Ana Jovanović – suosnivačica Krojačeve škole
Ana Jovanović je suosnivačica Krojačeve škole, u okviru koje je, zajedno sa svojim suprugom, razvila LMS (Learning Management System), trenutno vodeću eLearning platformu koja poseduje i sopstvenu produkciju video-kurseva. Ponosni su da danas, 20 godina od osnivanja kompanije, imaju više od 20 hiljada dnevno aktivnih korisnika i više od 350 kompanija koje koriste ovu platformu za učenje.
Da li ste oduvek želeli da se bavite trenutnom delatnošću?
Delovaće kao da sam oduvek želela da budem u obrazovanju, budući da sam završila Srednju pedagošku, pa Višu pedagošku, a potom i Učiteljski fakultet. Ali, nisam zato u preduzetničkim vodama. Nisam oduvek želela da se bavim obrazovanjem, ali jesam oduvek imala preduzetničku narav.
Kada i kako ste došli na ideju da pokrenete sopstveni biznis?
Bila sam zaposlena u državnoj firmi za promociju turističke ponude Srbije. Divan posao i sjajna atmosfera. Moji nadređeni su razumeli potrebu da imam odrešene ruke kada su u pitanju inicijative, realizacije ideja, ali i sloboda da sama sebi određujem radno vreme. To znači da mogu doći na posao u 10-11, ali neću otići pre nego što završim sve u roku i na najbolji mogući način. I to mi je prijalo, bila sam veoma produktivna i zadovoljna.
Kako je izgledalo sve prvih pet godina? Da li ste imali pomoć i od koga? Koji su vam bili najveći strahovi, a koji ciljevi?
Početak je bio bajkovit. Nas dvoje gradimo jednu lepu priču. Počeli smo u našoj garsonjeri. Nakon šest meseci iznajmili smo prvi prostor, pa onda i drugi, pa treći… Bez ikakve finansijske podrške, ali čvrsto rešeni da uspemo. Pomoglo je to što smo postavili priču kao da smo, u najmanju ruku, holding, a ne tim od dvoje. Imali smo sve moguće protokole, ništa nismo prepuštali slučaju i to je bilo odlično jer su kasnije nove kolege lako ulazile u poslovni proces.
Da li je rad i razvoj na sopstvenoj firmi uticao i na vaš lični razvoj?
Firmu razvijam skoro 20 godina i ne vidim na koji način bih mogla da joj se oduprem. Stekla sam iskustvo, razvila određene poslovne veštine, postala sigurnija u sebe, razvila kreativnost, osvestila po pitanju prepoznavanja važnih i nevažnih stvari u životu i poslu. Čak i „izazovi„ sa kojima živimo u preduzetništvu utiču na lični razvoj. Pa tako danas lako mogu da kažem „ne„, „ne želim„, „nisam zainteresovana„, kao i „želim„, „hoću„…
Koliko je vaša okolina imala razumevanja i da li su vas podržavali? Da li ste imali neku pomoć od države?
Nas dvoje i nismo baš od onih kojima je važno mišljenje okoline. Nikada nismo ni razmišljali o tome. Podršku očekujemo samo od nas samih, jer se više vodimo onom starom „U se i u svoje kljuse„. Okolina nas nije kočila, a možda nam je to tada bilo važnije od same podrške. Kada je u pitanju pomoć države, nismo imali nikakvu. To ne znači da država ne može da pomogne, ali mi smo odabrali ovakav put.
Kako je izgledalo balansiranje između porodice i dece?
Imamo dve ćerke i dobili smo ih kada smo bili prekaljeni privrednici. Radost zbog dolaska dece je bila nemerljiva i prve dve godine sam se samo „ukazivala„ u firmi. Sama postavka biznisa i tim su bili odlični i mogla sam da budem mirna, jer su izneli ogroman posao sami.
Danas kada pomislite na period pre nego što ste osnovali svoju firmu, šta biste voleli da ste znali i šta biste poručili sebi?
Šta god da mislim da bih poručila ili drugačije uradila, znam da se ne bih poslušala, jer ne bih mogla da „pričam o ručku koji nisam probala„. Iz današnje perspektive mislim da bi jedna od mudrijih odluka bila otvaranje firme van Srbije, ali tada bi nam ceo životni put bio drugačiji, i to ko zna kakav. A nama je udobno u ovom našem životu i volimo što smo u Srbiji i što imamo priliku da nešto menjamo na bolje.
Kako izgleda vaša radna nedelja?
Da biste razumeli moju radnu nedelju i da ne pomislite da sam lenja, moram da ispričam šta joj je prethodilo. Krojačevu školu smo otvorili 2010. godine i nastava je realizovana u učionicama sve do 2019. godine. Tada je došlo vreme da se okrenemo samo eLearning platformi. Zatvorili smo učionice, otvorili studio na Avali, potpuno automatizovali radni proces, zahvalili se svima, a nas dvoje smo, sami, kao i 16 godina pre tog trenutka, krenuli u novu avanturu.
S obzirom na to da poznajete sve pozitivne i negativne strane ženskog preduzetništava, koje zakonske promene bi olakšale vaše poslovanje?
Dugo vremena sam već u preduzetništvu i možda sada patim od simptoma „zlostavljane osobe„. Ta presa nas gnječi decenijama i sada sam u fazi obamrlosti, ali i takva znam da ne postoji gotovo nijedan zakon koji ne bih menjala. Na prvom mestu bih krenula sa novim zakonima za bolja prava za trudnice/mame preduzetnice.
Šta biste poručili ženama koje danas planiraju da se upuste u preduzetničke vode?
Svim ženama bih poručila da samo guraju napred, jer neuspeh nije opcija. Ono što je neophodno da poseduju jesu fokus, strast, vizija i plan, a povraćaj je ogroman.
Komentari (0)