U gostovanju uglednog ginekologa i akušera, dr Dejana Dimitrijevića, u emisiji “Popodne” koja se emituje na Una televiziji otvorena je važna tema o značaju prenatalne dijagnostike i posebno o neinvazivnim prenatalnim testovima. Dr Dejan Dimitrijević, specijalista ginekologije i akušerstva, sa više od dve decenije stručnog iskustva u oblasti ginekologije i akušerstva, podelio je svoje duboko znanje o ovom ključnom aspektu zdravlja trudnica i njihovih beba.
U ovom gostovanju dr Dimitrijević dao je dragocene informacije o neinvazivnim prenatalnim testovima koje su od velikog značaja za sve buduće majke.
– Svaka žena kada sazna da je trudna raduje se novom životu. Međutim, druga reakcija je briga i pitanje da li će moja beba biti dobro. Svaka beba nosi 46 hromozoma, 23 od majke i 23 od oca, i prenatalna dijagnostika analizira upravo to – objasnio je dr Dimitrijević na samom početku gostovanja.
Prenatalna dijagnostika obuhvata niz skrining testova koji omogućavaju precizniju procenu genetskog i hromozomskog zdravlja deteta. Dr Dejan Dimitrijević je na početku naglasio da postoje neinvazivni i invazivni testovi koji daju ključne informacije o bebinim hromozomima.
– Prvi test koji se radi je DABL test podrazumeva detaljan ultrazvučni pregled između 11. i 14. nedelje trudnoće sa vađenjem biohemijskih marker. Tada se podaci ukrštaju u statističku koji su oko 85% precizni u otkrivanju najčešćih hromozomskih aberacija – pojasnio je doktor i dodao da su najčešće aberacije poput Daunov sindrom i Patau sindrom.
Kako je dr Dimitrijević istakao „DABL test predstavlja prvi korak u procesu” pružajući usmerenje i signalizirajući potrebu za daljom dijagnostikom samo ako je to potrebno.
Neinvazivni testovi su revolucionarni pomak u trudnoći
U proteklih 15 godina oblast prenatalne dijagnostike doživela je revolucionarni napredak. Uz pomoć neinvazivnog prenatalnog testiranja, sada je moguće analizirati fragmente bebine DNK prisutne u uzorku majčine krvi.
– Ti fragmeni bebine DNK se u maminoj krvi pojavljuju posle 10. nedelje trudnoće i kada izvadimo maminu krv i pošaljemo u laboratoriju zarad analize – objašnjava dr Dimitrijević uz napomenu da sveobuhvatnost analize zavisi od toga koji test trudnica odabere, uz konsultaciju sa ginekologom.
Za razliku od invazivnih metoda kao što su amniocenteza ili biopsija horionskih čupica, koje nose potencijalne rizike od prevremenih kontrakcija, pucanja vodenjaka ili infekcija, neinvazivni prenatalni testovi ne donose nikakav rizik ni majci ni bebi.
– Uz pomoć neinvazivnih testova postižemo usmeravanje i doktorima olakšavamo dalju proceduru i dijagnostiku koja će nam pokazati u kom pravcu da idemo – istakao je dr Dejan Dimitrijević.
Šta svaka trudnica treba da zna o neinvazivnim prenatalnim testovima?
U procesu neinvazivnog prenatalnog testiranja, majčina krv postaje dragocen izvor informacija o genetskom zdravlju deteta. Ova bezbedna i precizna procedura omogućava identifikaciju hromozomskih anomalija bez potrebe za invazivnim testovima, predstavljajući značajan napredak u prenatalnoj dijagnostici.
– Ginekolog je dužan da svakoj trudnici objasni o čemu se radi i čemu ti testovi služe. Ona će u dogovoru sa ginekologom i svojim suprugom doneti konačnu odluku -sugerisao je dr Dejan Dimitrijević. Neinvazivni prenatalni test podrazumeva uzimanje majčine krvi u kojoj se takođe nalazi DNK bebe i donosi potpunu sigurnost za majku i bebu.
Postojanje ovakvog testa omogućava da se izbegnu invazivni testovi kod kojih može doći do oštećenja ploda ili prevremenog porođaja, jer uredan nalaz neinvazivnog prenatalnog testa isključuje potrebu za daljim testiranjima na hromozomopatije.
Cena testa, navodi doktor, jedina je od najvećih prepreka naveo je doktor.
– Kreću se od 600 do 800 evra to uopšte nije malo za naše plate u Srbiji. Ipak, uviđam da trudnice ipak nađu način da ga urade jer ta trudnoća i beba je najbitija u životu – navodi doktor prepreku zbog kojih trudnice češće ne rade ove testove.
Od čega zavisi ko treba da uradi prenatalni test?
U procesu starenja trudnice, povećava se verovatnoća za pojavu hromozonskih aberacija, istakao je dr Dejan Dimitrijević. On je pružio stručan primer, naglašavajući da se rizik za Daunov sindrom dramatično povećava s godinama trudnice, dosežući 1:50 kod žena starijih od 40 godina, što ilustruje značaj starosti jajnih ćelija i mogućih grešaka u tom procesu.
– Rizik za Daunovim sindrom je negde između 800 i 1500 rođenih beba kod trudnica od 25. do 30. godine, a već kod trudnica od preko 40 godina ide na 1:50 što znači da će svaka pedeseta beba imati hromozomsku aberaciju zbog starosti jajne ćelije i grešaka koje se javljaju u tom starosnom dobu trudnoće – objasnio je dr Dejan Dimitrijević.
Jedan od najčešćih razloga za preporuku neinvazivnog prenatalnog testiranja trudnicama jeste genetska anamneza. Ako se u porodičnoj anamnezi javljaju hromozomski poremećaji, neinvazivni test postaje gotovo obavezan, jer omogućava rano otkrivanje ovih poremećaja pregledom celog genoma već u 10. nedelji trudnoće.
U gostovanju dr Dejana Dimitrijevića u emisiji “Popodne” istaknut je značaj prenatalne dijagnostike, posebno fokusirajući se na neinvazivne prenatalne testove kao revolucionaran napredak u ovoj oblasti. Ovi testovi omogućavaju preciznu procenu genetskog i hromozomskog zdravlja deteta, smanjujući potrebu za invazivnim procedurama koje nose rizik za majku i bebu.
View this post on Instagram
Komentari (0)