Foto:

Moje dete zna sve na telefonu: Šta se krije iza ove rečenice i koliko vremena pred ekranom je PREVIŠE?

Izvor: Bebac.com
Da li se sećate vremena kada su porodične večeri bile ispunjene pričama, smehom i druženjem, bez digitalnih uređaja? Danas je slika drugačija. Većina porodica, kao da su „zalepljene” za ekrane, bilo da gledaju Netflix, igraju video igre ili obavljaju domaći zadatak na školskim uređajima.
Često se čak može čuti da se roditelji hvale znanjem svoje dece koja fantastično barataju telefonom ili računarom. Dešava se da pre progovore engleski nego srpski, a to je sve, uglavnom, zbog prekomernog vemena koje je je ete provelo pred ekranom.
Vreme provedeno na ekranu postalo je sveprisutno, a roditelji muku muče kako bi odgonetnuli na pitanje koliko vremena pred ekranom je PREVIŠE?

Foto: Freepik
 
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu „JAMA Pediatrics” bacilo je svetlo na ovu temu, proučavajući navike na ekranu kod 30.000 dece širom sveta od 2020. godine. Rezultati su šokantni – vreme provedeno na ekranu među decom je poraslo za čak 52% od početka pandemije.
U ovom tekstu prikazaćemo šta istraživanja kažu o vremenu provedenom na ekranu kod školske dece i kako možemo pomoći našoj deci da odgovorno koriste digitalne uređaje.

Vreme isred ekrana može biti socijalno, obrazovno, pasivno i interaktivno

 

Iako su sve više zainteresovani za digitalne ekrane, ključno je pitanje da li je vreme na ekranu zaista štetno ili može biti korisno? A mi naslućujemo da odgovor zavisi od vrste i količine vremena provedenog na ekranu.
Istraživači u Australiji su klasifikovali vreme na ekranu u nekoliko kategorija: socijalno, obrazovno, pasivno, interaktivno i drugo. Prema njihovom istraživanju, obrazovno vreme na ekranu ima najviše koristi. Ono pozitivno utiče na upornost dece i njihove obrazovne rezultate, a istovremeno nema značajan uticaj na zdravlje. S druge strane, interaktivno vreme na ekranu, kao što je igranje video igara može loše uticati na zdravlje.
Foto: Freepik
Nažalost, pasivno vreme provedeno na ekranu, koje uključuje beskonačno gledanje strimovanih TV emisija, smatra se najmanje zdravim oblikom. Dakle, nije sve u vremenu na ekranu – vrsta sadržaja igra ključnu ulogu.

Prekomerno vreme na ekranu i uspeh u školi

 

Jedno dugoročno istraživanje objavljeno 2020. godine proučavalo je kognitivno i emocionalno funkcionisanje dece u periodu od četiri do osam godina u odnosu na njihovo dnevno vreme na ekranu. Rezultati su zabrinjavajući. Prekomerno vreme na ekranu dovodi do emocionalne disfunkcije i negativno utiče na matematiku i pismenost kod školske dece.
Deniz Skairpon je 2021. godine objavila disertaciju o vremenu na ekranu kod dece uzrasta četiri i pet godina i njegovom uticaju na njihov socijalni i emocionalni razvoj, kao i na spavanje. Najalarmantnije saznanje iz njenog istraživanja je da prekomerna upotreba digitalnih uređaja može prouzrokovati nepovratnu štetu razvoju mozga kod dece i ograničiti njihovu sposobnost za uspeh u školi.

Kako možemo pomoći deci da odgovorno koriste ekrane?

 

Sada kada znamo koliko je važno razmotriti vrstu sadržaja na ekranima, postavlja se pitanje: Kako možemo pomoći deci da odgovorno koriste digitalne uređaje?
Prvi korak je promovisanje odgovorne upotrebe tehnologije. Škole koje uče digitalnu pismenost mogu im pomoći da razumeju važnost odgovornog korišćenja tehnologije od ranog uzrasta. Odrasli takođe treba da budu primeri odgovornog vremena provedenog na ekranu.
Američka akademija pedijatara i Svetska zdravstvena organizacija preporučuju ograničenja za vreme na ekranu prema uzrastu. Preporučuju da deca od šest do deset godina ne koriste više od 1,5 sati dnevno na ekranima. Takođe napominju da je maksimalno preporučeno vreme na ekranu za sve, nezavisno od uzrasta, dva sata.
S druge strane i roditelji moraju takođe biti svesni sopstvenog vremena na ekranu i istražiti druge mogućnosti za angažovanje i učenje van ekrana. Reči balans i svesnost nisu samo fraze kada razmatramo koliko vremena dozvoljavamo deci da provode pred ekranima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Da li se sećate vremena kada su porodične večeri bile ispunjene pričama, smehom i druženjem, bez digitalnih uređaja? Danas je slika drugačija. Većina porodica, kao da su „zalepljene” za ekrane, bilo da gledaju Netflix, igraju video igre ili obavljaju domaći zadatak na školskim uređajima.
Često se čak može čuti da se roditelji hvale znanjem svoje dece koja fantastično barataju telefonom ili računarom. Dešava se da pre progovore engleski nego srpski, a to je sve, uglavnom, zbog prekomernog vemena koje je je ete provelo pred ekranom.
Vreme provedeno na ekranu postalo je sveprisutno, a roditelji muku muče kako bi odgonetnuli na pitanje koliko vremena pred ekranom je PREVIŠE?

Foto: Freepik
 
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu „JAMA Pediatrics” bacilo je svetlo na ovu temu, proučavajući navike na ekranu kod 30.000 dece širom sveta od 2020. godine. Rezultati su šokantni – vreme provedeno na ekranu među decom je poraslo za čak 52% od početka pandemije.
U ovom tekstu prikazaćemo šta istraživanja kažu o vremenu provedenom na ekranu kod školske dece i kako možemo pomoći našoj deci da odgovorno koriste digitalne uređaje.

Vreme isred ekrana može biti socijalno, obrazovno, pasivno i interaktivno

 

Iako su sve više zainteresovani za digitalne ekrane, ključno je pitanje da li je vreme na ekranu zaista štetno ili može biti korisno? A mi naslućujemo da odgovor zavisi od vrste i količine vremena provedenog na ekranu.
Istraživači u Australiji su klasifikovali vreme na ekranu u nekoliko kategorija: socijalno, obrazovno, pasivno, interaktivno i drugo. Prema njihovom istraživanju, obrazovno vreme na ekranu ima najviše koristi. Ono pozitivno utiče na upornost dece i njihove obrazovne rezultate, a istovremeno nema značajan uticaj na zdravlje. S druge strane, interaktivno vreme na ekranu, kao što je igranje video igara može loše uticati na zdravlje.
Foto: Freepik
Nažalost, pasivno vreme provedeno na ekranu, koje uključuje beskonačno gledanje strimovanih TV emisija, smatra se najmanje zdravim oblikom. Dakle, nije sve u vremenu na ekranu – vrsta sadržaja igra ključnu ulogu.

Prekomerno vreme na ekranu i uspeh u školi

 

Jedno dugoročno istraživanje objavljeno 2020. godine proučavalo je kognitivno i emocionalno funkcionisanje dece u periodu od četiri do osam godina u odnosu na njihovo dnevno vreme na ekranu. Rezultati su zabrinjavajući. Prekomerno vreme na ekranu dovodi do emocionalne disfunkcije i negativno utiče na matematiku i pismenost kod školske dece.
Deniz Skairpon je 2021. godine objavila disertaciju o vremenu na ekranu kod dece uzrasta četiri i pet godina i njegovom uticaju na njihov socijalni i emocionalni razvoj, kao i na spavanje. Najalarmantnije saznanje iz njenog istraživanja je da prekomerna upotreba digitalnih uređaja može prouzrokovati nepovratnu štetu razvoju mozga kod dece i ograničiti njihovu sposobnost za uspeh u školi.

Kako možemo pomoći deci da odgovorno koriste ekrane?

 

Sada kada znamo koliko je važno razmotriti vrstu sadržaja na ekranima, postavlja se pitanje: Kako možemo pomoći deci da odgovorno koriste digitalne uređaje?
Prvi korak je promovisanje odgovorne upotrebe tehnologije. Škole koje uče digitalnu pismenost mogu im pomoći da razumeju važnost odgovornog korišćenja tehnologije od ranog uzrasta. Odrasli takođe treba da budu primeri odgovornog vremena provedenog na ekranu.
Američka akademija pedijatara i Svetska zdravstvena organizacija preporučuju ograničenja za vreme na ekranu prema uzrastu. Preporučuju da deca od šest do deset godina ne koriste više od 1,5 sati dnevno na ekranima. Takođe napominju da je maksimalno preporučeno vreme na ekranu za sve, nezavisno od uzrasta, dva sata.
S druge strane i roditelji moraju takođe biti svesni sopstvenog vremena na ekranu i istražiti druge mogućnosti za angažovanje i učenje van ekrana. Reči balans i svesnost nisu samo fraze kada razmatramo koliko vremena dozvoljavamo deci da provode pred ekranima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije