Najčešći izgovori za nekorišćenje autosedišta

Pre 30 ili 40 godina, broj automobila na ulicama bio je neuporedivo manji, gustina saobraćaja bila  je daleko manja, kao i način na koji su ljudi vozili. Tada se još nije znalo dovoljno o načinima da se zaštite ni odrasle osobe u saobraćaju, kao ni deca.

To ne znači da istraživanjima dokazane preporuke o bezbednosti ne treba usvojiti ako su one pozitivne, to jest ako zaista spašavaju živote. Takođe, statistike pokazuju da je pre nekoliko decenija ginulo i do 10 puta više dece u saobraćaju, a cilj svih nas je da ta brojka bude nula.

 Kupovina auto-sedišta je dodatni trošak, a u zavisnosti od vrste to može da budu i priličan izdatak za kućni budžet. Ipak, ne postoji ništa vrednije od ljudskih života. I posedovanje automobila je trošak, a auto-sedišta treba posmatrati kao neophodan sastavni deo automobila ako imate dete mlađe od 12 godina.

Autosedišta nisu samo za bebe i malu decu

Kao što ne možete da vozite bez točka ili kočnica, tako ne bi trebalo ni da vozite bez auto-sedišta.

Ovo se i ne može smatrati argumentom. Uprkos zakonskim propisima, koji nalažu da se svi putnici u automobilu vezuju zaštinim pojasevima, i oni napred i oni u zadnjem delu, mali broj naših vozača i putnika pridržava se toga. Kod nas se ne vezuje oko 30 odsto putnika koji sede napred, a pozadi i 90 odsto. A u zemljama EU samo se oko pet odsto vozača ne pridržava ovog propisa. U tim zemljama se i dalje radi na edukaciji o važnosti vezivanja pojaseva, jer prema njihovoj statistici, u tom malom broju ljudi leži 50 odsto problema u saobraćaju.

Na taj način roditelji su veoma loš primer deci, koja od ranog uzrasta treba da stiču naviku da se vezuju. Pri sudaru sve osobe u automobilu koje nisu vezane predstavljaju veliku opasnost, jer se kreću prema tački sudara i mogu da povrede ili ubiju drugu osobu.

 Mnogi roditelji tvrde da deca jako negodiju i da zbog toga izbegavaju da ih voze u sedištima, čak i kada ih imaju. To je isto kao kada bi dete izjavilo da ne želi da primi vakcinu jer boli, ili da popravi ili izvadi pokvaren zub.

Deca naviknuta na sedišta retko prave problem zbog toga što su u njma

Postupci koje kao roditelji sprovodimo kako bismo zaštitili zdravlje i život deteta prosto ne smeju da se dovode u pitanje. Ako dete od rođenja i bez izuzetka vozite u auto-sedištu, ono će steći naviku i radovati se takvoj vožnji.

Čak i roditelji koji imaju auto-sedišta za decu često upadaju u jednu zamku: ne vezuju dete ako ga voze kilometar-dva, jer misle da im se ništa neće desiti. Zapravo, čim pokrenete automobil, vi možete da doživite sudar i dete, baš kao i vi, u svakom momentu mora da bude zaštićeno. 

Ovo je jedna od najvećih grešaka. Još ako osoba koja drži bebu ili dete nije vezana, verovatnoća da će pri sudaru svojim telom ubiti dete jako je velika.

Prilikom frontalnog sudara pri brzini od 56 km/h dete od 15 kg dobija snagu od čitavih 225 kg, a bebica od samo 5 kg postaje 20 puta teža, znači 100 kg. Ne postoji način da bilo ko rukama zadrži dete pri udesu.

Ako dete ima manje od 150 cm, u najvećem broju slučajeva pojas automobila će mu prelaziti preko vrata a ne preko sredine grudi. To znači da je pri sudaru ogromna mogućnost da ono  bude teško povređeno ili da pogine uprkos tome što je vezano.

Adekvatna auto-sedišta koriste se upravo dok dete ne dostigne visinu da mu je dovoljan samo pojas u automobilu, kao i odraslim osobama.