Kad je pravo vreme za bušenje ušiju?

Dali bebama bušiti uši? Da li je bezbedno? Da li je bolje to uraditi novorođenčetu ili kada devojčica napuni dve-tri godine, ili kasnije? Ovo su dileme koje „muče” mnoge roditelje. Minđuša je ukras i znak raspoznavanja među polovima. Nekada je bila skoro obavezan detalj, a danas lekari smatraju da ne samo što nije neophodna, već može biti uzrok ozbiljnih tegoba i infekcija.

Zagovornici teorije da se uši buše bebama već sa tri meseca kao adut navode činjenicu da malo dete neće dirati minđuše, a i da će biti pošteđeno eventualnog straha. Specijalista ORL dr Sandra Stojanović, iz KBC „Zvezdara”, međutim, smatra da je rizično bušiti uvo detetu koje još ne zna samo da održava higijenu.

– Mališani su radoznali, čačkaju i diraju i zbog toga se rana inficira – objašnjava dr Stojanović. – Nije preporučljivo da se bebama stavljaju minđuše. Rana se mora čistiti hidrogenom nekoliko puta dnevno, što je za dete opterećujuće. Postoji i mogućnost alergije na metal. Tu je i pitanje izbora da li će devojčica želeti da ih nosi ili ne. Tek kada pođe u školu ona može o tome da odluči.

Ranije su bebe dobijale ukras na ušima već nekoliko meseci po rođenju: To su iglom uglavnom radile spretnije žene, a kasnije medicinske sestre i zlatari.

I pedijatri smatraju da je pitanje „ukrašavanja ušiju” devojčicama i devojkama do punoletstva kontroverzno sa medicinskog, etičkog i estetskog stanovišta.

– Klasična medicina nema dokaze da je svako bušenje ušiju opasno i problematično. Međutim, i najmanja invazivna metoda, a bušenje ušiju to jeste, sa sobom nosi mogućnost od mogućih komplikacija, pre svega infekcije i sepse – smatra pedijatar dr Tanja Đukić Janković, iz Doma zdravlja „Rakovica”. – S druge strane, škole tradicionalne medicine, kao što su indijska i kineska, smatraju da postoji određena opasnost od pogađanja i povređivanja osetljivih akupunkturnih tačaka, važnih za normalno funkcionisanje određenih organa i sistema organa u telu.

Dr Tanja Đukić Janković tvrdi da je sa etičke strane neprihvatljiva bilo kakva intervencija na telu osobe koja ne može da je razumno i sa uvidom u sve moguće posledice prihvati ili pak odbije. Zato smatra da bušenje ušiju ili bilo kakvu medicinsku neopravdanu intervenciju koja nije krajnje neophodna, bez obzira na sve moguće kulturološke ili tradicionalne razloge, treba odložiti do punoletstva osobe.

Ranije su bebe dobijale ukras na ušima već nekoliko meseci po rođenju: To su iglom uglavnom radile spretnije žene, a kasnije medicinske sestre i zlatari. Danas u većini beogradskih zlatara kažu da izbegavaju da se prihvate posla kod dece koja imaju manje od sedam godina. – Imali smo scene, jer se devojčice plaše i počnu da plaču i da trče po radnji – kažu u jednoj zlatarskoj radnji.

– Praksa je pokazala i da su se mnogi javljali da pitaju šta da rade kad rana boli ili se zagnoji. Zato smo odlučili da bušimo uši samo deci koja su pošla u školu.

Pročitajte još:
Šta sve treba znati o nezi ušije bebe >>