Mama heroina spasila tri hiljade majki i dece iz Ukrajine

Rat u Ukrajini ima i svoje heroje ili u ovom slučaju ” heroine. Dubrovčanka Martina Kojić Reiter dosad je spasila više od tri hiljade majki i dece koji su usled rata u Ukrajini morali da napuste svoje domove.

Martina Kojić Reiter još donedavno je živela poput svake druge uspešne mlade žene i majke. No, danas je njena svakodnevica organizovanje autobusa koji izbeglice iz Ukrajine dovode na sigurno. Neposredno pre rata želela je da pokrene onlajn-platformu za svoju modnu liniju, ali se preko noći sve promenilo i putem te platforme je dosad spaseno više od tri hiljade dece i majki iz Ukrajine.

” Uzela sam novac iz kompanije koje sam planirala za kompaniju sledećih pet godina i investirala u to da organizujem prevoz za žene s granica. Počelo je instinktivno, Objavila sam na Instagramu Story da šaljem autobuse, prevela to na ukrajinski i ruski da mi se žene jave gde su, na kojoj su granici i kad sam dobila nekih petnaest odgovora, kontaktirala sam bus kompaniju i tako je krenulo ” govori Martina čiji je suprug jedan od osnivača najveće internet platforme za iznajmljivanje stanova, pa su prvoj grupi koja je došla autobusom ponudili smeštaj u njihovih 20 stanova u Beču.

Martina je tokom priprema za intervju za emisiju „IN magazin” plakala, pričajući potresne priče s kojima se susrela, a za kamere je podelila kako izgleda tužna svakodnevica tih ljudi.

” To su divni ljudi koji u borbi za svoju nezavisnost moraju da napuste svoje domove, žene i deca su iscrpljeni. Dogode se i tragične situacije, dobijamo slike izgubljene dece, jer je tolika navala ljudi kada pokušavaju da odu na voz i toliko je izmena vozova, da se u celom tom paklu pogube mala deca, pa evo, mislim da je to najtužnije od svega. I to što te majke ne žele da odu od svog doma, oni naprosto svoj dom više nemaju. Puno je majki moralo svoje sinove da ostavi na granici, a s mlađom decom da odu. Bilo je situacija kad momci na taj dan napune 18 godina i moraju da ostanu u državi, a njihove majke nastavljaju s mlađom braćom i sestrama. Grozne situacije… Javila nam se žena koja je izgubila supruga i nije znala gde će ” priča Martina.

” To što smo prošli pakao rata u Dubrovniku i to što kao majka ne mogu da zamislim da je vrednost moga deteta veća od vrednosti drugog deteta koje je rođeno u drugoj državi, koja sada vodi rat, motivisalo me je da radim ovo što radim. Svi smo isti, pod istim smo nebom, i toliko je male dece koja dođu istraumatizovana, skrivaju se ispod stolova, u ormare, ispod kreveta… Puno je dečice s pneumonijom, s različitim bolestima koje se nakupe od toga što su u podrumima sa zidovima punim buđi. Jako se boje aviona, zvukova otvaranja prozora, škripanja vrata, kada vide da se skuplja smeće sa ulice. Sve aktivnosti sponzorišemo suprug i ja, nadamo se, to jest apelujemo na sve one koji mogu da pomognu da nam doniraju onoliko koliko mogu ” poziva Martina.