omikron, mi uočavamo neke razlike. Delta period bio je u septembru, oktobru, novembru, decembru, a za period omikrona smatramo januar, februar i ovaj period u martu. E, sada tu postoje izvesne razlike. Recimo, u četiri meseca delte primljeno je svega 85 žena na tom našem kovid odeljenju, a u dva i po meseca omikrona 140. Znači, više nego duplo, ako bi se gledao isti vremenski period ” ističe direktor Narodnog fronta i dodaje:

” Za vreme delte imali smo 55 porođaja, a u ova dva i po meseca 82. Carskih rezova podjednako, ali ono što je značajno, pneumoniju, odnosno upalu pluća, imalo je 31 odsto primljenih trudnica i porodilja tokom delte, a u vreme omikrona 0,7 odsto. U delti smo preveli na mehaničku ventilaciju čak 17 odsto žena, a u omikronu nijednu. To jeste ohrabrujuća činjenica, ali svakako stoji savet da se svaka trudnica i porodilja štiti, bez obzira na soj ” objašnjava profesor Miković.
 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u protekle dve godine, koliko traje epidemija koronavirusa, rođeno skoro 130 hiljada beba. Tokom 2020. rođeno je 61.693 bebe, 2021. na svet je došlo njih 62.062, a od početka ove godine 4.829.
 

Korona je bila izazov i pacijentima, kao i lekarima. Ipak, neki slučajevi koji su na prvi pogled delovali rizično, završeni su srećno.

” Žena je bila pozitivna, ona je dobila bolove, sela je u taksi i došla kod nas. Kako je ušla u kovid porodilište, tako joj je pukao vodenjak i ispala je pupčana vrpca. Lekari su u roku od 10 minuta izvadili bebu carskim rezom i tako ih spasili. Ta žena je posle tri dana otišla kući sa svojom živom i zdravom bebom. Bilo je tu različitih situacija, dešavalo se da budu primljene u bolnicu kao kovid negativne, što se događa tokom inkubacije, a onda za dva dana dobijemo pozitivan test, ali mi bismo tada brzo odreagovali. I uvek je bilo zaštite i na kovid i na ne-kovid odeljenju. Bilo je, dakle, različitih izazova i zato ponavljam, naši lekari i sestre su zaista uradili herojski posao ” zaključuje profesor Miković.