Nedovoljna motivacija za roditeljstvo u Zrenjaninu

Zakonom o finansijskoj podršci porodici, koji je usvojen aprila 2002. godine, regulisano je pravo građana Srbije na roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, dok je izmenama istog zakona tri godine kasnije uvedena pomoć i za prvo dete.

Te mere populacione politike posledica su pada nataliteta i pojave bele kuge, koja se najviše ispoljavala u Vojvodini. Praksa isplate roditeljskih dodataka zasad ima kontinuitet, ali podaci o broju rođenih beba ne pokazuju znatniji rast nataliteta.

Podaci Odeljenja za poslove društvenih delatnosti Gradske uprave u Zrenjaninu pokazuju da su pravo na roditeljski dodatak 2005. godine ostvarile 1.093 majke, 2006. godine 1.130, dok su prošle godine pravo ostvarile 1.064 majke.

Natalitet nije porastao

Prema podacima Odeljenja za poslove društvenih delatnosti Gradske uprave u Zrenjaninu, 2006. godine prvo dete rodilo je 568 majki, 2007. godine 556, a 2008. godine 564 majke, što potvrđuje da natalitet nije porastao.

– Grad Zrenjanin za prvorođeno dete isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 10.000 dinara i dodatni poklon-paket u vrednosti od 5.000 dinara za bebi opremu koja se kupuje u apoteci "Centar". Za drugo, treće i četvrto dete dodeljuje se samo poklon-paket. Ove mere populacione politike su dobrodošle, ali ipak nisu dovoljne da bi se broj dece povećao, što je i bio jedan od osnovnih ciljeva.

Broj rođene dece je poslednjih godina na gotovo istom nivou i to bi se moglo smatrati pozitivnom tendencijom budući da je ranijih godina natalitet bio u padu – kaže za list "Zrenjanin" zamenica načelnice Odeljenja za poslove društvenih delatnosti Stana Rajić.

Razmišljaju o kategorizaciji

Osim pomoći koja se izdvaja iz gradskog budžeta, regulisana je i naknada iz budžeta AP Vojvodine u iznosu od 30.000 dinara za prvorođeno dete, 400.000 dinara za porodice koje dobiju blizance i 600.000 dinara za porodice koje dobiju trojke ili četvorke. S obzirom na ovu kategorizaciju – roditelji za drugo, treće i četvrto dete ne dobijaju pomoć.

Država ne daje pomoć ženama koje se odluče za više od četvoro dece, osim u slučaju da na četvrtom porodu dobiju blizance. U zrenjaninskoj lokalnoj samoupravi razmišlja se o povećanju sredstava ili o kategorizaciji.

– Postoji mogućnost da se uvede izdvajanje različitog iznosa sredstava u zavisnosti od toga da li je u pitanju prvo dete ili ne, ali je jedna od ideja i kategorizacija primanja roditelja. Nije isto kada neko ima platu 100.000 dinara, a neko 20.000 dinara, ili kada neko uopšte nema primanja – pojašnjava predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton.

Grad nije zaboravio trudnice

– Grad Zrenjanin nije zaboravio ni na trudnice ni na porodilje, kako neki uporno žele da predstave. Svako novorođeno dete mnogo znači za naš grad. Sada je aktuelan postupak Beograda i Jagodine kojim svojim trudnicama dotiraju 35 odsto do pune plate, ali ja podsećam da je država dužna da to obezbedi kako ne bi bilo da bogata opština može, a siromašna ne može pomoći svojim sugrađankama – kaže predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton.

Dokument koji obećava

Početkom 2008. godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju za podsticanje rađanja, koja predviđa niz zasad neostvarenih mera, poput naknade u punom iznosu za vreme trudničkog bolovanja, ukidanje PDV-a za hranu, odeću i obuću za decu do tri godine, kao i isplatu materinskog dodatka nezaposlenim majkama od rođenja deteta pa do navršene treće godine.