Danas je 26. mart. Pre tačno 73 godine, na današnji dan 1953. godine, američki mikrobiolog dr Džonas Edvard Salk (Jonas Salk) izgovorio je preko radija reči koje su rasplakale od sreće milione roditelja: uspešno je testirana vakcina protiv dečje paralize.
Da bismo zaista razumeli težinu ovog datuma, moramo se vratiti u vreme kada je svetom vladala jedna sasvim drugačija, tiha i zastrašujuća pandemija.
Najveći letnji strah svakog roditelja
Sredinom 20. veka, poliomijelitis (dečja paraliza) bio je jedan od najjezivijih zdravstvenih baukova. Bolest je udarala iznenada, najčešće leti.
Dete bi se jednog dana bezbrižno igralo napolju, a već sledećeg bi dobilo visoku temperaturu i ostalo trajno paralizovano.
Roditelji su bili u tolikoj panici da su tokom letnjih meseci deci zabranjivali odlazak na javne bazene, u bioskope i parkove. Najteži slučajevi završavali su u takozvanim “čeličnim plućima” – ogromnim metalnim cilindrima koji su disali umesto dece čiji su mišići grudnog koša otkazali. Samo u SAD-u, 1952. godine zabeleženo je skoro 60.000 slučajeva, od kojih je preko 3.000 pacijenata preminulo, a više od 21.000 ostalo sa trajnim invaliditetom.
Dan kada je stigla nada
Dr Džonas Salk, naučnik sa Univerziteta u Pitsburgu, godinama je u tišini laboratorije radio na “mrtvoj” (inaktiviranoj) vakcini. Nije želeo da čeka. Toliko je verovao u njenu bezbednost i efikasnost da je prve doze, pre velikih kliničkih ispitivanja, ubrizgao samom sebi, svojoj supruzi i svojim sinovima.
Na današnji dan, 26. marta 1953. godine, Salk je gostovao u jednoj nacionalnoj radio-emisiji i svetu objavio da je vakcina uspešno testirana na maloj grupi odraslih i dece, te da je podstakla stvaranje antitela bez opasnih nuspojava. Ova najava pokrenula je najveće kliničko ispitivanje u istoriji medicine, u kojem je učestvovalo skoro dva miliona dece, takozvanih Polio pionira.
“Možete li patentirati Sunce?”
Ono što dr Džonasa Salka čini istinskim herojem čovečanstva nije samo njegov pronalazak, već i ono što je usledilo.
Kada je dve godine kasnije, 12. aprila 1955., vakcina i zvanično proglašena bezbednom i efikasnom, crkvena zvona su zvonila širom Amerike, a ljudi su se grlili na ulicama. U čuvenom televizijskom intervjuu, novinar Edvard R. Marou upitao je Salka ko poseduje patent za tu vakcinu.
Salk ga je pogledao i odgovorio rečenicom koja je ušla u legendu:
“Pripada ljudima, rekao bih. Nema patenta. Možete li patentirati Sunce?”
Da je patentirao vakcinu, dr Salk bi postao milijarder (procenjuje se da bi patent vredeo oko 7 milijardi dolara). Umesto toga, izabrao je da lek bude što jeftiniji i dostupniji svakom detetu na planeti.
Kada deca u Srbiji danas dobijaju ovu vakcinu?
Danas je u Srbiji vakcinacija protiv dečje paralize obavezna i deo je redovnog Kalendara imunizacije. Primenjuje se inaktivisana polio vakcina (IPV) – ista ona “mrtva” vakcina na čijim je temeljima radio dr Salk – koja se danas najčešće daje u sklopu savremenih petovalentnih ili šestovalentnih vakcina (kao što su Pentaxim ili Hexaxim).
Prema aktuelnom kalendaru u našoj zemlji, deca stiču imunitet kroz nekoliko faza:
- Primarna serija (u prvoj godini): Bebe dobijaju tri doze – sa navršena 2 meseca, zatim sa 3,5 meseca i u 6. mesecu života.
- Prva revakcinacija: Sprovodi se u drugoj godini života (najčešće godinu dana nakon treće doze).
- Druga revakcinacija: Daje se deci pred polazak u prvi razred osnovne škole (u 7. godini života).
- Treća revakcinacija: Sprovodi se u 8. razredu osnovne škole (u 14. godini).
Zahvaljujući ovom otkriću (i kasnijoj oralnoj vakcini Alberta Sejbina) i temeljnom programu vakcinacije, dečja paraliza je u našoj zemlji i gotovo celom svetu danas samo deo istorije, podsećajući nas na vreme kada je nesebičnost jednog naučnika omogućila deci da ponovo bez straha trče letnjim ulicama.
Komentari (0)