Pišem vam danas iz perspektive roditelja čije dete ima poteškoće u razvoju. Iako još uvek nije uključeno u školski sistem, moje dete pohađa vrtić i želela bih da podelim sa vama neka od mojih iskustava i saznanja koja sam stekla tokom ovog puta. Moj cilj je da ohrabrim i pružim podršku drugim roditeljima koji su u sličnoj situaciji, jer znam koliko je važno imati zajednicu koja nas razume i podržava.
Foto: Privatna arhiva
Kako je bilo na samom početku…?
Kada sam postala roditelj deteta sa Daunovim sindromom osećala sam se nesigurno i zabrinuto. Nikada mi nije palo na pamet da će moje dete ikada pohađati vrtić ili biti deo društva na isti način kao druga deca. Ali vrtić Jelica Obradović kod nas u Mladenovcu je bio prekretnica. Kada sam dobila kalendar sa fotografijama dece iz vrtića, to je postao moj trofej i podsetnik da je sve u redu, da je moje dete uključeno. Možda neko neće razumeti, ali za mene je to bio najveći uspeh.
Uključenje mog deteta u vrtić donelo je osećaj pripadnosti. Shvatila sam da vodim normalan život kao roditelj. Ostavljala bih svoje dete u vrtiću, obavljala svoje svakodnevne obaveze i shvatila da je moj život i dalje u toku. Međutim, svesna sam da postoje roditelji koji nemaju mogućnost da svoju decu uključe u vrtić zbog dijagnoze ili drugih okolnosti. Osećaj pripadnosti je nešto predivno, ali takođe treba biti svestan da svako dete ima svoje individualne potrebe.
Kako je inkluzija doprinela skokovima u razvoju mog Vuka
Inkluzija je za mene veoma važna. Ona donosi brojne benefite i deci sa invaliditetom i deci urednog razvoja, jer od najranijeg uzrasta uče o empatiji, različitosti i tome kako pomoći drugima kojima je potrebna pomoć. Verujem da su deca koja su okružena drugom decom sa poteškoćama u razvoju srećnija i imaju veću toleranciju prema različitostima. To je nešto što želim da podstaknem i podržavam u našem obrazovno-vaspitnom sistemu.
Video: privatna arhiva
Primetila sam izvandredne rezultate i skokove u razvoju mog sina Vuka uz pomoć inkluzivnog okruženja vrtića. Jedan dan je došao i pevušio ”Ringe ringe raja”, bila sam presrećna jer ja to nisam uspela da ga naučim. Zahvaljujući imitaciji svojih vršnjaka, Vuk je uspeo da nauči dečje igre, kako da prilazi drugoj deci u parku ili igralištu, da čestvuje u različitim igrama i odlazi na rođendane u igraonice. Ova interakcija je ne samo unapredila njegove motoričke veštine, već je takođe pozitivno uticala na njegovo samopouzdanje i socijalne veštine, i osećaj da je voljen i prihvaćen.
Pokušajmo shvatiti da roditeljima dece sa Daunovim sindromom nije lako
Prema brojnim iskustivma roditelja koji me kontaktiraju, na putu ka inkluzivnom obrazovanju, susreću se sa nekoliko izazova i prepreka. Jedan od najvećih izazova je nedostatak razumevanja i podrške od strane osoblja. Bilo je situacija u kojima se deca i roditelji suočavaju sa predrasudama i nedostatkom prilagođenog pristupa. To je frustrirajuće i bolno, ali ne smete odustajati i gubiti nadu.
View this post on Instagram
Važno je istaći da postoje i nastavnici i osoblje koji su izuzetno posvećeni inkluzivnom obrazovanju i pružaju podršku deci koliko god mogu i umeju. Zahvaljujući njima, moje dete je imalo pozitivno iskustvo u vrtiću. Ti pojedinci su pokazali da je inkluzija moguća i da je to put ka jednakim pravima i mogućnostima za sve.
Nadam se da će se svest o inkluzivnom obrazovanju i prihvatanju različitosti nastaviti širiti. Želim da svako dete ima pravo na obrazovanje koje je prilagođeno njihovim individualnim potrebama i da se osećaju dobrodošlima i uključenima u zajednicu.
Pročitajte i >>> Vukova Zvončica: Imam mnogo strahova, a najbolje me razumeju roditelji dece sa poteškoćama
Moje iskustvo i nada su da će se inkluzivno vaspitanje i obrazovanje nastaviti razvijati u pravcu koji će omogućiti svakom detetu da ostvari svoj puni potencijal i da se oseća prihvaćeno i voljeno. Neka naše priče i iskustva podstaknu promene i inspirišu druge roditelje, nastavnike i društvo da podrže inkluzivno obrazovanje kao vrednost koju treba negovati.
Hvala vam što ste pročitali moju priču i nadam se da ćemo zajedno stvoriti inkluzivnije društvo u kojem svako dete ima jednake mogućnosti i priliku da raste, uči i ostvari svoje snove uprkos različitosti.
Foto: privatna arhiva
Gordana Branković, Vukova Zvončica
Komentari (0)