Pristup mladih ljudi vestima, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, veći je nego ikada ranije, a ako je vaše dete čulo za rusku invaziju na Ukrajinu, možda se oseća uznemireno ili zbunjeno.
Evo nekoliko saveta kako roditelji mogu da razgovaraju sa decom o onome što se dešava, piše BBC News na srpskom.
Foto: Freepik
Sledite signale koje vam deca daju
Rat deluje kao teška tema za razgovor ili možda čak neprikladna, u zavisnosti od uzrasta vašeg deteta. Međutim, izbegavanje ove teme može kod deteta da dovede do zbunjenosti, usamljenosti i još većeg straha. To vremenom može da utiče na njegovo stanje.
Važno je voditi otvorene i iskrene razgovore sa decom, kako biste im pomogli da obrade ono što su možda pročitala, videla ili čak čula u školi.
Deca žele da osećaju da ih drugi čuju i slušaju, naročito ako su izrazila interesovanje.
Možda im je samo potrebna potvrda da je ono što osećaju normalno.
Ključno je da ostanete sabrani kad pristupite ovom razgovoru, da svoju reakciju prenosite tako da ne izazove još zabrinutosti ili straha.
” Roditelji su posrednici u tome kako dete doživljava životne događaje ” kaže klinička psihološkinja Miri Sizak-Koen. ” I zato bih rekla da je prva stvar koju roditelji moraju da shvate kako se oni – roditelji – osećaju pre nego što zapodenu taj razgovor. Veoma je važno da roditelji budu sabrani, da ne projektuju svoje strahove na dete ” dodaje ona.
Pitajte ih šta znaju
Sizak-Koen preporučuje pristup u dva koraka, kad se radi o pokretanju teškog razgovora sa detetom.
Prvi je da se zamislite u dečjoj koži kako biste osetili empatiju sa njim, a potom se vratiti u svoju ulogu roditelja da biste imali neophodnu perspektivu.
Foto: Freepik
Roditelji mogu da pitaju dete šta želi da zna, da bi otkrili šta ga brine i da li je bilo izloženo dezinformacijama.
Ona kaže da je ključni deo postavljanje jednostavnih pitanja, praćenje detetovih signala i da mu se prepusti kontrola nad razgovorom.
” Odgovori će vam potom pomoći da uvidite šta dete stvarno zanima i da vas spreči da ga zatrpate informacijama za koje mislite da mora ih zna ” objašnjava Sizak-Koen.
Pokretanje ove teme pitanjima može da pomogne u određivanju pravca razgovora koji treba da vodite u svom domu, tako što ćete otkriti emotivno stanje vašeg deteta. To može da vam pruži i priliku da ispravite bilo kakve moguće zablude činjenicama.
Obratite pažnju na manje očigledne znake
Neka deca se možda jasno izražavaju, dok druga možda brinu ćutke ” i zato je važno obratiti pažnju na manje očigledne znake da su ona nervozna. Deca bi mogla naglašenije da se vezuju za vas, da imaju problema sa spavanjem, da grizu nokte ili da sisaju palac. Ali neki skriveni znaci nervoze mogli bi da izgledaju kao promene raspoloženja. Moglo bi da izgleda kao da su ljuta bez razloga, boli ih stomak ili im se menja apetit.
” Deca bi takođe mogla da postanu vrlo konkretna ili stroga po pitanju nekih stvari kao način da kontrolišu svet oko sebe, u kontrastu prema neizvesnosti koju osećaju ” kaže Sizak-Koen.
Ne dozvolite deci „katastrofičarsko skrolovanje”
Deca, pa čak i odrasli, trebalo bi da održavaju ravnotežu što se tiče tipa i količine vesti koje prate. Naravno, mnogo je teže sprečiti stariju decu da preteraju u praćenju vesti. Međutim, kad god je to moguće, pokušajte da držite mlađu decu podalje od slika na televiziji i internetu koje nisu primerene njihovom uzrastu. Takav sadržaj kod njih bi mogao da izazove još više straha i teskobe.
Foto: Freepik
” Dete bi mogli da zanimaju sitni detalji, kao što je da li deca koja su se našla u sukobu idu u školu ili ne, ili bi moglo da ih ne zanima uopšte, ali je važno shvatiti šta dete oseća i ne zatrpati ga informacijama – i zato bih savetovala pauze u društvenim mrežama za manju decu ” navodi Sizak-Koen.
Pronađite ravnotežu
Roditelji će možda želeti da podstiču dete da obavlja aktivnosti koje će mu pomoći da se oseća bolje. Među njima mogu biti kuvanje, gledanje omiljenog filma, šetnja ili čitanje omiljene knjige.
Ne zaboravite ” da biste postavili u kontekst ono što se dešava, treba da im objasnite šta određeni događaji znače.
U ovom trenutku se u vestima pojavljuju strašne stvari, ali recite deci da je to zato što su one retke i da se ne dešavaju veoma često.
Iako ljudi provode mnogo vremena pričajući o vestima, mala je verovatnoća da će događaji kao što su ovi direktno uticati na vas ili vašu porodicu, sem ukoliko se ne nalazite blizu Ukrajine.
Evo još nekoliko stvari na koje možete da podstičete svoje dete ako ga muče brige:
- Radite vežbe za disanje sa stopalima spuštenim na pod; to treba da im pomogne da im se skrene pažnja sa onoga što im je na umu na njihovo telo.
- Podsetite ih na stvari koje ih uveseljavaju i recite im da misle na njih pre nego što idu na spavanje, da im glava ostane puna pozitivnih misli.
- Imenujte tri stvari na kojima su zahvalni pre nego što idu na spavanje.
- Okružite ih lepim stvarima na krevetu, možda nekom srećnom fotografijom koja ih uveseljava, tako da to bude poslednja stvar koju vide pre nego što zaspe.
- Ako su loše sanjala, podstaknite ih da pričaju o tim snovima ili čak da ih nacrtaju.
Pružite im podršku, ako žele da pomognu
Podržite decu koja žele da pomognu ljudima čiji su životi pogođeni ratom ” to će im pomoći da steknu „osećanje delovanja” (osećanje kontrole nad delima i posledicama).
Foto: Freepik
Deca mogu da doniraju igračke, sakupljaju novac za dobrotvorne organizacije, šalju pisma lokalnim zvaničnicima ili prave crtež koji poziva na mir.
” To je sjajna lekcija iz saosećanja, zato što ne možete da se naučite saosećanju pukim čitanjem o njemu. Tek kad se ono radi, vi razrađujete mišić saosećanja ” objašnjava Sizak-Koen.
Ne lažite
Kao roditelj, verovatno ćete želeti da umirite svoje dete što je više moguće, ali vodite računa da ne preterujete u obećanjima. Jednako je važno reći da neke odgovore na neka njihova pitanja ne znate, a potom naglasite da za to morate da saznate još informacija.
” Laganje će detetu uništiti poverenje u vas. Umesto da kažete „sve će biti u redu”, prava istina je zapravo „stvari će se promeniti”, što je istina generalno u životu: sve se menja – i nabolje i nagore ” navodi Sizak-Koen.
” Možete da navedete primer pandemije, nismo tamo gde smo bili pre dve godine. Dobro je istaći našu otpornost i čak se pozvati na nešto što je dete proživelo i prevazišlo ” zaključuje.
Izvor: BBC News na srpskom
Komentari (0)