Pored vakcinacije, roditelji često imaju dilemu i da li ostavljati matične ćelije iz pupčanika beba. O tome se govorilo na naučnom skupu na fakultetu Medicinskih nauka u Kragujevcu.
Korišćenjem animalnih modela i humanih matičnih ćelija, u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima, naučnici ispituju molekulske mehinizme kojima matične ćelije, sprečavaju razvoj autoimunih i malignih bolesti. Rezultati istraživanja njihovog uticaja na sprečavanje progresije fulminantnog hepapatisa, kod koga je smrtnost u svetu 80 odsto, ohrabruju stručnjake.
– Mi smo prvi pokazali molekulske mehanizme, otkrili smo tačno kojim mehanizmom, koji molekul leče matične ćelije, kad spreče progresiju tih bolesti preko tačno odredjenih ćelija, koje se zovu NKT ćelije i koje su najbrojnije u jetri i imaju ključnu ulogu u mehanizmima oštećenja jetre – kaže prof. dr Vladislav Volarević s fakulteta Medicinskih nauka u Kragujevcu.
Postignuti rezultati, osnov su za novi terapijski pravac u lečenju te bolesti, veruju u Centru za molekularnu medicinu i istraživanja matičnih ćelija kragujevačkog fakulteta Medicinskih nauka. Naučna dostignuća razmenjuju sa kolegama širom sveta, koji se takodje bave pretkliničkim istraživanjima.
Izvor: Wikipedia
– Koristimo mezenhimalne matične ćelije iz zuba koje ljudi ionako odbacuju. Koristimo ih kasnije za pokušaj remodulacije koštanog tkiva, odnosno regeneraciju kostiju – kaže prof. dr Đorđo Mori sa Univerziteta Fođa, Italija.
Dobitnik Nobelove nagrade Donald Tomas pre šezdesetak godina prvi je primenio matične ćelije u lečenju leukemije. Kod nas je Vojnomedicinska akademija pionir u toj oblasti. „Lek budućnosti”, koji predstavlja prekretnicu u medicini, danas ima veliku primenu.
– Bolesti oka, da se stvori nova retina, nova koža u laboratoriji… Sve više se koriste kod neurodegenerativne bolesti… Imate mezenhimalne matične ćelije koje se koriste za oboljenja lokomotornog aparata, odnosno stvaranje novih kostiju i koštanog tkiva – kaže prof. dr Miodrag Stojković, genetičar.
Prva banka matičnih ćelija, koja se gradi u Kragujevcu, trebalo bi da bude završena sredinom naredne godine. Tu će biti i naučna baza za proučavanje ćelijskom materijala. U fokusu ovdašnjih istraživača su neurodegenerativne bolesti: Parkonskonova i Alchajmerova bolest, i povrede kičmene moždine.
Izvor: www.rts.rs
Komentari (0)