Beograđanka Ivana S., kao učenica prvog razreda srednje škole, iz porodilišta je izašla sa bebom u naručju. Njen tadašnji dečko nije hteo da koristi kondom, obećao je da će paziti. Ipak, zatrudnela je. Odlučila je da rodi dete i roditelji su je podržali. Mnoge maloletnice koje stupaju u intimne odnose nemaju Ivaninu sreću.
Rekorderi
U Srbiji godišnje 6.000 do 7.000 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina ostane u drugom stanju, što našu zemlju, uz Veliku Britaniju, svrstava među rekordere u Evropi po broju maloletničkih trudnoća.
Dr Katarina Sedlecki, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice, kaže da se procenjuje da na 1.000 devojaka od 15 do 19 godina svake godine zatrudni njih 50. To znači da u kalendarskoj godini svaka 20. devojka srednjoškolskog uzrasta ostane neplanirano u drugom stanju.
Maloletne trudnice, prema rečima dr Sedlecki, razlikuju se po tome da li odlučuju da rode ili ne. Interesantno je, međutim, da sve više adolescentkinja mlađih od 16 godina zadržavaju decu.
Porođaj ili abortus?
Zvanični podaci Instituta za zaštitu zdravlja "Batut" pokazuju da je tokom prošle godine bilo 96 porođaja devojčica mlađih od 15 godina.
Nasuprot tome, skoro 5.000 devojaka od 15 do 19 godina je rodilo dete, dok se oko 1.000 njih odlučilo na abortus.
"Postoje razlike u ishodima trudnoća. Tako se devojke koje žele da nastave školovanje češće odlučuju za namerni prekid, a one koje nemaju takvih ambicija rađaju decu.
Zabrinjava i činjenica da je broj porođaja kod sasvim mladih devojaka, uzrasta 16 godina i mlađih, na istom nivou ili možda čak i viši nego 1950. godine", kaže dr Sedlecki.
Mladi koji postanu roditelji tokom adolescencije obično prekidaju školovanje i smanjene su im šanse da se ostvare na drugim poljima. Ukoliko se između mladih u takvoj situaciji ostvari zajedništvo, često se završava raskidom i razvodom.
S obzirom na to da trudnoća predstavlja posebnu vrstu fiziološkog opterećenja organizma, zbog telesne nezrelosti devojaka koje rađaju pre 18. godine povećana je učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i patoloških stanja u trudnoći.
"Kod adolescentkinja se trudnoća često obelodanjuje u odmaklom stadijumu. Kod veoma mladih devojaka uzrok najčešće treba tražiti u njihovoj nezrelosti i neznanju, što im otežava da u prvim mesecima postanu svesne trudnoće.
Adolescentkinje koje ne žele da nastave trudnoću često nemaju hrabrosti da zatraže pomoć jer se boje osude okoline. Prvenstveno da će zbog trudnoće biti kažnjene ili odbačene od roditelja, stigmatizovane od svojih vršnjaka ili će morati da prekine školovanje.
Odlažući donošenje odluke, one se prvi put javljaju lekaru u uznapredovaloj trudnoći, kada nema više mogućnosti da se izvrši namerni pobačaj", ističe dr Sedlecki.
Kontrolni pregledi
Sa ovom činjenicom slaže se i dugogodišnji ginekolog u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" dr Neđo Čutura.
"Najbitnije je da mlade devojke koje zatrudne redovno odlaze kod lekara. Zbog nezavršenog telesnog razvoja porođaj je često otežan, a novorođenčad su niske porođajne težine i nedonesena.
Zato je bitno da adolescentkinja već na početku trudnoće bude upoznata sa principima pravilne ishrane i higijene tokom trudnoće, potrebom da izbegava duvan, alkohol i psihoaktivne supstance", objašnjava dr Čutura.
Zbog nezavršenog biološkog razvoja kod adolescentkinja u odnosu na osobe starijeg životnog doba češće nastaju komplikacije abortusa.
"Najčešće rane komplikacije jesu povrede unutrašnjih organa, krvarenja, anemije i infekcije, a kasne neplodnost ili smanjena plodnost sa poremećenim tokom i ishodom narednih trudnoća, koje se češće završavaju spontanim pobačajem i prevremenim porođajem.
Abortus često predstavlja i emocionalno traumatično iskustvo, pa adolescentkinje mogu da postanu depresivne, osete se manje vredne, usamljene ili da pokušaju samoubistvo", precizira dr Sedlecki. Rano stupanje u seksualne odnose i neznanje očito su krivci za veliki broj neželjenih maloletničkih trudnoća.
Istina, mladići i devojke imaju osnovna znanja o najtežoj bolesti – sidi, ali ankete pokazuju da gotovo ništa ne znaju o brojnim polnim bolestima i zarazama.
Pored rizika u trudnoći, postoje rizici i po zdravlje novorođenčeta.
"Deca maloletnih majki često se hospitalizuju zbog urgentnih stanja, crevnih infekcija i nezgoda tokom prvih pet godina života.
Rezultati više istraživanja ukazuju na to da deca iz trudnoća adolescentkinja češće imaju usporeni psihomotorni razvoj, sporije se socijalizuju i skloni su maloletničkoj delinkvenciji, a ispoljavaju tendenciju da i sami prerano postanu roditelji", objašnjava dr Katarina Sedlecki za "Blic".
Komentari (0)