U ovoj priči, dete koje je pretrpelo dugotrajni srčani zastoj je uspešno reanimiran, ali je ostalo u vegetativnom stanju zbog prekida protoka krvi do mozga. Nakon infuzije detetove krvi pupčanika, došlo je do neverovatnog oporavka tokom naredne tri godine, što je objavljeno u medicinskoj literaturi.
Foto: print screen @parentsguidecordblood.org
Ono što je dovelo do srčanog zastoja je prava noćna mora svakog roditelja. Dvogodišnji dečak iz Nemačke, bio je potpuno normalan pre nego što se razboleo. Primljen je u bolnicu nakon tri dana povraćanja. Dečak je operisan i utvrđeno je zapušenje creva, što je prouzrokovalo neprekidno povraćanje. On je imao masivnu infekciju koja je dospela u krvotok i dok je bio u bolnici, doživeoje srčani zastoj. Sve je trajalo je duže od 25 minuta i tri puta su ga oživljavali da bi se uspostavili puls i cirkulacija. Vrlo mali broj dece preživi srčani zastoj koji traje duže od 13 minuta.
Velike posledice srčanog zastoja poboljšane pomoću krvi iz pupčanika
Nažalost, iako je dete preživelo srčani zastoj, postavljena mu je dijagnoza trajnog vegetativnog stanja. Snimci mozga su pokazali ozbiljnu povredu izazvanu nedostatkom kiseonika. Lekari su naveli da je u slučaju poput ovog „neurološka prognoza pacijenta… bila mračna, ako ne i beznadežna.” U najboljem slučaju, deca u takvom stanju imaju minimalnu svest o okolini naredne četiri godine.
U svom očaju roditelji su bili spremni da isprobaju bilo koju terapiju, pa su kontaktirali Vita 34, banku pupčane krvi gde su čuvali krv iz pupčanika svog sina. Dogovoreno je, u skladu sa nemačkim medicinskim propisima, da dečko primi infuziju svoje vlastite krvi pupčanika. To je obavljeno devet nedelja nakon srčanog zastoja, a prateća testiranja su usledila u narednih 40 meseci.
Oporavak je bio neverovatan
Nakon nedelju dana praćenja: Kada je prvi put primljen na rehabilitaciju, dečko je neprestano plakao. Nakon nedelju dana od primene pupčane krvi, prestao je sa plakanjem i počeo da reaguje na zvučne podražaje.
Nakon dva meseca praćenja: Nakon dva meseca, pacijent je otpušten iz centra za rehabilitaciju. Tokom tog perioda, ocena mere motoričkog funkcionisanja deteta (GMFM) poboljšale su se sa 0% na 23%, a ocena za smanjenje kome je porasla sa 33% na 92%. Dečak je mogao da hvata, drži, grize, žvaće i guta keks. Njegovo vidno polje se delimično obnovilo, smeškao se u društvenim interakcijama i mogao je reći “ma-ma”. Preostale neurološke poteškoće uključivale su tetraparezu (slabost mišića u rukama i nogama), slab tonus tela i druge klasične simptome cerebralne paralize usled povrede mozga.
Pročitajte i >>> Devojčica matičnim ćelijama izlečena od cerebralne paralize
Nakon pet meseci praćenja: Na ovom pregledu elektroencefalogram (EEG) električne aktivnosti mozga je bio normalan! Dečko je kratko uspostavljao kontakt očima i mogao je da odgovara na pitanja pokazivanjem na objekte, ali njegova sposobnost izražavanja govora je bila veoma ograničena.
Nakon godinu dana praćenja: Primećena su značajna poboljšanja u kontroli finih pokreta ruku, društvenoj interakciji i kogniciji. Mogao je da sedi bez podrške, ali je trebalo da se osloni da bi stajao. I dalje je imao spastičnu tetraparezu, posebno u nogama.
Nakon dve godine praćenja: Tada je pacijent mogao da jede samostalno, prelazi iz ležećeg u sedeći položaj i puže. Mogao je da hoda uz podršku. Njegov rečnik se sastojao od osam reči, sa nejasnim izgovaranjem. Njegove sposobnosti finih pokreta su se toliko poboljšale da je mogao da upravlja daljinskim upravljačem automobila.
Nakon 40 meseci praćenja: Na poslednjem pregledu, njegova sposobnost izražavanja govora se razvila do rečnika od 200 reči i rečenica sa četiri reči. Dečak je sam mogao da se uspravi i hoda samostalno uz pomoć hodalice.
Zaključno, ovaj ”izvanredan funkcionalni neuroregenerativni proces je teško objasniti samo intenzivnom aktivnom rehabilitacijom i ukazuje na to da autologne transplantacije pupčane krvi mogu biti dodatno i uzročno lečenje cerebralne paralize kod dece nakon oštećenja mozga. ”
View this post on Instagram
Komentari (0)