Kako naučiti dete da se igra samostalno

Samostalna igra je bitna za razvoj dece, a ujedno omogućava roditeljima da imaju malo više vremena. Istovremeno, pomaže u unapređenju emocionalnog, socijalnog, kognitivnog i fizičkog razvoja dece.

Istraživanja sugerišu da deca uče više iz samostalne igre nego iz tipične alternative i vremena koje provedu ispred ekrana. Dakle, kako naučiti svoje dete da se igra samostalno?

Možda izgleda kontraintuitivno, ali da biste naveli decu da se igraju samostalno, prvo morate da se igrate sa njima kako biste ih naučili važnim veštinama igre i pružili im pažnju za kojom žude od vas. Shodno tome, roditelji bi trebalo redovno da učestvuju u „posebnom vremenu igre” sa svojom decom. Tokom ovog „posebnog vremena za igru”, imperativ je da vaše dete vodi predstavu, dok vi samo opisujete ono što vidite. Izbegavajte sve zahteve, podučavanje, pitanja ili kritike tokom ovog vremena.

„Posebno vreme za igru” treba da bude interakcija jedan na jedan bez ikakvih ometanja kao što su telefoni, televizija u pozadini ili braća i sestre. Imati „posebno vreme za igru” kao deo vaše dnevne rutine takođe će pomoći deci da shvate kada ste na raspolaganju da se igrate sa njima, a kada niste. Nasumično kontrolisano ispitivanje roditeljskog programa pokazalo je da, kada se roditelji podučavaju ovoj vrsti igre, njihova deca se onda češće i igraju sami bez da roditelje vuku za rukav.

Budite odgovorni i osećajni kada su u pitanju potrebe vašeg deteta. Takođe, pokazujte redovno empatiju i ljubav. Ustanovite predvidljive rutine, posebno pred spavanje ili bilo koje razdvajanje. Ove strategije će vam pomoći da razvijete „sigurnu povezanost” sa svojim detetom. Istraživanja sugerišu da je veća verovatnoća da će se deca koja su „bezbedno vezana” igrati samostalno, jer pokazuju duži raspon pažnje u igri.

Napravite realan cilj koliko dugo će se vaše dete igrati samo. Postavite tajmer sa ovim ciljem, objašnjavajući svom detetu kako tajmer funkcioniše, kao i šta se tačno očekuje od njega i šta ćete raditi tokom ovog vremenskog perioda. Za neku decu, početni cilj može biti jedan minut. Roditelji tada mogu postepeno povećavati vreme kako dete sazreva i stiče samostalne veštine igre. Budite strpljivi jer se sposobnost dece za samostalno igranje povećava kako rastu i sazrevaju.

Nakon što vaše dete uspešno ispuni svoj cilj za samostalnu igru, nagradite ga svojom pažnjom. Istraživanja pokazuju da je roditeljska pažnja snažan motivator za ponašanje. Kada obraćate pažnju na ponašanje vašeg deteta, povećavate verovatnoću da će se to specifično ponašanje dogoditi u budućnosti. U tipičnom danu, zauzeti roditelj će se verovatno odvojiti i posvetiti manje pažnje kada se njihovo dete igra samostalno i iskoristi tu priliku da prisustvuje poslu ili kućnim poslovima. Roditelj će tada verovatno brzo vratiti svoju pažnju na dete kada prestane da se igra samostalno i upusti se u negativno ponašanje (cviljenje, tučnjavu, agresiju, itd.). Međutim, ovaj obrazac će samo smanjiti verovatnoću da će se vaše dete igrati samostalno i povećati verovatnoću da će se u budućnosti negativno ponašati.

Tokom perioda kada uči da bude samostalno i da se igra samo, takođe ćete želeti da ignorišete svako manje negativno ponašanje koje ne želite da vidite više, kao što je kukanje da im je „dosadno” ili traženje da se igrate sa njima nakon što ste jasno objasnili period nezavisne igre.

Kada vaše dete postigne svoj cilj za samostalnu igru, možete ga nagraditi i verbalnom pohvalom i neverbalnim pojačanjem, kao što je petica. Istraživanja pokazuju da pohvale i neverbalno potkrepljenje podstiču decu da istraju u teškom zadatku.

Istraživanje je pokazalo da davanje deci konkretnih instrukcija može pomoći da se poboljšaju njihove sposobnosti da se igraju samostalno. Na primer, zamolite dete da reši dve zagonetke dok praznite mašinu za pranje sudova. Postepeno, zamolite ih da završe dugotrajnije ili komplikovanije zadatke.

Istraživanja pokazuju da prekidi (kao što je pokazivanje detetu druge igračke) imaju negativan uticaj na pažnju dece na zadatku igre.

Takođe može biti od pomoći da pokušate da identifikujete koje su igračke najzanimljivije za vaše dete i sačuvate ove igračke samo za tu vrstu igre. Želje mogu biti drugačije, ali istraživanje otkriva da deca imaju tendenciju da se zabavljaju više sa igračkama muzičkih instrumenata ili knjigama od drugih vrsta igračaka.

Ukratko, samostalna igra je važna veština koju deca uče i roditelji bi mogli da podstaknu razvoj ove veštine tako što će prilagoditi okruženje tako da podstiče nezavisne igre. Međutim, kao i kod razvoja bilo koje veštine, roditelji treba da budu strpljivi i razumeju da svako dete ovu veštinu uči svojom brzinom.