Planovi nasuprot realnosti
Zbog epidemijske situacije, kako bi se zaustavila transmisija virusa, krizni štab je prošle nedelje doneo odluku da se jesenji raspust produži i umesto planirana četiri, traje devet dana. Bila sam oduševljena, radovala sam se što ćemo provesti s decom više vremena, jer smo se zbog obaveza oko škole, domaćih zadataka i treninga prosto uželeli jedni drugih.
Zbog suprugovih poslovnih obaveza, bili smo sprečeni da negde otputujemo, a opcija da idem sama s troje dece ” verujte, nije nimalo primamljiva, jer to je pre umor nego odmor! Putovanje je palo u drugi plan i odloženo na neko vreme.
Privatna arhiva
Kako zbog korone izbegavamo baš da idemo u goste s troje dece, ambiciozno sam napravila neki okvirni plan kako ćemo provesti ovaj produženi raspust. Pozorište za decu, šetnje, igraonica ako vremenski uslovi baš budu nepovoljni… Pročitaćemo one knjige koje nismo stigli, igraćemo društvene igre, provežbaćemo neke lekcije iz škole za koje mislimo da ih nismo baš savladali u potpunosti… Uveče kad uspavam bebu pogledaćemo u miru neki filmić, pošto dečaci ne moraju da ustaju rano i moći ćemo duže da spavamo.
Ma sve sam ja to fino zamislila. I da, tako je lepo i počelo. Gledali smo film, dečaci su kasnije legli… Naivno sam verovala da će me pustiti ujutru da spavam.
” Mamaaaaa!!! Buđenje!!! ” uleteli su već u ponedeljak u moju sobu i krevet. Ne znam šta je beba pomislila, ali ja sam se uplašila da je opet zemljotres, samo ga ovaj put nisam osetila.
” Ajde mama, ustani!!!
” Jao, deco, pa koliko je sati?
” Ajde mama, sedam sati je!
” Ma vraćajte se u krevet na spavanje, raspust je, pre tri dana sam vas jedva izvlačila iz kreveta u ovo vreme.
” Mama, ustani, gladni smo!
I koja majka ne ustaje kada joj deca kažu da su gladna?! Ustanem, umijem se, nagrnem neki kućni mantil i pravac kuhinja. Jedno će prženice, drugo bi margarin i Džem, treće voćni doručak, a ja sam se, onako sanjiva, dok sam im svima spremila a la carte doručak, opekla na ringlu, saplela na igračku ostavljenu nasred kuhinje i tresnula glavom u otvoreni viseći deo kuhinje, a kafu nisam nisam ni pomirisala a kamoli popila.
Privatna arhiva
” A šta ćemo sada da radimo? ” pitali su odmah posle doručka.
” Ajde, ljubi vas majka, idite deset minuta u sobu da se igrate, samo da popijem kafu, pa ćemo u šetnju, a kada tata dođe, on će da čuva seku, a mi idemo u pozorište da gledamo Bambija.
Već posle tri minuta sam iz sobe čula „Vrati mi, to je moje! Mamaaaaaa! Mamaaaaa, Peđa me je udario!„.
Uđem, izmirim, ali za dva minuta isto, i šta ću ” lepo prespem kafu u termo šolju i ajmo napolje, piću je usput.
I onda uveče ” molba kakva se teško odbija.
” Mama, a možemo li dok je raspust da spavamo s tobom, a tata može da legne kod nas u sobu, pošto on ustaje rano?
Muž i ja se zgledamo, ali kako da ih odbijem, kad znam da tako brzo rastu i da su samo jednom mali i samo moji? Ali verujte mi ” spavanje s troje dece, od kojih jedno sisa, a dvoje želi da dokaže da je jogu moguće vežbati i u toku spavanja ” paracetamol je i melem od gaveza u najavi.
Privatna arhiva
Čudne smo mi mame
I tako ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak… Sve smo stigli ” pozorište, igraonica, šetnje, videli se sa nekim drugarima, filmsko veče, pročitali priče Desanke Maksimović, a ja se uveče, kad zaspu, izvučem iz kreveta pa sredim kuhinju, oribam kupatilo, pročitam malo knjige i onda opet zavučem između njih.
Onda su baba i deda pozvali dečake da prespavaju kod njih. Iako sam u prvi mah pomislila da je fino što će otići, jer ćemo beba i ja moći da odspavamo i jer ću imati malo slobodnog vremena, već nakon deset minuta stan mi je bio tako tih i jedva sam čekala da se vrate.
Ujutru, umesto da na miru popijem kafu, ja sam spremila njihove omiljene mafine.
Privatna arhiva
Jer ” čudne smo mi mame. Želimo vreme za sebe, a onda nas grize savest što ga ne provodimo s decom. Kada deca idu u školu, jedva čekamo raspust, a onda kada dođe raspust, ima dana kada željno iščekujemo nove školske obaveze.
I znam da ću u nedelju jedva čekati ponedeljak da nastave sa svojim obavezama, a onda ću već u sredu odbrojavati dane do vikenda ” pa i nekog novog raspusta.
Milena Milenković
Milena Milenković je rođena 29. novembra 1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira, koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa superherojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica.Milena je nedavno postala i mama jedne devojčice.
Vodi blog na portalu Bebac Dva dečaka i devojčica ” avanture jedne mame.
Komentari (0)