Pitanje prirode nasuprot vaspitanja intrigira ljude od trenutka kada smo počeli filozofirati o našem postojanju. Šta nas čini onim što jesmo? Koliko naša ličnost i sklonosti potiču od genetike, a koliko od našeg vaspitanja?
Svako ko je odgajao više od jednog deteta može potvrditi da deca nisu jednostavno „prazne table” – svako dete ima svoju urođenu ličnost. I svako ko je video braću i sestre istih roditelja i iz istog domaćinstva zna da deca mogu potpuno različito izrasti, uprkos istom okruženju.
Neki mogu pogledati kako se braća i sestre razlikuju i zaključiti da su te razlike isključivo prirodne, ali kao stručnjak za razvoj dece, dr Gabor Maté ističe da to nije samo stvar ličnosti.
” Ne postoji dvoje dece koji su odgojeni u istoj porodici ” rekao je Daliji Kurtz, voditeljki podkasta „Live and Help Live”. ” Nijedno dete nema iste roditelje ”
Maté je upitao Kurtz da li ima braću i sestre, a ona mu je rekla da ima mlađu i stariju braću i sestre. ” Nisi odgojena u istoj porodici ” rekao joj je, ukazujući da nikada nije imala iskustvo starijeg deteta. Ona je bila srednje dete, što, kako je rekao, može biti prilično teško, jer srednja deca nemaju poštovanje i autoritet kao najstarije dete, niti šarm i ljubaznost najmlađeg.
” Ne samo to, već kada su tvoji roditelji tebe imali i kada su imali tvoju mlađu braću ili sestre, možda su se nalazili u drugoj fazi vlastitog ličnog razvoja, ili u drugoj fazi njihovog odnosa, ili drugačijem ekonomskom položaju ” dodao je.
” Još važnije, svako dete je temperamentno drugačije, što znači da provocira drugačiji deo roditelja ” dodao je. ” Dakle, čak i ako roditelj jednako voli svoju decu – što ne dovodim u pitanje – neće na isti način reagovati na dete. Dete neće izazvati iste reakcije od roditelja, bilo da se radi o jednom ili drugom detetu. Dakle, nijedno dete nema ista dva roditelja ”
Svako dete odrasta u različitim okolnostima
On je u pravu, naravno. Ne samo da su deca jedinstvena i pod stalnim promenama u razvoju, to su takođe i roditelji. Dinamika i okolnosti porodičnog života se uvek menjaju, čak i u najstabilnijim porodicama. Jedno dete može doći u vreme gubitka posla ili velikog preseljenja. Formativne godine jednog deteta mogu se poklopiti s teškim razdobljem u braku njihovih roditelja, dok kod drugog dete možda baš tada roditelji imaju korist od bračnog savetovanja.
Govoreći iz iskustva, čak i ako biste hteli, ne možete odgajati svako dete na isti način. Najpre, različita deca različito reaguju na različite stvari. Jedno dete može se slomiti pod ozbiljnim pogledom, dok drugo može odbiti da roditeljska ljutnja utiče na njih. Jedno dete može imati sklonost ka verbalnom izražavanju te će mu biti potrebno da svoje emocije iskaže rečima, dok drugo dete može izražavati svoje emocije na fizički ili kreativan način.
Vaspitanje dece znači prilagođavanje svakom detetu prema njihovim individualnim potrebama i sklonostima. Pokušaj da se to učini na uniforman i savršeno “jednak” način samo je vežba u frustraciji.
Maté je takođe u pravu da različita deca izazivaju različite aspekte u nama. Ljudski odnosi su složeni i pokušaj da se roditeljstvo svede na jedan određeni skup pravila ili pristupa jednostavno nije realan. Morate odgajati dete pred sobom kao osoba koja ste u tom trenutku, a i ta se stvar menja s vremenom kako oboje učite i rastete. To je ono što ljudi rade.
Roditeljstvo je neprekidan proces učenja
I budimo realni. Roditeljstvo može biti iscrpljujuće, tako da najmlađa deca zaista dobijaju roditelje koji su opušteniji i možda malo popustljiviji od starije dece, jednostavno zbog količine energije koja je potrebna za vaspitanje. Tokom godina učimo koje bitke vredi voditi, koje standarde vredi zadržati, a koje stvari možemo zanemariti bez ikakve štete. Roditeljstvo je neprekidan proces učenja, te nije nu čudo da će deca različitog uzrasta imati i različite roditelje, iako su im roditelji isti.
Foto: Freepik
Dr Maté to tako lepo i sažeto objašnjava. ” Nijedno dete nije odgojeno u istoj porodici ” i
” Nijedno dete nema iste roditelje ” Mudre reči koje valja imati na umu, bilo da ste roditelj više dece ili sami imate braću i sestre.
Naposletku, pitanje „prirode nasuprot vaspitanja” nije stvar izbora između jednog ili drugog faktora. Naša ličnost, ponašanje i razvoj rezultat su kompleksne interakcije između nasleđa koje smo dobili od svojih roditelja i uticaja okoline u kojoj smo odrasli. Genetika pruža temeljne predispozicije, ali vaspitanje, iskustva, porodična dinamika i spoljašnji faktori takođe igraju značajnu ulogu u oblikovanju našeg identiteta.
Univerzalna formula ne postoji
Važno je priznati da svako dete ima svoju jedinstvenu ličnost i da će se različito razvijati, čak i ako su pod istim krovom i dolaze od istih roditelja. Razumevanje te činjenice može pomoći roditeljima da prihvate individualnost svoje dece i prilagode svoj pristup vaspitanju prema njihovim specifičnim potrebama.
Na kraju krajeva, razumevanje da je vaspitanje kompleksno i da ne postoji univerzalna formula koja će garantovati identičan rezultat za svu decu može pomoći da se smanji pritisak i oslobodi osećaj krivice kod roditelja. Važno je pružiti ljubav, podršku i pažnju svakom detetu individualno, prilagođavajući se njihovim potrebama i ličnostima.
Deca su jedinstvena bića koja se razvijaju vlastitim tempom i na svoj način. Njihova različitost čini svet bogatijim i raznolikijim. Zato je važno ceniti i slaviti tu različitost i pružiti podršku i razumevanje svakom detetu kako bi raslo i razvijalo se u najbolju verziju sebe.
Komentari (0)