Kombinovana odeljenja (ne) zatvaraju seoske škole

Rok do kada su direktori škola bili obavezni da dostave nadležnim školskim upravama predlog za formiranje odeljenja za narednu školsku godinu istekao je juče, a od saglasnosti školskih uprava i Ministarstva prosvete zavisiće po svoj prilici da li će i u kom obimu biti formirana kombinovana odeljenja od petog do osmog razreda.

Iako ministar prosvete Branko Ružić ocenjuje kao „potpunu besmislicu” tvrdnje sindikata da Ministarstvo nastoji da zatvori seoske škole spajanjem odeljenja različitih razreda, sindikalci su i dalje čvrsto ubeđeni da bi primena novog zakonskog rešenja donela brojne probleme u praksi.

Podsetimo, izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju koje su zimus stupile na snagu, kombinovana odeljenja mogu da se formiraju i u predmetnoj nastavi (od petog do osmog razreda), dok je dosad to bilo moguće samo u razrednoj (od prvog do četvrtog razreda osnovne škole).

Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja predviđena je mogućnost, ne i obaveza da se obrazovno-vaspitni rad u osnovnoj školi organizuje i u kombinovanim odeljenjima.

U slučaju da je sastavljeno od učenika dva razreda kombinovano odeljenje može imati do 15 đaka, a ukoliko je reč o spajaju tri ili četiri razreda onda je limit 10 učenika po odeljenju.

– Prilikom formiranja odeljenja za narednu školsku godinu, škola postupa u skladu sa Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i grupa u osnovnim i srednjim školama za školsku 2022/2023. godinu. Ukoliko škola odstupa od primene zakona, treba da traži saglasnost od nadležne školske uprave do 8. avgusta uz navedeno obrazloženje – naveli su u pisanom odgovoru iz Ministarstva na pitanje Danasa kome škola treba se obrati ako ne želi da formira kombinovana odeljenja u višim razredima.

Na pitanje da li je direktor taj koji odlučuje o formiranju ovih odeljenja iz Ministarstva kažu da je „direktor organizator obrazovno-vaspitnog rada i svaku odluku donosi sa svojim najbližim saradnicima”.

U Stručnom uputstvu, međutim, piše da direktor najkasnije do 8. avgusta dostavlja nadležnoj školskoj upravi i savetniku za finansijsko-materijalne poslove predlog za formiranje odeljenja na narednu školsku godinu koji sadrži podatke o broju učenika i odeljenja po razredima.

Ako je reč o kombinovanom odeljenju, obrazloženje škole treba da sadrži i podatak o broju učenika svakog razreda prvog i drugog cklusa, kao i podatke o broju kombinovanih odeljenja sa brojem učenika po razredima.

Ministar prosvete je ranije kazao da je upravo na predlog direktora data mogućnost da škole zbog bolje organizacije i kvaliteta nastave, spoje učenike različitih razreda i od petog do osmog razreda.

– Ja bih tim direktorima ukinuo radna mesta. Neka ministar kaže ime i prezime tih direktora pa da vidimo kako će oni proći u manjim sredinama – odgovara ministru Zvonimir Jović, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

On smatra da bi otvaranje kombinovanih odeljenja u predmetnoj nastavi dovelo do velikog broja tehnoloških viškova.

– Ako se nastavniku biologije koji ima dva časa nedeljno iskombinuju dva razreda on gubi dva časa u toj školi, ako mu se iskombinuju četiri razreda, gubi šest časova. Svake godine se trudimo da rešavamo problem tehnoloških viškova, međutim Ministarstvo stalno pravi nove probleme. Učitelji predaju sve predmete i njima je mnogo lakše da organizuju rad u kombinovanim odeljenjima, a pitanje je kako će izgledati nastava i kakav će biti njen kvalitet ako nastavnik matematike treba da predaje na istom času dva ili četiri programa. Postavlja se pitanje da li će deca iz manjih sredina biti ravnopravna na polaganju završnog ispita sa ostalim učenicima, jer nastavnik zaista neće imati vremena kao što bi imao da nisu takva odeljenja formirana. Ako roditelji vide da deca ne mogu da napreduju prebaciće ih u druge škole, a to vodi zatvaranju škola u malim sredinama – smatra Jović.

Nastavnici i sindikalisti iz mnogih mesta u Srbiji već su digli glas protiv novog zakonskog rešenja, a u međuvremenu je počelo i potpisivanje onlajn peticije koja je naslovljena kao borba za svako dete i za pravo svakog deteta na kvalitetno, jednako i neometano obrazovanje i da se sačuvaju sela.

 

Da se javimo posle 15. avgusta bilo je sve što su nam rekli u jednoj školskoj upravi na naš pokušaj da saznamo kojim će se kriterijumima rukovoditi prilikom razmatranja predloga škola o formiranju odeljenja.
 

Apeli da se odustane od spajanja razreda stižu i sa juga Srbije, sa područja Niša, Leskovca, Ivanjice, Vojvodine…Obećanja u nekim školskim upravama da će se izaći u susret zahtevima prosvetara zasad su samo usmena.

Ministar tvrdi da tendencija Ministarstva novinama u zakonu nije da škole ugase, već da se „omogući model nastave koji će za decu biti podsticajan i koji će im omogućiti socijalizaciju i timski rad koji su veoma važan segment obrazovanja i kvalitetnog razvoja učenika”.

Zvonimir Jović kaže da je sve urađeno preko noći, bez ikakvih priprema i da postupanje školskih uprava mora da se ujednači. Veruje da će ključna odluka biti na Ministarstvu i njihovom sektoru za finansije.

– Naša država i Vlada gledaju na škole i na prosvetu kao na potrošnju i dok to ne promenimo uvek ćemo imati ovakvih problema. Moramo da shvatimo da obrazovanje dece nije potrošnja, već ulaganje u budućnost same te države. Kada budemo prestali da posmatramo da imamo toliko nastavnika, a mogli bismo za toliko da smanjimo njihov boj, onda ćemo verovatno imati i drugačiji odnos prema prosveti – kaže Jović.