Svetska nedelja dojenja koja se ove godine obeležava pod sloganom: „Dojenje – spasonosno u kriznim situacijama! Da li ste spremni?”, biće obeležena u organizaciji Udruženja „Roditelj“, u nedelju 2. avgusta 2009. godine u 18 časova u Tašmajdanskom parku. Nastavljajući lepu tradiciju informisanja javnosti, a pre svega trudnica i mladih majki o prednostima dojenja, organizatori i ove godine pozivaju mame da dođu i javno doje svoju decu, razmene iskustva, potraže savet ili podršku.

Želja organizatora je i da informiše majke, zastupnice i savetnice dojilja, zajednice, zdravstvene radnike, Vlade, donatore i medije, na koji način mogu aktivno da pruže podršku dojenju. Svetska nedelja dojenja, koja se u našoj zemlji ove godine obeležava po četvrti put, ima i zvaničnu podršku Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, Gradskog sekretarijata za zdravstvo i Opštinske uprave Stari Grad.

Dojenje spasava život

Poseban cilj ovogodišnje manifestacije je, kao što i sam naslov kaže, da ukaže na vitalnu ulogu dojenja u kriznim situacijama širom sveta, kao što su poplave, zemljotresi, oružani sukobi, pandemije… U tim vanrednim situacijama odojčad i mala deca, posebno su osetljiva na lošu ishranu i bolest, pa mogu biti smrtno ugroženi.

Objavljena stopa mortaliteta za decu mlađu od godinu dana u kriznim situacijama je mnogo veća nego u normalnim okolnostima i kreće se između 12% i 53%. Dojenjem se njihov život može spasiti. Brojni podaci prikupljeni u različitim kriznim situacijama širom sveta, govore u prilog tome. Tako su, na primer, tokom sveobuhvatnog i medicinskog programa ishrane u Nigeru 2005. godine, od 43,529 slučajeva neuhranjenosti koji su primljeni na lečenje, 95% bila deca mlađa od dve godine.

Tokom sveobuhvatnog i medicinskog programa ishrane u Avganistanu, stopa mortaliteta je iznosila 17,2% među decom mlađom od šest meseci koja su primljena na terapeutsku negu. Tokom prva tri meseca konflikta u Gvineji Bisao 1998. godine, stopa smrtnosti među decom starosti od devet do 20 meseci koja nisu dojena, bila je šest puta veća nego kod dece iz iste uzrastne grupe koja su dojena.

Ekonomska kriza i majčino mleko
   
U svetlu globalne ekonomske krize, kada je primetan trend opadanja kupovne moći stanovništva, pojačava se akcenat na dojenju, kao jedinoj besplatnoj dečjoj hrani. Majke koje doje ne moraju da brinu o tome da li će imati novca za  kupovinu adaptiranog mlaka, flašica i cucli.

Međutim, razvijanje zakona za zaštitu, jaka pravna regulativa, razvijanje kapaciteta osoblja i jačanje bebi-frendli inicijative (BFI), potrebni su u svako doba, ne samo u krizama. Od ključnog značaja je usvajanje i primena propisa kojima se zabranjuje i kažnjava kršenje zabrane reklamiranja adaptiranog mleka, ali i edukacija zdravstvenog osoblja u pružanju podrške u započinjanju dojenja.

Beba umrla jer je majka nije dojila

Sve to neophodno je da se više nikada ne bi ponovila priča iz 2005. godine kada je SAD zadesio uragan Katrina. Reč je o iskustvu jedne vršnjačke savetnice za dojenje, a prenosi WABA Action folder 2009.

“ Majka je bila zarobljena na krovu sa mnogim članovima porodice i svojom bebom starom dve nedelje koja je hranjena na flašicu. Nisu imali pristup bezbednoj vodi pet dana. Njena beba je odmah smeštena u bolnicu kada su stigli u Ostin, ali je umrla nakon nekoliko dana. Nutricionista organizacije koja je delila pomoć u hrani, pitala je majku da li joj je potrebna pomoć u vezi sa bilo čim drugim.

Majka je tražila da joj pomognu da prekine laktaciju jer su joj dojke bile još uvek upaljene. Nutricionista je pitala majku zašto nije dojila svoju bebu kada je bila zarobljena na krovu. Ali majka se nije osećala sposobnom da to učini. Ono što me zapanjuje je da niko od onih koji su bili sa tom majkom u Nju Orleansu nije znao da joj kaže da stavi dete na grudi. Tolike generacije nisu razmišljale o dojenju kao načinu ishrane beba tako da je sećanje na to izgubljeno. I beba je izgubljena, takođe.”