Mama ne želi da joj deca u vrtiću jedu hleb i kolače: Kakva je ishrana vašeg deteta u vrtiću?

”Kakvi su jelovnici? Ovo što gledam je jezivo… Hleb, kolači, sir, pavlaka. I posle deca stalno bolesna… Ovo nije hrana ni za zatvor”reči su jedne nezadovoljne i zabrinute mame iz Fejsbuk grupe Bebac trudnice i mame, gde se povela tema o odabiru hrane i jelovnicima u srpskim vrtićima.
 

Foto: Canva
 

Sigurno ste se zapitali da li su ove namirnice koje često susrećemo u gotovo svakom jelovniku u vrtićima Srbije, zapravo zdrave ili ne.  Hajde da vidimo šta kažu mame a šta stručnjaci po pitanju hleba, kolača i mlečnim proizvodima kako biste doneli informisane odluke o ishrani vaše dece.
 

Šta kažu druge mame u vezi sa ovim komentarom…?
 

”Meni je ovaj jelovnik sasvim dobar. Slične obroke deca imaju i kod kuće. Budite srećni što Vam dete uopšte ide u državni vrtić. Treba da slavite, jer zaista ne znate šta znači kad nemate kud s detetom”kaže Dunja, jedna od mama.
 

”Jelovnik iz vrtića gde idu moja deca. I više nego okej, i ukusno im je sve. U toku nedelje imaju i voća i da se zaslade i sokić. Naravno, deca koja su alergična na nešto imaju izmene i za njih se donosi posebno”rekla je mama Jelena.
 

”Moje dete ide u državne jaslice, mogu samo reći hvala im do neba na svemu. Ja bih vaspitačicama dala beneficirani radni staž.

Ps. Dete mi je vrlo, vrlo retko bolesno. Nije gojazna, nije premršava, znači idealna kilaža. Posvete joj se koliko ja uz posao nikad ne bih mogla. Ko može bolje i više – jasle nisu obavezne”rekla je jedna od mama.
 

Foto: Canva
 

A šta kažu stručnjaci…?
 

Kolači: prednosti i nedostaci
 

Davanje kolača deci u vrtićima ima svoje prednosti i nedostatke. Kolači često sadrže dodatni šećer, koji, iako pruža energiju, može imati negativne posledice. Kolači mogu biti izvor dodatnih kalorija i doprineti gojaznosti kod dece. Osim toga, mogu povećati rizik od karijesa i zdravstvenih problema sa zubima. Zbog toga je važno ograničiti unos kolača, posebno onih sa dodatnim šećerom.
 

Da bi se postigla ravnoteža, vrtići bi trebalo da pažljivo odaberu vrste kolača koje nude deci, dajući prednost onima sa manje dodatnog šećera. Osim toga, vaspitači i roditelji mogu zajedno raditi na edukaciji dece o značaju zdrave ishrane i ograničenju unosa šećera.
 

Prema smernicama australijskih prehrambenih priručnika savetuje se da deca do 8 godina ne konzumiraju više od pola obroka iz ove kategorije dnevno. 
 

Koliko šećera je uredu da dete unese?
 

• ½ čokoladice (25g)
   
• 5-6 malih bombona
   
• 1 kriška kolača ili mafina (40g)
   
• 2-3 slatka keksa (35g)
   
• 2 kugle sladoleda
   
• 1 kašika džema/meda
   
• Deca mlađa od 2 godine ne bi trebalo da imaju šećer
   

Ključ je u balansiranju i edukaciji dece o zdravoj ishrani kako bi se osiguralo da uživaju u poslasticama, ali i održavaju zdravu ishranu i oralno zdravlje.
 

Hleb: prednosti i nedostaci
 

Hleb i žitarice su dobar izvor vlakana, ugljenih hidrata, proteina i širokog spektra vitamina i minerala. Ova grupa namirnica trebalo bi da čini glavni izvor energije u ishrani. Žitarice su esencijalan deo zdrave ishrane, pružajući hranljive materije i energiju za normalan rast i razvoj deteta.
 

Foto: Canva
 

Preporučene dnevne porcije za decu su 4 za dečake i takođe 4 za devojčice uzrasta između 2 i 8 godina. Nedostatak u vezi sa unosom ove namirnice je neumerenost, a prema stručnjacima belo i integralno brašno u hlebu može biti nezdravo zbog visokog procesiranja brašna i dodataka. Prekomerna konzumacija belog hleba može izazvati gojaznost, srčane bolesti i dijabetes. Čak i „integralni” hleb može sadržati više od 20 sastojaka, uključujući šećer i konzervanse. Trebalo bi izbegavati ili makar smanjiti unos aditiva i šećera za bolje zdravlje i vas i vaše dece.
 

Šta može činiti porciju?

• 1 kriška (40g) hleba 
   
• 1/2 srednjeg (40g) peciva ili pogače 
   
• 1/2 šolje (75-120g) kuvane pirinča, paste, nudli, ječma, heljde, griza, palente, kinoe 1/2 šolje (120g) kuvane kaše 
   
• 2/3 šolje (30g) pahuljica od pšenice 
   
• 1/4 šolje (30g) muslija 
   
• 3 (35g) krekera 
   
• 1 (60g) engleski muffin ili kolačić
   

Mlečni proizvodi: prednosti i nedostaci
 

Smernice australijskih prehrambenih priručnika sugerišu da se mlečni proizvodi konzumiraju svakodnevno. Hrana iz ove grupe predstavlja odličan izvor kalcijuma, što je ključno za jake i zdrave kosti. U našoj ishrani, malo drugih namirnica sadrži toliko kalcijuma koliko mlečni proizvodi. Takođe, pružaju važne hranljive sastojke kao što su proteini, jod, riboflavin i vitamin B12. Najbolji izbori za decu stariju od dve godine su mlečni proizvodi sa niskim ili smanjenim sadržajem masti.
 

Koje su preporučene količine mlečnih proizvoda?
 

• Jedna čaša od 250 ml svežeg mleka, trajnog mleka ili praha
   
• Jedna tegla od 200g običnog ili aromatizovanog jogurta
   
• Dve šnite (40g) sira
   
• Pola šolje (120g) rikote sira
   

Prema rečima stručnjaka većina pouzdanih dokaza ukazuje na to da mlečni proizvodi mogu biti važan izbor bogat hranljivim sastojcima za zdravu ishranu. Međutim, svakome je prepušteno da odluči da li će ih konzumirati ili ne.
 

Osobe koje ne mogu ili ne žele da konzumiraju mlečne proizvode trebalo bi da unose kalcijum iz drugih izvora, kao što su obogaćeno sojino mleko bez mlečnih sastojaka, lisnato povrće i druga namirnice bogate kalcijumom.
 

Osobe mogu želeti da se posavetuju sa zdravstvenim stručnjakom o svojim prehrambenim potrebama, uzimajući u obzir svoju istoriju zdravlja i način života.