Foto:

Imovina samo za brata: Više od 44 odsto žena se odriče nasledstva u korist brata

Izvor: BBC na srpskom

Iako zakon prepoznaje i mušku i žensku decu kao jednake naslednike, žene su sklonije da se odreknu sopstvenog dela u korist muških članova porodice.



Foto: Freepik

Sestra se odriče sopstvenog dela roditeljskog nasledstva u korist brata – zvuči arhaično, ali se ovakve situacije i danas dešavaju u Srbiji.

 

Iako Zakonom o nasleđivanju sva deca imaju jednaka prava na imovinu roditelja, u gotovo 44 odsto slučajeva sestre će sopstveni deo ostaviti bratu, kaže Jelena Ružić iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) za BBC na srpskom.

 

„Ne možemo da kažemo da zakon radi protiv žena, ali je tradicija očigledno jača u odnosu na zakon. Patrijahalno vaspitanje je i dalje zastupljeno i vidljivo u Srbiji“, dodaje ona.

 

U seoskim krajevima i dalje vlada stereotip da muška deca ostaju na imanju i vode računa o roditeljima, jer ženska deca udajom odlaze u tuđu kuću, pa ne treba da učestvuju u podeli roditeljske imovine, navodi Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka za BBC na srpskom.

 

„Posle Drugog svetskog rata, muški i ženski naslednici su izjednačeni, međutim zaživeo je običaj da se sestre odriču dela nasledstva u korist brata.

 

 

„Bio je greh da se bratu nešto uzme, jer, eto, on se brine o roditeljima”, kaže Mršević.

 

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji je evidentirano gotovo 25 miliona nekretnina.

 

Svaka šesta žena u ruralnim krajevima je upisana u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta vlasnica ili suvlasnica neke nekretnine.

 

Kuće u kojima žene na selu žive u 88 odsto slučajeva su u vlasništvu muškarca, a 84 odsto žena ne poseduje zemlju.

 

Uz podršku UN Woman Serbia, ŽUKO je pokrenuo kampanju „Koliki je moj deo” koja ženama treba da ukaže da imaju pravo da traže nasledstvo i da ga se ne odriču.

 

U okviru kampanje nudi se besplatna pravna pomoć svim ženama koje žele da osiguraju sopstveni deo nasledstva.

 


„I dalje je teško reći – ja imam pravo, to mi sleduje”

Malina Stanojević je iz Priboja i pre desetak godina osnovala je Udruženje žena Sačuvajmo selo, koje danas ima oko 50 članica.

 

Kako je i sama odrasla na selu, zna sa kakvim se problemima suočavaju žene u ruralnim oblastima.

 

Pokrenule smo udruženje jer smo želele da skrenemo pažnju, da ‘zagolicamo društvo’, da se uoče ti problemi, jer su žene te koje uglavnom vuku domaćinstvo”, priča Stanojević za BBC na srpskom.

 

Glavni problem je, kaže, što se njihov rad ne priznaje ili se priznaje, ali nedovoljno.

 

„Kada pitate ženu sa sela gde radi, uglavnom ćete čuti odgovor da ne radi nigde.

 

„Pa, kako ne rade nigde, kad znam da one rade i danju i noću, ne mogu da odu na odmor kada žele”, dodaje.

 

Iako žene jesu svesne da imaju pravo na nasledstvo ne samo u braku nego i kod roditelja, Stanojević smatra da su tradicionalni stereotipi i dalje prisutni.

 

„I dalje je teško reći – ja imam pravo, to mi sleduje.

 

„Navike su jače od zakona, njihovo menjanje je kompleksan posao”, priča predsednica udruženja Sačuvajmo selo.

 

Drugi cilj udruženja jeste da se podstaknu žene na pokretanje sopstvenog posla kako bi same zarađivale.

 

Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji Marije Babović, objavljena 2012. godine, pokazuje da su ženama prepreke za započinjanje posla psihološki faktori: nedostatak samopouzdanja jer ne poznaju tržište, ali i propise, kao i strah od rizika da će izgubiti uloženo.

 

Preduzetnice iz sela uglavnom su srednjih godina i starije, srednjeg obrazovanja, udate i imaju decu.

 

Nejednakost muškaraca i žena u Srbiji

 

Prema poslednjem popisu iz 2011, u Srbiji živi 3.507.325 žena žena, dok je muškaraca 200.000 manje
 

Zaposleno je 52,8 odsto muškaraca, dok je procenat žena koje su zaposlene 38,1 odsto

Žene u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca

Samozaposlenost je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena (28 naspram 13 odsto)

Stopa neaktivnosti žena je 54,6 odsto, a muškaraca 38,2 odsto, a najčešći razlog je što žene neguju decu ili stare

Ostatak teksta pročitajte na
BBC na srpskom
>>>

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Iako zakon prepoznaje i mušku i žensku decu kao jednake naslednike, žene su sklonije da se odreknu sopstvenog dela u korist muških članova porodice.



Foto: Freepik

Sestra se odriče sopstvenog dela roditeljskog nasledstva u korist brata – zvuči arhaično, ali se ovakve situacije i danas dešavaju u Srbiji.

 

Iako Zakonom o nasleđivanju sva deca imaju jednaka prava na imovinu roditelja, u gotovo 44 odsto slučajeva sestre će sopstveni deo ostaviti bratu, kaže Jelena Ružić iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) za BBC na srpskom.

 

„Ne možemo da kažemo da zakon radi protiv žena, ali je tradicija očigledno jača u odnosu na zakon. Patrijahalno vaspitanje je i dalje zastupljeno i vidljivo u Srbiji“, dodaje ona.

 

U seoskim krajevima i dalje vlada stereotip da muška deca ostaju na imanju i vode računa o roditeljima, jer ženska deca udajom odlaze u tuđu kuću, pa ne treba da učestvuju u podeli roditeljske imovine, navodi Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka za BBC na srpskom.

 

„Posle Drugog svetskog rata, muški i ženski naslednici su izjednačeni, međutim zaživeo je običaj da se sestre odriču dela nasledstva u korist brata.

 

 

„Bio je greh da se bratu nešto uzme, jer, eto, on se brine o roditeljima”, kaže Mršević.

 

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji je evidentirano gotovo 25 miliona nekretnina.

 

Svaka šesta žena u ruralnim krajevima je upisana u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta vlasnica ili suvlasnica neke nekretnine.

 

Kuće u kojima žene na selu žive u 88 odsto slučajeva su u vlasništvu muškarca, a 84 odsto žena ne poseduje zemlju.

 

Uz podršku UN Woman Serbia, ŽUKO je pokrenuo kampanju „Koliki je moj deo” koja ženama treba da ukaže da imaju pravo da traže nasledstvo i da ga se ne odriču.

 

U okviru kampanje nudi se besplatna pravna pomoć svim ženama koje žele da osiguraju sopstveni deo nasledstva.

 


„I dalje je teško reći – ja imam pravo, to mi sleduje”

Malina Stanojević je iz Priboja i pre desetak godina osnovala je Udruženje žena Sačuvajmo selo, koje danas ima oko 50 članica.

 

Kako je i sama odrasla na selu, zna sa kakvim se problemima suočavaju žene u ruralnim oblastima.

 

Pokrenule smo udruženje jer smo želele da skrenemo pažnju, da ‘zagolicamo društvo’, da se uoče ti problemi, jer su žene te koje uglavnom vuku domaćinstvo”, priča Stanojević za BBC na srpskom.

 

Glavni problem je, kaže, što se njihov rad ne priznaje ili se priznaje, ali nedovoljno.

 

„Kada pitate ženu sa sela gde radi, uglavnom ćete čuti odgovor da ne radi nigde.

 

„Pa, kako ne rade nigde, kad znam da one rade i danju i noću, ne mogu da odu na odmor kada žele”, dodaje.

 

Iako žene jesu svesne da imaju pravo na nasledstvo ne samo u braku nego i kod roditelja, Stanojević smatra da su tradicionalni stereotipi i dalje prisutni.

 

„I dalje je teško reći – ja imam pravo, to mi sleduje.

 

„Navike su jače od zakona, njihovo menjanje je kompleksan posao”, priča predsednica udruženja Sačuvajmo selo.

 

Drugi cilj udruženja jeste da se podstaknu žene na pokretanje sopstvenog posla kako bi same zarađivale.

 

Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji Marije Babović, objavljena 2012. godine, pokazuje da su ženama prepreke za započinjanje posla psihološki faktori: nedostatak samopouzdanja jer ne poznaju tržište, ali i propise, kao i strah od rizika da će izgubiti uloženo.

 

Preduzetnice iz sela uglavnom su srednjih godina i starije, srednjeg obrazovanja, udate i imaju decu.

 

Nejednakost muškaraca i žena u Srbiji

 

Prema poslednjem popisu iz 2011, u Srbiji živi 3.507.325 žena žena, dok je muškaraca 200.000 manje
 

Zaposleno je 52,8 odsto muškaraca, dok je procenat žena koje su zaposlene 38,1 odsto

Žene u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca

Samozaposlenost je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena (28 naspram 13 odsto)

Stopa neaktivnosti žena je 54,6 odsto, a muškaraca 38,2 odsto, a najčešći razlog je što žene neguju decu ili stare

Ostatak teksta pročitajte na
BBC na srpskom
>>>

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Nedelja, 22.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije

Povezane vesti

Najnovije