Napravljen bubreg od matičnih ćelija

Australijski naučnici uspeli su da razviju prvi u svetu bubreg od matičnih ćelija i tako naprave veliki korak koji bi u budućnosti mogao da umanji ogromnu tražnju za organima za transplantaciju.

Ovaj vrlo značajan poduhvat australijskih naučnika, koji su prvi u svetu uspeli da naprave bubreg iz matičnih ćelija, naučnici smatraju senzacionalnim podvigom, jer bi mogao potpuno da ukine čekanje na transplantaciju organa i posluži za bolje testitanje lekova koje koriste pacijenti sa nekim od oboljenja bubrega. 

Uspeh australijskih naučnika opsan je u žurnalu “Nature Cell Biology”, a rezultat je dugogodišnjeg istraživanja i uključivao je transformaciju ljudskih ćelija kože u funkcionalni “mini-bubreg” veličine nekoliko milimetara. 

Naučnici se nadaju da će uz malo više truda uspeti da povećaju veličinu bubrega koji je nastao od matičnih ćelija i da će uz pomoć njega ubrzati istraživanja na razvoju novih lekova. Takođe se nadaju da bi u periodu od 3 do 5 godina ovi organi, napravljeni od matičnih ćelija, mogli da se koriste i za obnavljanje oštećenih bubrega u telu, kako bi se sprečilo da se bolest razvije i na kraju dođe do transplantacije organa. 

“Ovo je prvi put da je neko uspeo da od matičnih ćelija oformi funkcionalne jedinice bubrega, i to je zaista fenomenalno, izgleda kao slaganje lego kockica”, slikovito je objasnio Brendon Vejnrajt sa Univerziteta Kvinslend. 

Profesor Vejnrajt je rekao da je proces razvoja bubrega otprilike kao “naučni pristup kuvanju”. Naučnici su sistematično ispitivali koji geni se uključuju i isključuju tokom razvoja bubrega, zatim manipulisali ćelijama kože ubacujući ih u embrionalne matične ćelije koje su bile u stanju da se “samoorganizuju” i formiraju složene ljudske strukture. 

“Istraživači su proveli godine prateći šta se dešava ukoliko nasumično “uključujete i isključujete” gene. Vi manipulacijom možete ove matične ćelije da naterate na putovanje – one prolaze kroz različite faze koje na kraju rezultiraju spajanjem u mali fukcionalni organ”, dodao je Vejnrajt. 

Ovo otkriće bi moglo izuzetno da unapredi testiranje novih lekova protiv bolesti bubrega, zbog toga što su ljudski bubrezi podložni oštećenju prilikom tih istraživanja, pa proces pronalaženja novih lekova čini skupim i dugotrajnim. 

To bi takođe ubuduće moglo da smanji tražnju za organima za transplantaciju, bilo kroz uzgajanje organa za direktnu transplantaciju iz matičnih ćelija ili ubacivanjem “grozdova malih bubrega”, koji bi obnavljali pacijentove bubrežne funkcije, smatraju naučnici. 

Ali kao i kod svakog velikog naučnog otkrića, kažu da su potrebna dodatna ozbiljna testiranja i da je široka primena bubrega uzgojenih od matičnih ćellija u lečenju možda čak i deceniju daleko.