Našu mladu naučnicu, rođenu u Vranju, znanje, ljubav prema nauci i upornost doveli su do čuvenog profesora Filipa Menašea i njegovog tima koji je, između ostalog, uključen i u lečenje legendarnog Mihaela Šumahera.
Još tokom srednje škole Milana je čitala francuske naučne časopise koji se bave popularizacijom nauke. Na taj način otrkila je svet matičnih ćelija i moć koju one imaju u lečenju.
Za Roditeljski portal Bebac Milana Tasić iz prve ruke otkriva najnovija saznanja i efekte ćelijske terapije u lečenju.
Matične ćelije regenerišu srce nakon infarkta miokarda
Milana Tasić je trenutno na završnoj godini mastera u Parizu na Sorboni, gde obavlja praksu na Institutu za kardiovaskularne bolesti koji je pri evropskoj bolnici „Žorž Pompidu”. Tim u kojem je i ona objavio je rezultate istraživanja o upotrebi matičnih ćelija za regeneraciju srčanog mišića oštećenog nakon infarkta.
– Još uvek je rano govoriti o regeneraciji srca kao takvoj, u smislu kompletnog obnavljanja mrtvog dela organa nakon infarkta. Prvi rezultati su pokazali, na primer, da je korišćenje pluripotentnih matičnih ćelija bezbedno kao i kada se ubrizgaju na ivicama mrtvog dela, sprečava se njegovo širenje. Tačnije, korišćenjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija nije se pokazalo da dolazi do aritmije ili formiranja teratoma (tumora) kod pacijenata, što je važno – navodi Tasićeva, oslanjajući se na rezultate do kojih je došla sa svojim timom.
Foto: Sutterstock
Da li će nam matične ćelije pomoći i u borbi sa koronavirusom?
Jedna od ozbiljnih komplikacija kovida-19, kako navodi Tasićeva, jeste akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) koji dovodi do hospitalizacije na intenzivnoj nezi, sa stopom smrtnosti od 30% do 60%. Jedan od glavnih uzroka ovog sindroma je akutno zapaljenje plućnog tkiva izazvano nekontrolisanim oslobađanjem proinflamatornih molekula (citokini i takozvana citokinska oluja) za koje trenutno ne postoji lečenje. Projekat koji se jednim delom sprovodi i u bolnici „Žorž Pompidu” nazvan je Stroma-Cov2.
– Ono što bih mogla da kažem o ovom projektu i što je već objavljeno jeste to da je njegov cilj intravenska primena mezenhimskih stromalnih ćelija iz pupčane vrpce. Predviđeno je ubrizgavanje ovih ćelija tri puta na 48 sati, gde bi kriterijum ocenjivanja bio poboljšanje respiratornih parametara, kao i klinička slika pacijenta – objašnjava Milana Tasić i dodaje da bi ubrizgavanje ovih ćelija omogućilo kontrolu zapaljenja pluća koje nastaje kada je akutni respiratorni distres sindrom u pitanju (ARDS) i na taj način bi se smanjio morbiditet (ili mortalitet) koji su u vezi s tim.
Pupčanu vrpcu čini tkivo bogato određenom vrstom ćelija (nazvanih mezenhimske stromalne ćelije) sa već registrovanim antiinflamatornim i imunomodulatornim svojstvima što je, prema rečima Milane Tasić, i razlog zašto se baš te ćelije koriste kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom uzrokovanom koronavirusom.
.jpg)
Foto: shutterstock
Budućnost regenerativne medicine je već počela
– Matične ćelije, kao osnov regenerativne medicine, mogu biti „preobraćene” da postanu specifične ćelije koje se mogu koristiti za obnavljanje i „popravljanje” bolesnih ili oštećenih tkiva kod ljudi – pojašnjava Milana Tasić, ukazujući na to da će ljudi sa određenim oboljenjima imati veliku korist od terapije matičnim ćelijama.
Od bolesti koje mogu da se leče matičnim ćelijama Milana navodi:
- dijabetes tipa 1;
- parkinsonova bolest;
- alchajmerova bolesti;
- srčana oboljenja;
- moždani udar;
- opekotine;
- rak;
- povrede kičmene moždine;
- i druge.
Kako navodi Tasićeva, već sada je dokumentovano da matične ćelije mogu imati potencijal da se uzgajaju i postanu novo tkivo za upotrebu u transplantacionoj i regenerativnoj medicini. A prema njenim rečima, istraživači nastavljaju da unapređuju znanje o matičnim ćelijama i njihovoj primeni, što bi smanjilo potrebu za transplatacijom samih organa.
View this post on Instagram
Matične ćelije iz pupčanika imaju prednost u odnosu na ćelije iz koštane srži
Kada je reč o matičnim ćelijama iz pupčanika bebe, Tasićeva ukazuje na to da je njihova prednost pre svega u tome što se do njih lako dolazi, i to odmah nakon porođaja, kada se mogu prikupiti, zamrznuti i kasnije koristiti.
– Sama krv iz pupčane vrpce novorođenog deteta sadrži tzv. hematopoetske matične ćelije (matične ćelije iz krvi) koje mogu da daju sve ostale ćelije koje nalazimo u krvi, uključujući i ćelije imunog sistema – kaže Tasićeva, naglašavajući dalje prednost koju ove ćelije imaju u odnosu na ćelije iz koštane srži, jer imaju manju verovatnoću nekompatibilnosti imunog sistema sa domaćinom, odnosno primaocem.
Matične ćelije donele su revoluciju u medicini i lečenju, što nam i iz svog iskustva poručuje naša sagovornica.
– Svakako da je ćelijska terapija nova nada, mada sada već i ne baš toliko nova, u lečenju mnogih bolesti i da je razvoj personalizovane medicine neophodan. Medicina kakvu poznajemo danas nije na svom vrhncu, tako da je napredak neophodan, i sa personalizovanom medicinom i ćelijskom terapijom ka tom napretku se ide velikom brzinom – kaže za Bebac Milana Tasić, naša naučnica koja je na samom usponu svoje karijere u oblasti regenerativne medicine.
Budućnost koja nam je nekada izgledala daleko, već je uveliko počela
Više o tome zašto treba da sačuvate matične ćelije svoje bebe pročitajte OVDE.
.jpg)
Komentari (0)