ODNOS, ODNOS, ODNOS – bez sumnje tri najvažnije stvari u odgajanju dece, kaže novozelandski klinički psiholog Najdžel Lata. Odnos je, Lata kaže, „eliksir za istrošene emocije i stresan život.”
Lata nije jedini koji kvalitet odnosa stavlja na prvo mesto u roditeljstvu. Proučavajući koliki je roditeljski uticaj u kojoj sferi, američki ekonomista Brajan Kaplan iznosi prilično razoračavajuće podatke za prosečnog roditelja.
Foto: Freepik
Uticaj roditelja vremenom bledi
Džaba ste plaćali engleski za novorođenčad, časove klavira za trogodišnjaka, programiranje za petogodišnjeg budućeg Bila Gejtsa – istraživanja koja nam najviše govore o tome koliko roditelji utiču na svoju decu, a koja se rade na jednojajčanim blizancima koji su razdvojeni na rođenju i odrastali u potpuno drugačijim porodicama i okruženjima – kažu da uticaj roditelja polako bledi sa godinama.
E, ali ima jedna stvar u kojoj roditeljski uticaj ne bledi! Vaš mali knjiški moljac kome ste godinama svako veče čitali slikovnice možda će jednog dana potpuno bataliti knjige. Vaše ajnštajnče sa deset medalja sa matematičkih olimpijada možda odluči da postane di-džej. Ali ako ste bili ljubazni, topli i puni ljubavi i poštovanja, vaše dete neće vam to zaboraviti. Trud koji ste uložili u dobar odnos sa detetom će ostaviti trag koji genetika ili okruženje ne mogu tek tako da izbrišu.
Kakve uspomene stvarate i ostavljate svojoj deci?
Za pedeset godina, vaša deca će se sećati kako ste ih tretirali. Ako ste im pružali nežnost, verovatno to neće zaboraviti. Ako ste stalno besneli na njih, ni to neće zaboraviti. Lepe (ili ružne) uspomene su jedna od retkih stvari koju sa velikom verovatnoćom možete ostaviti svojoj deci u amanet.
Zapravo, saznanje da ne možete na silu od deteta napraviti drugog Novaka ili Džobsa ide vam na ruku. Deca će vam verovatno ispasti sasvim ok i ne morate se toliko opterećivati njihovom budućnošću da im zbog nje uništite sadašnjost, kao i svoje izglede da im ostanete u lepom sećanju.
Usmerite se na ono zaista bitno – i uživajte u odnosu, odnosu, odnosu!
AUTOR: Jovana Papan
Komentari (0)