Koncentracija olova u krvi dece u Srbiji među najvišim u Evropi

Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru, izjavila je za Danas doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić.

Slične vrednosti mogu se naći u još nekoliko zemalja: u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj, dok su veće prisutne jedino u Moldaviji, BiH i Albaniji. U svim ostalim evropskim državama procečna koncentracija olova u krvi dece manja je od dva mikrograma po decilitru.

Ovi podaci objavljeni su u načnom časopisu Lanset, u radu koji se odnosi na prevremene smrti usled zagađenog vazduha, a zasnovani su na ranijim procenama Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje. Iste te procene navode i da preko 164.000 dece u Srbiji ima u krvi više od pet mikrograma olova po jednom decilitru, što su vrednosti koje, kako ističe Svetska zdravstvena organizacija, mogu biti povezane sa nizom ozbiljnih poremećaja, uključujući poremećaje u ponašanju, zatim kognitivne probleme, manji IQ.

Takođe, još skoro 20.000 dece ima vrednosti olova koje premašuju deset mikrograma po decilitru, što su izuzetno velike koncentracije, a veruje se i da je olovo odgovorno za 1.460 prevremenih smrti u Srbiji godišnje.

Komentarišući ove podatke Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kaže da oni nisu iznenađenje.

” Isti rezultati bi se dobili i kada bi bila analizirana krv odraslih. Radi se o tome da smo svi mi izloženi ogromnom zagađenju vazduha i ne udišemo samo olovo, već i arsen, i kadmijum, i druge teške metale… Olovo je, kao i svi teški metali, toksično, kancerogeno, mutageno, teratogeno, što znači da utiče na plod. Posledice izloženosti olovu su teške i dugotrajne, one se prenose kroz generacije, jer može doći do promene genetskog materijala ” kaže Đorđević.

Da posledice izloženosti olovu, odnosno njegovo gomilanje u organizmu, ostaju za ceo život, potvrđuje i Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije i profesor na Univerzitetu Singidunum.

” Kao i svaki težak metal, olovo se akumulira u organizmu, a kod dece uzrokuje smanjenu inteligenciju, poremećaj pažnje i kasnije tokom života brojne mentalne poremećaje. Posledice ostaju tokom čitavog života ” navodi sagovornica lista Danas, dodajući i da hronično izlaganje olovu izaziva slepilo, nesanicu, gubitak sluha, a uz to dovodi i do otkazivanja bubrega i raka.

Ona objašnjava da teški metali u životnoj sredini predstavljaju veliku opasnost za zdravlje, posebno za osetljive kategorije stanovnika kao što su trudnice i deca.

” Svi teški metali prolaze placentalnu barijeru, utiču na plod tokom rasta i razvoja, a kod dece je uticaj olova četiri-pet puta izraženiji jer se nervni sistem razvija, a zbog male telesne mase, koncentracija teških metala u njihovom telu je veća ” dodaje Stanišić.