Iako je uvreženo mišljenje da decu mogu usvojiti isključivo bračni i vanbračni parovi, prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, to pravo dato je i pojedincima, ali pod posebnim uslovima.
„Toliko želim da usvojim dete, ali zašto moram da se udam da bi mi to pravo bilo omogućeno? Ne želim muža, ali neću da se odreknem materinstva. Kad mi to biološki nije dozvoljeno, zašto mi se i pravno zabranjuje”, revoltirano se zapitala jedna naša sugrađanka, koja polako „gazi” četrdesetu.
Uz svu žensku solidarnost, ona, prema slovu zakona, nije u pravu. Dakle, iako je uvreženo mišljenje da decu mogu usvojiti isključivo parovi, prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, to pravo dato je i pojedincima (muškarcima i ženama), ali pod posebnim uslovima.
Prema rečima Vukote Vlahovića, iz Odseka za poslove usvojenja pri Ministarstvu rada i socijalne politike, organ starateljstva detetu koje treba da bude usvojeno pokušava da obezbedi potpunu porodicu izborom usvojitelja supružnika ili vanbračnih partnera „jer su potrebe deteta, po pravilu, najbolje zadovoljene životom u potpunoj porodici”.
Međutim, zakonom je omogućeno da pojedinac, odnosno lice koje samo živi, može izuzetno da usvoji dete, „ako postoje naročito opravdani razlozi za to i ako ministar da dozvolu za zasnivanje usvojenja”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da takvom procedurom godišnje bude usvojeno jedno do dvoje dece.
Na pitanje o kojim „naročito opravdanim razlozima” je reč Vlahović kaže: „To mogu biti, na primer, hraniteljstvo koje duže traje, odnosno međusobna emocionalna vezanost deteta i hranitelja koji želi da usvoji dete, blizak srodnički odnos u stepenu koji nije smetnja za usvojenje, mogućnost i motivisanost budućeg usvojitelja da zadovolji neke specifične potrebe deteta (na primer zdravstvene) za koje se nije mogla naći potpuna porodica, kao i nacionalno poreklo deteta koje ne prihvata potpuna usvojiteljska porodica”.
Zakonom je, takođe, propisano da u postupku usvojenja može biti dete koje nema žive roditelje, čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište, čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti, kao i dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem. Precizirano je da se može usvojiti isključivo maloletno dete, ne mlađe od tri meseca ali ne i ono koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.
Procedura za usvajanje
Svi pojedinci koji bi želeli da na ovaj način postanu roditelji moraju da prođu određenu proceduru, koja, prema rečima našeg sagovornika, podrazumeva procenu opšte podobnosti, koju utvrđuje nadležni centar za socijalni rad, po prebivalištu, odnosno boravištu budućeg usvojitelja.
Oni prolaze istu proceduru kao i budući usvojitelji, supružnici, odnosno vanbračni partneri, i moraju da ispune sve zakonske uslove, kao i da budu procenjeni od strane stručnjaka organa starateljstva da imaju svojstva ličnosti i druge uslove na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta – ističe Vlahović i dodaje da u postupku utvrđivanja opšte podobnosti za usvojenje, pojedinci, kao i supružnici i vanbračni partneri, prolaze program pripreme za usvojenje, koji realizuje organ starateljstva kome su oni podneli zahtev za zasnivanje usvojenja.
Imajući u vidu primedbe mnogih pojedinaca i parova da je procedura usvojenja složena i da otežava put deci da dođu do roditelja i zainteresovanim pojedincima i parovima da postanu roditelji, našeg sagovornika pitali smo da li je i na koji način moguće „skratiti” postojeći postupak.
Procedura usvojenja je regulisana Porodičnim zakonom, a način rada organa starateljstva u postupku zasnivanja usvojenja podzakonskim aktom. Zato ne postoji mogućnost da organ starateljstva istu „skraćuje”. Na taj način se obezbeđuje zaštita prava i interesa kako deteta koje se usvaja, tako i budućih usvojitelja, a nepoštovanje ove procedure može dovesti do poništenja usvojenja – objašnjava Vlahović i naglašava da se šezdesetoro dece u Srbiji nalazi u procesu izbora usvojiteljske porodice.
Komentari (0)