Foto:

Inicijativa za povećanje broja časova fizičkog vaspitanja u školama

Izvor: N1

Roditelji će se složiti ukoliko se smanji broj predmeta. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je jasna – za pravilan razvoj dece i mladih đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole trebalo da imaju po jedan sat umerene do jake fizičke aktivnosti dnevno.
 


Foto: freepik-fotosparrow
 

U Srbiji đaci u osnovnoj školi imaju časove fizičkog tri puta, a u srednjoj školi dva puta nedeljno, što je tri puta manje od preporuke SZO, a istraživanja pokazuju da većina ovaj nedostatak ne uspe da nadoknadi van škole.
 

Istovremeno, podaci Instituta ”Batut” objavljeni pre pandemije pokazuju da svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme. Stručnjaci tvrde, posle pandemije stanje je još gore.
 

Upravo iz ovih razloga Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije, kao i nastavnici fizičkog u Novom Sadu uputili su inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno.
 

Miroslav Marković iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja u izjavi za RTS je naglasio da je inicijativa podneta jer je uočeno da ”generalno zdravstveno stanje školske dece nije dobro”.
 

” Što se tiče njihovih motoričkih sposobnosti i deformiteta, tu nazadujemo. Nama je skoro svako treće dete gojazno, svako drugo ima neki problem sa svodom stopala, a da ne pričam koliko se puta povećao dijabetes, krvni pritisak i kardiovaskularni problemi kod učenika”, rekao je Marković.
 

Inicijativu za svakodnevno uvođenje časova fizičkog vaspitanja u škole podržava i nastavnica fizičkog vaspitanja u penziji Ana Šobot, koja za portal N1 kaže da je ”nastava fizičkog vaspitanja neophodna karika u vaspitno obrazovnom procesu i preduslov sticanja energije za sve ostale oblasti i izazove”.
 


Foto: freepik-aspsvz

 

” Fizičke aktivnosti u nastavi, treninzi i rekreacija su neizostavni u savremenom životu u kojem dominiraju nove tehnologije, elektronska komunikacija, pretrpani sadržaji nastavnog plana i programa koji zahtevaju mnogo vremena i sedenja, a mlad organizam mora da ima uslove da se pravilno razvija, a ne da trpi posledice narušenog zdravlja usled hipokinezije (manjak kretanja)”, kaže Ana Šobot upoređujući prethodne generacije sa današnjim pri čemu je kaže ”vidljiva velika razlika u pristupu, odnosu i upražnjavanju fizičkih vežbi u korist ranijih generacija.
 

Inicijativa je izazvala brojne i različite komentare na društvenim mrežama pre svega roditelja, ali i samih učenika. Rekcije su od apsolutne podrške, preko apela da se smanji broj drugih časova, jer su ”đaci već preopterećeni obimnim gradivom i velikim brojem predmeta” do predloga da se ugrade ormarići za odlaganje opreme koja bi se ostavljala u školi, ali i zahteva starijih đaka da se obezbede i tuševi ”kako ne bi smrdljivi sedeli ceo dan na nastavi”.
 


Foto: freepik
 

Odlaganje opreme za fizičko u školskim ormarićima, a pre svega „reformu obrazovanja koja bi rasteretila učenike preobimnog gradiva i ustanovila prioritete” koji bi omogućili više prostora za fizičko vaspitanje podržava i sagovornica N1 portala Ana Šobot.
 

” Prostor za rasterećenje učenika je svakako reforma u obrazovnoj sferi, prilagođavanje nastavne materije uzrastu učenika, izbacivanje nepotrebnog gradiva čime bi fizičko vaspitanje moglo da postane obavezan nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja. U osnovnoj školi je potreba da to bude svakodnevno, u srednjoj tri puta a na akademskom nivou dva puta nedeljno”, kaže Šobot za portal N1 naglašavajući da „deca sede u školi, sede kod kuće zbog prezahtevnih nastavnih sadržaja, sede pred kompjuterom igrajući virtualne igrice umesto da trče, skaču, preskaču, vuku, nose, igraju ”šantiškole” i lastiš, kao nekada u slobodno vreme.
 

” Organizam trpi. Ne jača, nije otporan na bolesti, stvaraju se posturalni poremećaji (stečeni deformiteti), a i dalje se u školama nameće važnost svih ostalih predmeta. Zdravlje neće oprostiti, kaže Šobot.
 

Uz problem velikog broja predmeta i časova koji ne ostavljaju prostora za dodatne časove fizičkog, kao problem nameće se i prostor gde bi se časovi odvijali, jer „nemaju sve škole svoje sale za fizićko”, ali i budžet koji bi se izdvojio za nastavnike.
 

Kao rešenje, Šobot navodi postepen prelaz na dodatne časove, a kao zamenu za salu nastava fizičkog vaspitanja mogla bi se, navodi Šobot, odvijati i u prirodi, na bazenu, klizalištu i sličnim mestima. U nižim razredima osnovne škole, fizičko, smatra Šobot „ne bi trebalo da predaju učiteljice, već stručan kadar, koji bi učeteljicama i učiteljima pomogao i sa njima radio, jer dečji organizam traži stručno vođenje vežbi”.
 

Kao veliki i dodatni problem, Šobot navodi i nepostojanje obaveznih sistematskih pregleda školske dece uzrasta 7 – 19 godina jednom godišnje što je bila praksa u bivšoj Jugoslaviji do ratova devedesetih.
 

Inicijativu za uvođenje fizičkog vaspitanja u škole svaki dan podržao je član gradskog veća zadužen za sport u Novom Sadu Ognjen Pribićević. Ministarstvo obrazovanja o ovoj inicijativi se još nije ogasilo.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Roditelji će se složiti ukoliko se smanji broj predmeta. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je jasna – za pravilan razvoj dece i mladih đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole trebalo da imaju po jedan sat umerene do jake fizičke aktivnosti dnevno.
 


Foto: freepik-fotosparrow
 

U Srbiji đaci u osnovnoj školi imaju časove fizičkog tri puta, a u srednjoj školi dva puta nedeljno, što je tri puta manje od preporuke SZO, a istraživanja pokazuju da većina ovaj nedostatak ne uspe da nadoknadi van škole.
 

Istovremeno, podaci Instituta ”Batut” objavljeni pre pandemije pokazuju da svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme. Stručnjaci tvrde, posle pandemije stanje je još gore.
 

Upravo iz ovih razloga Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije, kao i nastavnici fizičkog u Novom Sadu uputili su inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno.
 

Miroslav Marković iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja u izjavi za RTS je naglasio da je inicijativa podneta jer je uočeno da ”generalno zdravstveno stanje školske dece nije dobro”.
 

” Što se tiče njihovih motoričkih sposobnosti i deformiteta, tu nazadujemo. Nama je skoro svako treće dete gojazno, svako drugo ima neki problem sa svodom stopala, a da ne pričam koliko se puta povećao dijabetes, krvni pritisak i kardiovaskularni problemi kod učenika”, rekao je Marković.
 

Inicijativu za svakodnevno uvođenje časova fizičkog vaspitanja u škole podržava i nastavnica fizičkog vaspitanja u penziji Ana Šobot, koja za portal N1 kaže da je ”nastava fizičkog vaspitanja neophodna karika u vaspitno obrazovnom procesu i preduslov sticanja energije za sve ostale oblasti i izazove”.
 


Foto: freepik-aspsvz

 

” Fizičke aktivnosti u nastavi, treninzi i rekreacija su neizostavni u savremenom životu u kojem dominiraju nove tehnologije, elektronska komunikacija, pretrpani sadržaji nastavnog plana i programa koji zahtevaju mnogo vremena i sedenja, a mlad organizam mora da ima uslove da se pravilno razvija, a ne da trpi posledice narušenog zdravlja usled hipokinezije (manjak kretanja)”, kaže Ana Šobot upoređujući prethodne generacije sa današnjim pri čemu je kaže ”vidljiva velika razlika u pristupu, odnosu i upražnjavanju fizičkih vežbi u korist ranijih generacija.
 

Inicijativa je izazvala brojne i različite komentare na društvenim mrežama pre svega roditelja, ali i samih učenika. Rekcije su od apsolutne podrške, preko apela da se smanji broj drugih časova, jer su ”đaci već preopterećeni obimnim gradivom i velikim brojem predmeta” do predloga da se ugrade ormarići za odlaganje opreme koja bi se ostavljala u školi, ali i zahteva starijih đaka da se obezbede i tuševi ”kako ne bi smrdljivi sedeli ceo dan na nastavi”.
 


Foto: freepik
 

Odlaganje opreme za fizičko u školskim ormarićima, a pre svega „reformu obrazovanja koja bi rasteretila učenike preobimnog gradiva i ustanovila prioritete” koji bi omogućili više prostora za fizičko vaspitanje podržava i sagovornica N1 portala Ana Šobot.
 

” Prostor za rasterećenje učenika je svakako reforma u obrazovnoj sferi, prilagođavanje nastavne materije uzrastu učenika, izbacivanje nepotrebnog gradiva čime bi fizičko vaspitanje moglo da postane obavezan nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja. U osnovnoj školi je potreba da to bude svakodnevno, u srednjoj tri puta a na akademskom nivou dva puta nedeljno”, kaže Šobot za portal N1 naglašavajući da „deca sede u školi, sede kod kuće zbog prezahtevnih nastavnih sadržaja, sede pred kompjuterom igrajući virtualne igrice umesto da trče, skaču, preskaču, vuku, nose, igraju ”šantiškole” i lastiš, kao nekada u slobodno vreme.
 

” Organizam trpi. Ne jača, nije otporan na bolesti, stvaraju se posturalni poremećaji (stečeni deformiteti), a i dalje se u školama nameće važnost svih ostalih predmeta. Zdravlje neće oprostiti, kaže Šobot.
 

Uz problem velikog broja predmeta i časova koji ne ostavljaju prostora za dodatne časove fizičkog, kao problem nameće se i prostor gde bi se časovi odvijali, jer „nemaju sve škole svoje sale za fizićko”, ali i budžet koji bi se izdvojio za nastavnike.
 

Kao rešenje, Šobot navodi postepen prelaz na dodatne časove, a kao zamenu za salu nastava fizičkog vaspitanja mogla bi se, navodi Šobot, odvijati i u prirodi, na bazenu, klizalištu i sličnim mestima. U nižim razredima osnovne škole, fizičko, smatra Šobot „ne bi trebalo da predaju učiteljice, već stručan kadar, koji bi učeteljicama i učiteljima pomogao i sa njima radio, jer dečji organizam traži stručno vođenje vežbi”.
 

Kao veliki i dodatni problem, Šobot navodi i nepostojanje obaveznih sistematskih pregleda školske dece uzrasta 7 – 19 godina jednom godišnje što je bila praksa u bivšoj Jugoslaviji do ratova devedesetih.
 

Inicijativu za uvođenje fizičkog vaspitanja u škole svaki dan podržao je član gradskog veća zadužen za sport u Novom Sadu Ognjen Pribićević. Ministarstvo obrazovanja o ovoj inicijativi se još nije ogasilo.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije