Tokom trudnoće, bebe dobijaju 100% svog kiseonika od majke. Kada majka udiše, kiseonik ulazi u njen krvotok, zatim teče do posteljice i prenosi se bebi putem pupčane vrpce. Ugljen-dioksid (CO2) i otpadne materije iz bebe putuju nazad kroz vrpcu do posteljice. Odatle se prenose nazad u majčinski sistem radi eliminacije. Bebe dobijaju sve što im je potrebno za rast i razvoj putem ovog neverovatnog sistema.
Međutim, šta se dešava kada se beba rodi? Kada bebe prvi put udahnu i kako se prilagođavaju disanju same? U nastavku pročitajte više o ovom složenom, ali neverovatnom procesu.
Kada bebe počinju da dišu u materici?
Bebe ne udišu svoj sopstveni kiseonik dok su u materici. Umesto toga, dobijaju ga od majke putem posteljice. Ovaj proces se naziva fetalna cirkulacija, a proces se može opisati jednostavno ovako: Krva bogata kiseonikom (oksigenisana krv) i hranljive materije od majke prenose se, putem posteljice, kroz vrpcu do bebe. Krv ulazi u bebu putem pupčane vene i kreće se prema jetri. Prolazi kroz šant (ili posebno otvaranje) nazvan ductus venosus.
Ovo omogućava da mala količina krvi ode do jetre, ali većina zaobilazi jetru i ide u donju šuplju venu. Ovo vodi krv u bebino srce, koje je zatim pumpa ka mozgu i drugim delovima tela. Bebina pluća primaju samo malu količinu krvi – dovoljno da održe tkivo zdravim. Krv, koja sadrži CO2 i otpadne materije, prenosi se do pupčanih arterija i nazad do posteljice. CO2 i otpadne materije se vraćaju u majčinski sistem. Kiseonik i hranljive materije razmenjuju se između majke i bebe, i ciklus počinje iznova.
Fiziologija prvog udisaja bebe
Proces koji se dešava pri rođenju, kada beba prelazi iz fetalne cirkulacije u nezavisno disanje (cirkulacija novorođenčeta), je složen, ali neverovatan.
Sledeće informacije će vam pomoći da razumete šta se fizički dešava kada beba prvi put udahne:
Pri rođenju, stimuli kao što su promene temperature i okoline uzrokuju da beba oštro udahne. Vazduh se uvlači u bebina pluća. Pluća se šire i guraju amnionsku tečnost iz alveola (vazdušnih kesica). Ovo omogućava da krv bogata kiseonikom teče u pluća. Promene pritiska u plućima i srcu uzrokuju da se posebna otvaranja koja su postojala za fetalnu cirkulaciju trajno zatvore. Ovo preusmerava protok krvi prema plućima. Ovaj proces završava uspešnu transformaciju iz fetalne u novorođenačku cirkulaciju. Mišići, organi i mozak bebe sada su snabdeveni kiseonikom putem sopstvenog sistema.
Foto: Shutterstock Koliko vremena je potrebno bebama da udahnu prvi put?
Beba obično prvi put udahne u roku od deset sekundi od rođenja. Ovi prvi udisaji, koje inicira novorođenče, najteži su. Većina novorođenčadi će spontano zakašljati u sekundi nakon rođenja. 90-95% novorođenčadi će završiti ovu transformaciju bez ikakve pomoći.
Kako bebe znaju kada da udahnu prvi put?
Realnost je da su bebe, kao i sve sisavce, programirane za preživljavanje. Prvi udah je primitivni refleks koji je ključan za očuvanje života bebe i pokreće ga promena temperature vazduha i okoline.
Istraživanja sugerišu da:
- Samo 5-10% beba zahteva osnovnu stimulaciju, poput brisanja i trljanja, da bi pokrenule udah
- 3-6% zahteva osnovne korake reanimacije (ventilacija vrećicom i maskom)
- Manje od 1% beba zahteva naprednu reanimaciju (kardiopulmonalne kompresije ili lekove).
Zašto je prvi udah novorođenčeta najteži?
Prvi udah odmah nakon rođenja mehanički je najteži za novorođenče jer je prvi put kada se pluća koriste. Nakon samo nekoliko udisaja, bebine pluća će se naduvati. Ona se pune vazduhom i guraju tečnost iznutra. Tek nakon toga pluća mogu efikasno da primaju kiseonik i eliminišu ugljen-dioksid.
Zamislite da duvate balona po prvi put. Balon je poput bebinih pluća. Vaš prvi pokušaj da napunite balon zahteva puno truda, ali jednom kada počnete, postaje lakše. Sledeći put kada ga napunite, još je lakše.
Proces je sličan za bebu. Kada njeni pluća počnu raditi, mišići uključeni u disanje ne moraju se toliko truditi da ih održe naduvanim.
Može li beba disati sa pupčanom vrpcom pričvršćenom?
Većina beba će spontano početi disati odmah nakon rođenja, čak i kada su još uvek povezane sa pupčanom vrpcom.
Foto: Shutterstock Zato što krv i dalje teče prema posteljici, bebe će i dalje dobijati kiseonik od majke, čak i kada same dišu. Ovo će trajati dok se pupčana vrpca prirodno ne prestane pulsirati. Ovo se naziva odloženo stezanje pupčane vrpe. Lekari obično stežu i seku vrpcu nakon tri minuta, ali možete zatražiti da je ostave duže.
BLIŽI SE POROĐAJ? Još uvek nije kasno da donesete važnu odluku i osigurate zdravlje svoje porodice. Više o tome zašto je važno da sačuvamo matične ćelije svoje bebe pročitajte
ovde ili pozovite 011 414 65 65
Komentari (0)