Teško se mogu naći u državnim, ali i u privatnim apotekama. U nekoliko apoteka reporteru Euronews Srbija potvrđeno je da su deficitarni antibiotski sirupi za decu – sinacilin, ospamoks, panklav, ali da nema ni paracetamola koji se koristi za snižavanje temperature kod dece, ali i za suzbijanje bolova.
Foto: Freepik
I u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje potvrđeno je za Euronews Srbija da je došlo do poremećaja na tržištu u snadbevanju penicilinskim sirupima zbog problema u proizvodnji Sinacilin sirupa, koji je najčešće korišćen penicilinski sirup kod nas. Predstavnici veledrogerija kažu da je nestašica jeftinih lekova, jer su sirovine drastično poskupele, poskupeo je transport, radna snaga, te se farmaceutskim kompanijama ne isplati da ih proizvode po aktuelnoj, ograničenoj ceni.
Sa nestašicom lekova već nekoliko meseci suočavaju se Nemačka, Italija, Švajcarskoj. U Nemačkoj oko 300 različitih lekova nije dostupno pacijentima. Italijanska agencija za lekove “Aifa” objavila je podatak da nedostaje skoro 3.000 lekova ili da su njihove zalihe skoro iscrpljene, a da takva nestašica nije viđena ni za vreme kovida. U apotekama se ne mogu naći brufen, paracetamol, a već mesecima nema ni brufen sirupa za decu.
Streptokok – koje infekcije izaziva i kako ih se rešiti
Predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije (SPAS) Dragutin Rajevac kaže da je u Srbiji nestašica antibiotika, najviše antibiotskih sirupa za decu i to onih na bazi penicilina. On za Euronews Srbija objašnjava da sirovine za proizvodnju lekova ima, ali da je razlog za nestašicu njihova cena.
“Osnovni uzrok nestašica lekova prethodnih godina, kao i ove sada, je neblagovremena promena cena leka. Promena cena leka je sada neminovno potrebna iz više razloga. Prvi i osnovni razlog je što su povećane cene sirovine za lekove. Mi (Srbija) na to nismo reagovali. Definitivno sada lekova nema”, rekao je Rajevac.
Proizvođačima lekova, kako je naveo, ne isplati se da proizvode lekove po staroj ceni, ako im je sirovina drastično poskupela, transport, radna snaga.
RFZO: Nastao poremećaj u snadbevanju
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da je poremećaj u snabdevanju penicilinskim sirupima nastao usled problema u proizvodnji Sinacilin sirupa, koji je najčešće korišćen penicilinski sirup kod nas.
Foto: Freepik
“Odmah su kontaktirani proizvođaci drugih penicilinskih sirupa koji su povećali svoje planove proizvodnje i uvoza, zahvaljujući čemu je uvek neki od penicilinskih sirupa bio obezbeđen na tržištu. U poslednjoj nedelji decembra je pušteno u promet 15.000 novoproizvedenih pakovanja penicilinskog sirupa Panklav, dok ce se do kraja ove nedelje uvesti jos 70.000 pakovanja trećeg penicilinskog sirupa zaštićenog naziva Amoksiklav, čime se se omogućiti i višemesečne zalihe penicilinskih sirupa”, rekli su u RFZO za Euronews Srbija.
Dodaju i da se tokom januara očekuje i uvoz višemesečnih količina četvrtog penicilinskog sirupa Ospamox, kao i proizvodnja novih kolicina leka Panklav.
“Imamo i najave proizvođaca da će nastaviti sa proizvodnjom Sinacilin sirupa, te ćemo već na samom početku ove godine raspolagati velikim zalihama penicilinslih sirupa”, navode u RFZO.
Roditelji se često iz apoteka vraćaju bez leka, te moraju ponovo kod pedijatra da im prepiše drugi lek. Načelnica pedijatrije u DZ Niš dr Snežana Zdravković kaže da uglavnom može da se nađe zamena kada nema antibiotika koje je lekar propisao.
“Dešavalo se da se vrate roditelji da trenutno u apoteci nema određenog leka. Dijapazon lekova iz grupe antibiotika je veliki, tako da uvek možemo da nađemo adekvatnu zamenu odgovarajućeg antibiotika za datu bolest. Prethodnih meseci imali smo uglavnom virusne infekcije, te u većini situacija nije ni bila potrebna primena antibiotika. Tamo gde je indikovano može se naći adekvatna zamena”, navela je Zdravković.
Kaže da se roditelji ne bune ukoliko umesto propisanog leka, deca moraju dobiti zamenu.
“Roditelji veruju pedijatru i tako da nema dileme kod njih kada je u pitanju zamena antibiotika”, navela je ona.
Nikolić: Deficitarni jeftini lekovi
Predstavnici veledrogerija kažu da je za stabilizaciju tržišta neophodno da država reaguje. U svim zemljama sveta ograničena je maksimalna cena lekova. Predstavnik grupacije veledrogerija u Privrednoj komori Srbije Momir Nikolić za Euronews Srbija kaže da su danas deficitarni jeftini lekovi, koji koštaju evro-dva.
Foto: Freepik
Smatra da država što pre mora da reaguje i pregovara sa proizvođačima kako problem ne bi eskalirao. Navodi da su razgovori već inicirani krajem prošle godine, a da u narednih nekoliko dana očekuje da će biti prvi sastanci – proizvođača, predstavnika Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
“Sve je poskupelo – sirovine, energenti, radna snaga što se automatski reflektuje i na cenu finalnog proizvoda. Međutim, svuda u svetu su ograničene maksimalne cene lekova. Paracetamol, određeni antibiotici spadaju u grupu jeftinih lekova i proizvođačima se ne isplati da ih proizvode. Poremećaj je nastao na svetskom nivou, a mi nismo izuzeti iz svega toga. Mi smo zemlja sa najnižim cenama lekova. Veliki proizvođači generičkih lekova traže povećanje cena, a države to nerado čine i upozoravaju da oni nemaju resurse u svojim fondovima. Mislim da je neophodan razgovor”, rekao je Nikolić.
Navodi da su neophodne korekcije cena, ali da se mora voditi računa na pozitivna lista lekova ne bude ugrožena. Zbog toga je važno, kako kaže, da se što pre počnu razgovori.
“Poremećaj na tržištu nije nastao samo zbog povećanja cena sirovina, već što pojedine zemlje prave i određene lagere. Dakle, imamo nestašicu i samih proizvoda. Prave se zalihe kao robne rezerve. Određene su veledrogerije koje su zadužene za to, oni lageruju određenu količinu lekova, najviše iz grupe antibiotika. Veledrogerija radi obnavljanje, brinu o rokovima, isticanju rokova”, pojasnio je Nikolić.
Foto: Freepik
Resursi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje su ograničeni. Stalno postoji potreba za uvođenjem novih terapija i stavljanjem na pozitivnu listu (inovativna terapija je veoma skupa). Sa druge strane, sada postoji pritisak i farmaceutskih kompanija da poskupe jeftini lekovi. Nikolić smatra da je zbog toga važno da što pre počnu razgovori i da se stvori održiv sistem.
“Mislim da ćemo imati sagovornika i u Ministarstvu zdravlja i u fondu zdravstva i da nećemo doći u situaciju da bude nestašica”, naveo je on.
U Apotekarskoj ustanovi u Nišu za Euronews Srbija kažu da su antibiotski sirupi – amoksiklav, pancef, panklav forte, Panklav sirup u poslednjih par meseci periodično predmet nestašice kod dobavljača ili proizvođača. Navode da su zahvaljujući dobroj saradnji sa dobavljačima uspeli da obezbede adekvatne količine navedenih lekova za pacijente
Upozorenje evropskih proizvođača
Evropski proizvođači lekova su krajem septembra prošle godine upozorili su da bi mogli da prestanu da proizvode neke jeftine generičke lekove zbog rasta troškova za električnu energiju, pozivajući na reviziju načina na koji se utvrđuju njihove cene, što je najnovija industrija koja traži pomoć usled produbljivanja energetske krize.
Foto: Freepik
Lobi grupa industrije generičkih lekova, “Lekovi za Evropu”, koja zastupa faramceutske kompanije kao što su Teva, Novartisov Sandoz i Frezenijusovo preduzeće Kabi, uputila je ovim povodom otvoreno pismo ministrima energetike i zdravlja zemalja članica Evropske unije.
Struja je nekim fabrikama lekova u Evropi poskupela deset puta, a troškovi nabavke sirovina su porasli između 50 i 160 posto, navodi se u pismu.
Udruženja proizvođača generičkih lekova u državama članicama Unije takođe su uputila peticije nacionalnim zdravstvenim vlastima za veću fleksibilnost u pogledu cena lekova, saopštila je organizacija “Lekovi za Evropu”.
“Možda ćemo prekinuti proizvodnju tri, a možda pet proizvoda zbog direktnog i indirektnog uticaja povećanja troškova energije”, izjavila je Elizabet Stampa, glavna izvršna direktorka španskog proizvođača generičkih lekova i farmaceutskih zastojaka Medihem SA.
Izvor: Euronews
Komentari (0)