Žena sa dijabetesom tipa 1 počela je da proizvodi sopstveni insulin manje od tri meseca nakon transplantacije reprogramiranih matičnih ćelija. Ovo je prvi slučaj lečenja dijabeta 1 u okviru kog su korišćene matične ćelije iz samog pacijenta.
“Sada mogu da jedem šećer”, izjavila je žena iz Tjanjina u razgovoru za časopis Nature. Prošlo je više od godinu dana od transplantacije, a ona tvrdi “Uživam u svemu – a posebno u hotpotu.” Ova bivša dijabetičarka je želela da ostane anonimna kako bi zaštitila svoju privatnost.
James Šapiro, hirurg i istraživač sa Univerziteta Alberta u Edmontonu, Kanada, kaže da su rezultati operacije neverovatni.
“Pacijentkinja koja prethodno nije mogla živeti bez značajnih količina insulina sada ima povučen dijabetes”, rekao je hirurg Šapiro.
Istraživanje objavljeno u časopisu Cell, koje prati rezultate zasebne grupe iz Šangaja, Kine, koja je u aprilu objavila uspešnu transplantaciju ćelija koje su počele da proizvode insulin u jetru 59-godišnjeg muškarca sa dijabetesom tipa 2. Ove ćelije su takođe dobijeni reprogramiravanjem matičnih ćelija uzetih iz njegovog tela i on je nakon transplantacije prestao da uzima insulin.
Ova istraživanja su među nekoliko pionirskih ispitivanja koja koriste matične ćelije za lečenje dijabetesa, koje je neophodno za skoro pola milijarde ljudi širom sveta. Većina njih ima dijabetes tipa 2, kod koga telo ne proizvodi dovoljno insulina ili se njegova sposobnost za upotrebu hormona smanjuje. Kod dijabetesa tipa 1, imunitet napada ćelije koje proizvode insulin u pankreasu.
Transplantacija ovih ćelija koje proizvode insulin može da leči bolest, ali nema dovoljno donatora da se zadovolji rastuća potreba, a primaoci moraju da koriste imunosupresive kako bi se telo sprečilo da odbaci tkivo donatora.
Matične ćelije se mogu koristiti za rast bilo kog tkiva u telu i mogu se beskrajno kultivisati u laboratoriji, što znači da potencijalno nude neograničeni izvor pankreasnog tkiva. Koristeći tkivo napravljeno od ćelija same osobe, istraživači takođe se nude da izbegnu potrebu za imunosupresivima.
Reprogramiranje matičnih ćelija do izlečenja
U prvom takvom ispitivanju, Deng Hongkui, ćelijski biolog sa Univerziteta Peking u Pekingu, i njegove kolege su uzele ćelije od tri osobe sa dijabetesom tipa 1 i vratili ih u pluripotentno stanje, iz kojeg bi se mogle preoblikovati u bilo koji tip ćelije u telu. Ovu tehniku reprogramairanja je prvi razvio Šinja Jamanaka na Univerzitetu Kjoto u Japanu pre gotovo dve decenije. Ali Deng i njegovi kolege su modifikovali tehniku te su, umesto uvođenja proteina koji pokreću ekspresiju gena, izložili ćelije malim molekulima što je omogućilo bolju kontrolu nad procesom.
Istraživači su zatim koristili hemijski induciranu pluripotentnu matičnu ćeliju (iPS) za stvaranje 3D klastera ćelija koje proizvode insulin. Testirali su bezbednost i efikasnost ćelija na miševima i primatima.
U junu 2023. godine, u operaciji koja je trajala manje od pola sata, ubrizgali su ekvivalent od oko 1,5 miliona ćelija koje proizvode insulin u ženine abdominalne mišiće.
Dva i po meseca kasnije, žena je proizvodila dovoljno insulina da živi bez potrebe za dopunama, i održala je taj nivo proizvodnje više od godinu dana. Do tada je žena prestala da doživljava opasne skokove i padove nivoa glukoze u krvi, koji su ostali u ciljnom rasponu više od 98% dana. “To je neverovatno“, kaže Daisuke Yabe, istraživač dijabetesa na Univerzitetu Kjoto. “Ako je ovo primenljivo na druge pacijente, biće divno.”
Rezultati su intrigantni, ali treba ih ponoviti kod više ljudi, kaže Džej Skajler, endokrinolog sa Univerziteta Majami na Floridi, koji proučava dijabetes tipa 1. Skajler takođe želi da vidi da ženine ćelije nastavljaju da proizvode insulin do pet godina, pre nego što bi je smatrali “izlečenom”.
Deng kaže da su rezultati za druga dva učesnika “takođe veoma pozitivni“, i da će dostići godinu dana u novembru, nakon čega se nada da će proširiti ispitivanje na još 10 ili 20 ljudi.
Sosptvene matične ćelije imaju prednost
Transplantacije koje koriste sopstvene ćelije primaoca imaju prednosti, ali su postupci teški za proširenje i komercijalizaciju, kažu istraživači. Nekoliko grupa je započelo ispitivanja ćelija koje proizvode insulin stvorenih korišćenjem donorskih matičnih ćelija.
Preliminarni rezultati za jedno ispitivanje, koje je predvodio Vertex Pharmaceuticals u Bostonu, Masačusets, su prijavljeni u junu. Dvanaest učesnika sa dijabetesom tipa 1 je primilo ćelije koje proizdove insulin dobijene od doniranih embrionalnih matičnih ćelija koje su ubrizgane u jetru. Svi su bili lečeni sa imunosupresivima. Tri meseca nakon transplantacije, svi učesnici su počeli da proizvode insulin kada je glukoza bila prisutna u njihovom krvotoku. Neki su postali nezavisni od insulina.
Prošle godine, Vertex je pokrenuo još jedno ispitivanje u kom su ćelije koje proizvode insulin dobijeni od doniranih matičnih ćelija postavljeni u uređaj dizajniran da ih zaštiti od napada imunog sistema. On je transplantiran u osobu sa dijabetesom tipa 1, koja nije primala imunosupresive. “To ispitivanje je u toku”, kaže Šapiro, koji je uključen u studiju, koja ima za cilj da ispita 17 ljudi.
Yabe je takođe na pragu da počne ispitivanje koristeći otočiće proizvedene korišćenjem donorskih iPS ćelija. On planira da razvije listove otočića i hirurški ih postavi u abdominalno tkivo tri osobe sa dijabetesom tipa 1, koje će primati imunosupresive. Prvi učesnik bi trebalo da primi svoju transplantaciju početkom sledeće godine.
Izvor: Nature
Adaptacija i prevod: Bebac.com
Želite da obezbedite najbolju budućnost za svoje dete? ⏰
Sačuvajte matične ćelije iz pupčanika bebe
Pozovite nas ODMAH: 011 414 65 65
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
