Čuvanje svake kapi krvi pupčanika je zlatni standard u lečenju matičnim ćelijama

Jedna od najčešćih dilema koje imaju roditelji u vezi sa čuvanjem matičnih ćelija odnosi se upravo na način na koji se matične ćelije pripremaju i čuvaju. Dok se u bankama koje se širom sveta bave isključivo čuvanjem matičnih ćelija uzorak separira kako bi se iz krvi pupčanika izdvojile samo CD34+ matične ćelije, iskusni biomedicinski centri čuvaju svaku kap krvi iz pupčanika.

U krvi pupčanika nalazi se pravo bogatstvo različitih ćelija od kojih se neke već koriste u lečenju, a za neke vreme, posebno u oblasti regenerativne medicine, tek dolazi.

Foto: Shutterstock

Kliničke studije pokazuju da je lečenje uspešnije ukoliko se koristi puna krv u odnosu na separiranu. Čuvanjem pune krvi, čuvaju se svi njeni elementi kao i kompletan imuni sistem deteta pa se ovako sačuvan uzorak može koristi i u slučajevima kada se bolest ne može primarno lečiti matičnim ćelijama, već citostaticima.

Sačuvana puna krv iz pupčanika reinfuzijom data u ovim slučajevima je način da se vrati imuni sistem i tako pomogne ozdravljenju.

Separacijom krvi, izgubiće se više od 20% vitalnih matičnih ćelija, ali i mnogi drugi sastavni delovi krvi koji mogu biti od velikog značaja pri lečenju, i mogu biti osnova za neke buduće terapije.

Čuvanjem pune krvi, čuvaju se i sve vredne komponente krvi iz pupčanika, uključujući:

# HSCs – Hematopoetske matične ćelije

# MSCs – Mezenhimalne matične ćelije

# VSELs – Matične ćelije nalik embrionalnim

# hormone

# faktore rasta

Iako čuvanje separacionog uzorka ima brojne nedostatke, postoje razlozi zbog kojih je i ovaj vid čuvanja opravdan. U krvi pupčanika se nalazi najviše CD34+ matičnih ćelija koje se najčeće i koriste za lečenje. Ovakav način čuvanja matičnih ćelija je i isplativiji jer uzorak zauzima manje mesta u krio tankovima u kojima se matične ćelije čuvaju što je i osnovni razlog zbog kojeg banke čuvaju separirane uzorke.

Međutim, već danas postoje bolesti koje se leče mezenhimalnim matičnim ćelijama koje svoje posebno mesto zauzimaju u regenerativnoj medicini. Mezinhimalne matične ćelije se nalaze u tkivu pupčanika u velikom broju ali ih ima i u punoj krvi pupčanika. Uglavnom sve banke i biomedicinski centri koji čuvaju matične ćelije čuvaju i tkivo pupčanika i u tom slučaju je možda i opravdano imati sačuvan separiran uzorak matičnih ćelija i tkivo pupčanika, barem kada je reč o mezinhimalnim matičnim ćelijama. Međutim, pupčanik kao tkivo ne sme da se izvozi iz zemlje tako da mi u Srbiji nemamo mogućnost čuvanja tkiva pupčanika. Jedini dostupan izvor mezinhimalnih ćelija koji imamo jeste čuvanje svake kapi krvi iz bebinog pupčanika.

Svaki uzorak, bez obzira da li je sačuvana puna ili separirana krv mora da prođe poseban tretman pripreme za transplataciju, a način na koji će se pripremati određuje klinika koja naručuje uzorak za lečenje. Zabluda je da je sačuvan separiran uzorak već spreman za lečenje. Lečenje matičnim ćelijama podrazumeva poseban način pripreme koji se obavlja isključivo u biomedicinskim centrima ili klinikama.

Čuvanje pune krvi je zlatni standard koji primenjuju nemački biomedicinski centri koji u Evropi imaju najrigoroznije medicinske standarde. Prilikom krioprezervacije punog uzorka se čuvaju sve ćelije i smanjuje se manipulacija koja negativno utiče na vitalnost i broj matičnih ćelija. Čuvanjem pune krvi matične ćelije se čuvaju u svom prirodnom okruženju, u plazmi koja je prirodni krioprotektant i koja pozitivno utiče na stabilnost uzorka na jako niskim temperaturama. Zadržavanjem plazme dodaje se neuporedivo manja količina krioprotektanta DMSO koji se nakon odmrzavanja jako teško ispira i zaslužan je za brojne neželjene reakcije.

Iz prethodno sačuvanih uzoraka pune krvi daleko su uspešniji rezultati lečenja što je dokazano u brojnim istraživanjima i najvažnije u kliničkoj praksi. Rezultati jedne od brojnih kliničkih studija, koja je poredila uspešnost terapije kod dece sa β-talasemijom, nakon transplantacije pune krvi i transplantacije separirane krvi jasno pokazuju da je stopa uspešnosti i do 3 puta veća kada se primeni puna krv u odnosu na separiranu.

Još jedan podatak u prilog čuvanju pune krvi je upotreba leukocita koji se nalaze u uzorcima pune krvi u lečenju pojedinih bolesti bele krvne loze.

Biomedicinski centri koji imaju dozvole za lečenje matičnim ćelijama čuvaju punu krv. I to je najvažniji standard čuvanja.

Barker, J. N.; Byam, C.; Scaradavou, A. How I treat: The selection and acquisition of unrelated cord blood grafts. Blood 117(8):2332-2339; 2011.
Chow, R.; Lin, A.; Tonai, R.; Bolanos, R.; Connor, C.; Mendoza, A.; Heminger, R.; Chow, M.; Ho, E.; Kang, J.; Gindy, L.; Fu, C.; Rao, A.; Gau, J. F.; Wang, B. C.; Klich, I.; Ratajczak, J.; Ratajczak, M.; Petz, L. D. Cell recovery comparison between plasma depletion/reduction- and red cell reduction-processing of umbilical cord blood. Cytotherapy 13(9):1105-1119; 2011.
Jaing, T. H.; Hung, I. J.; Yang, C. P.; Chen, S. H.; Chung, H. T.; Tsay, P. K.; Wen, Y. C. Unrelated cord blood transplantation for thalassaemia: A single-institution experience of 35 patients. Bone Marrow Transplant. 47(1):33-39; 2012.
Young W. Plasma-depleted versus red cell-reduced umbilical cord blood. Cell Transplant. 2014;23:407-15.