Institut za neonatologiju Beograd godišnje primi oko 850 do 900 prevremeno rođenih beba sa teritorije cele Srbije. Čak više od 90% beba koje su na rođenju imale preko 1.000 grama preživi. Procenat preživljavanja beba koje su prevremeno rođene sa manjom težinom, od 500 do 700 grama, je u nivu sa zapadnom medicinom – više od 60%. Trenutno se u Institutu leči 116 beba, a dnevno uglavnom bude između 100-120 beba.
Foto: Printscreen Youtube
Lečenje prevremeno rođenih beba
Lečenje prevremeno rođenih beba je veoma zahtevno i kompleksno, a borba za život bebe je složena i dugotrajna, kažu za „Bebac” sa Instituta za neonatologiju Beograd.
„Ne uspevaju sve bebe u toj borbi da prežive. U proseku se u Institutu leče 42 dana. Što su bebe manje i nezrelije njihov boravak je duži”, gorka je istina.
„Najčešći problemi prevremeno rođenih beba se pre svega odnose na nezrelost svih organa i sistema. Prevremeno rođena beba nije samo mala beba koja je sitna, već su svi njeni organi i organski sistemi nedovoljno zreli. Samim tim ne postoji sposobnost za samostalno preživljavanje u spoljnoj sredini, tako da je potrebno da intenzivnim lečenjem, specijalnim medikamentima i brojnim sredstvima omogućimo preživljavanje ove dece”, navode sa Instituta za neonatologiju Beograd.
Dominantna nezrelost pluća
Prvo i dominantno je nezrelost pluća i nedostatak faktora koji omogućava elastičnost pluća, odnosno, disanje. Zatim je tu nezrelost mozga, koji reguliše ritam disanja, te nerazvijenost krvnih sudova koja utiče da veoma lako može doći do krvarenja u mozgu.
„Nezrelost mozga i nezrelost krvnih sudova utiču na nezrelost svih čula, a pre svega očiju. Kod prevremeno rođenih beba mogu postojati problemi sa vidom i rizik za takva oštećenja. Ishrana prevremeno rođenih beba je vrlo kompleksna i zahteva poseban pristup, zbog nezrelosti sistema za varenje. Što je prevremeno rođena beba nezrelija, to su problemi vezani za prevremeno rođenje izraženiji”.
Foto: Printscreen Youtube
Medicinski radnici sa beogradskog Instituta za neonatologiju ističu da se teško rečima može opisati zadovoljstvo koje osećaju kada beba sa roditeljima odlazi kući.
„To su najlepši trenuci koji potvrđuju vrednost i smisao ove veoma zahtevne profesije”, kažu oni.
Dodir mame i tate za uspešno lečenje
Prisustvo roditelja je izuzetno važno za uspešno lečenje deteta, kažu sa Instituta na pitanje da li su posete dozvoljene. Radnici Instituta – lekari, medicinske sestre i psiholog, vide svoju ulogu u učenju roditelja da posmatraju svoju bebu i tako je bolje upoznaju, da bi kasnije mogli odgovoriti na njene potrebe. Takođe, deo posla usmeren je na pomoć roditeljima da lakše prevaziđu stres, kako bi po napuštanju bolnice mogli da preuzmu dalju brigu o detetu.
U Institutu se primenjuje koncept koji se zove Porodično orijentisana nega. To konkretno podrazumeva da lekari roditelje svakodnevno vode kroz teške trenutke koji neminovno slede u jednom otvorenom, ali obzirnom razgovoru.
„Mi se u prvim momentima susrećemo sa tim da su roditelji uplašeni i da se boje da dodirnu svoje dete. Mi smo tu da ih ohrabrimo, da ih naučimo na koji način oni to mogu da rade, a zatim da ih ohrabrimo da postanu deo tima tako što će postupno učestvovati u nezi. Da pokažemo šta je to što oni tokom lečenja još mogu da rade oko svoje bebe, jer taj angažman omogućuje da dolazi do tog emocionalnog vezivanja između članova porodice, da ono boravkom u bolnici male bebe ne bude narušeno”.
Iz Instituta potvrđuju da se kontakt koža na kožu, kao i dojenje, primenjuje čim to zdravstveno stanje deteta dozvoli.
Banka humanog mleka
Prva srpska banka humanog mleka osnovana je u beogradskom Institutu za neonatologiju 2009.godine.
„Majčino mleko najbolje i najoptimalnija hrana za svako novorođenče i, ukoliko to ne može biti mleko sopstvene majke iz bilo kog razloga, onda to treba da bude humano mleko iz banke humanog mleka”.
Banka mleka pri beogradskom Institutu za neonatologiju je članica Evropske asocijacije banaka mleka, vrlo uspešno funkcioniše. Kako kažu, bitno je da žene budu obaveštene o mogućnosti doniranja humanog mleka i da znaju da mogu da se jave u Beogradu Institutu za neonatologiju. Humano mleko je dragocena hrana za prevremeno rođene bebe.
Komentari (0)