Da li se sećate vremena kada su porodične večeri bile ispunjene pričama, smehom i druženjem, bez digitalnih uređaja? Danas je slika drugačija. Većina porodica, kao da su „zalepljene” za ekrane, bilo da gledaju Netflix, igraju video igre ili obavljaju domaći zadatak na školskim uređajima.
Često se čak može čuti da se roditelji hvale znanjem svoje dece koja fantastično barataju telefonom ili računarom. Dešava se da pre progovore engleski nego srpski, a to je sve, uglavnom, zbog prekomernog vemena koje je je ete provelo pred ekranom.
Vreme provedeno na ekranu postalo je sveprisutno, a roditelji muku muče kako bi odgonetnuli na pitanje koliko vremena pred ekranom je PREVIŠE?
.jpg)
Foto: Freepik
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu „JAMA Pediatrics” bacilo je svetlo na ovu temu, proučavajući navike na ekranu kod 30.000 dece širom sveta od 2020. godine. Rezultati su šokantni – vreme provedeno na ekranu među decom je poraslo za čak 52% od početka pandemije.
U ovom tekstu prikazaćemo šta istraživanja kažu o vremenu provedenom na ekranu kod školske dece i kako možemo pomoći našoj deci da odgovorno koriste digitalne uređaje.
Vreme isred ekrana može biti socijalno, obrazovno, pasivno i interaktivno
Iako su sve više zainteresovani za digitalne ekrane, ključno je pitanje da li je vreme na ekranu zaista štetno ili može biti korisno? A mi naslućujemo da odgovor zavisi od vrste i količine vremena provedenog na ekranu.
Istraživači u Australiji su klasifikovali vreme na ekranu u nekoliko kategorija: socijalno, obrazovno, pasivno, interaktivno i drugo. Prema njihovom istraživanju, obrazovno vreme na ekranu ima najviše koristi. Ono pozitivno utiče na upornost dece i njihove obrazovne rezultate, a istovremeno nema značajan uticaj na zdravlje. S druge strane, interaktivno vreme na ekranu, kao što je igranje video igara može loše uticati na zdravlje.
.jpg)
Foto: Freepik
Nažalost, pasivno vreme provedeno na ekranu, koje uključuje beskonačno gledanje strimovanih TV emisija, smatra se najmanje zdravim oblikom. Dakle, nije sve u vremenu na ekranu – vrsta sadržaja igra ključnu ulogu.
Prekomerno vreme na ekranu i uspeh u školi
Jedno dugoročno istraživanje objavljeno 2020. godine proučavalo je kognitivno i emocionalno funkcionisanje dece u periodu od četiri do osam godina u odnosu na njihovo dnevno vreme na ekranu. Rezultati su zabrinjavajući. Prekomerno vreme na ekranu dovodi do emocionalne disfunkcije i negativno utiče na matematiku i pismenost kod školske dece.
Deniz Skairpon je 2021. godine objavila disertaciju o vremenu na ekranu kod dece uzrasta četiri i pet godina i njegovom uticaju na njihov socijalni i emocionalni razvoj, kao i na spavanje. Najalarmantnije saznanje iz njenog istraživanja je da prekomerna upotreba digitalnih uređaja može prouzrokovati nepovratnu štetu razvoju mozga kod dece i ograničiti njihovu sposobnost za uspeh u školi.
Kako možemo pomoći deci da odgovorno koriste ekrane?
Sada kada znamo koliko je važno razmotriti vrstu sadržaja na ekranima, postavlja se pitanje: Kako možemo pomoći deci da odgovorno koriste digitalne uređaje?
Prvi korak je promovisanje odgovorne upotrebe tehnologije. Škole koje uče digitalnu pismenost mogu im pomoći da razumeju važnost odgovornog korišćenja tehnologije od ranog uzrasta. Odrasli takođe treba da budu primeri odgovornog vremena provedenog na ekranu.
Američka akademija pedijatara i Svetska zdravstvena organizacija preporučuju ograničenja za vreme na ekranu prema uzrastu. Preporučuju da deca od šest do deset godina ne koriste više od 1,5 sati dnevno na ekranima. Takođe napominju da je maksimalno preporučeno vreme na ekranu za sve, nezavisno od uzrasta, dva sata.
S druge strane i roditelji moraju takođe biti svesni sopstvenog vremena na ekranu i istražiti druge mogućnosti za angažovanje i učenje van ekrana. Reči balans i svesnost nisu samo fraze kada razmatramo koliko vremena dozvoljavamo deci da provode pred ekranima.
Komentari (0)