Izbor imena je veoma odgovoran čin, jer ime prati čoveka kroz ceo život. Zbog toga treba dobro razmisliti o tome, kako ne bismo opteretili potomke.
Ime se, faktički, stiče upisom deteta u matičnu knjigu rođenih (propisi predviđaju da se upis izvrši najkasnije mesec dana od dana rođenja deteta). Tom činu prethode dogovaranja, često i ubeđivanja, dok se ne donese odluka kako će se novorođenče zvati.
Imena ljudi (lična i porodična), u nauci poznata kao antroponimi, spadaju u najstarije vrste reči. Lična imena se dele na: prava imena i imena odmila ili hipokoristike i nadimke. Prema poreklu, prava lična imena mogu da se podele na: narodna, kalendarska i ostala.
Narodna imena
Narodna imena su najstarija i nastala su od reči koje "žive", ili su živele u narodnom jeziku. Tokom nastajanja su bila motivisana, tj. njima se izražavala neka želja ali su vremenom, u svakodnevnoj upotrebi, gubila značenje i postajala tipizirana.
Kalendarska imena
Kalendarska imena nikada nisu u potpunosti osvojila srpski imenoslov. Do danas su ostala samo njegova dopuna.
Poreklo im je iz raznih jezika. Pored biblijskih imena hebrejskog porekla, kao što su Danilo (Bog je moj sudija) i Mihailo (sličan Bogu) – u raznim varijantama (Danil, Danijel, Mihail, Mijajlo…), najčešći izvor kalendarskih imena su grčki i grcizirani jezici.
Srbi su ova imena primili od Grka zajedno sa hrišćanstvom. Na primer, od grčkog imena Georgios (zemljoradnik), nastao je kod Srba veliki broj varijanti: Georg, Georgij, Georgije, Đoko, Đorđe, Đurađ… Isti Georgije je kod Rusa Jurij ili Jegor, Georgi kod Bugara, Juraj kod Slovaka, Jirži kod Čeha, Đorđo kod Italijana, Žorž kod Francuza, Horhe kod španaca…
Kod Srba nisu retki ni prevedeni oblici kalendarskih imena, koji žive naporedo sa varijantama izvornika. Neretko braća nose imena Božidar i Teodor ili Todor, a da ne znaju da se, u stvari, radi o istom imenu, odnosno o adaptiranom grčkom i izvorniku u srpskoj prevedenici.
Pomodna imena
Uvek su postojala i pomodna imena – bilo domaća, bilo ona koja su dolazila iz stranih jezika. Uticaj literature u srednjem veku je doneo veliku popularnost imenu Oliver. Isti slučaj je sa imenima Tatjana i Nataša.
No, čini se da je danas uticaj literature manji nego ikad. Prevladali su neki drugi uticaji: film, televizija, estrada… u svim pojavnim oblicima.
Na imenoslov utiču i razne popularne ličnosti: tako znamo mnoge Žakline (po Žaklini Kenedi), Valentine (po Valentini Terješkovoj), Dajane (po engleskoj princezi)…
Neobična imena
Trend davanja neobičnih imena doživljava kulminaciju. Prošla su vremena kada se ime davalo po precima ili su se, jednostavno, kopirala imena slavnih.
Svetske statistike pokazuju da 80 odsto dece rođene poslednje tri godine nosi neobična imena. Sociolog Gabriel Rodrigez smatra da je uzrok toga u individualizaciji modernog društva, kao i preteranoj želji roditelja da budu originalni, emancipovani i tolerantni.
Ime po pretku
U pojedinim krajevima je bio običaj da dete dobije ime nekog istaknutijeg pretka (najčešće preminulog) – dedino ili pradedino. Očevo ime se davalo samo detetu rođenom posle očeve smrti. Majčino ime je davano za života majke, i to od "nevolj".
Ovaj običaj je vezan za verovanje da će se posle toga rađati muška deca. Iz istih razloga, da se "stane" sa rađanjem ženske dece, i da se kaže da je devojčica "dosta", davana su imena Stana, Stanica, Stanka, Dostana…
Zaštitna imena
Želja za dobrim zdravljem i dugim životom je razlog za davanje imena Zdravko, Živko, Živan, Živorad… Zaštitna imena tipa Vuk, Vukašin, Vukan… davana su jer se "zlo plaši vuka", a "mrzna" turska imena (Bećir, Sinan, šaban) jer zlo neće "mrzno".
Ime sveca
Puno je slučajeva da dete dobije ime sveca na čiji je dan rođeno (kalendarsko ime): Đorđe, Jovan, Ilija, Nikola, Luka, ili neke ličnosti iz nacionalne istorije: Dušan, Nemanja, Miloš, Milica, Lazar…
Komentari (0)