Devijacija nosa predstavlja iskrivljenje nosne pregrade, a kad su bebe u pitanju, može da dovede do problema kao što su i otežano uzimanje hrane, pa samim tim i do slabijeg napredovanja. Kasnije mogu da se jave i česte infekcije nosa i paranazalnih šupljina, ali i nepravilan nazalni govor, kaže za portal N1 prof. dr Ivan Baljošević iz Instituta za majku i dete. Ukazuje na to da 90 odsto populacije ima neki stepen devijacije nosa.
Foto:Freepik
Devijacija nosa može da bude urođena ili kongenitalna i stečena. Urođena nastaje kada nosna pregrada odnosno septum raste brže od okolnih kostiju lica, pa se krivi. Stečena predstavlja posledicu traume nosa, koja može nastati vrlo rano, na primer još prilikom razvoja ploda u materici. Tada nastaje kao rezultat prolongiranog kontakta lica sa zidom materice, a može nastati i prilikom otežanog porođaja. Kasnije nastale devijacije su uvek uzrokovane povredama kod dece, kao posledice pada ili udarca u lice, objašnjava za portal N1 prof. dr Baljošević.
„Izražena devijacija nosa se može prepoznati i u najranijem uzrastu, pre svega po estetskom deformitetu nosa koji je iskrivljen na jednu ili na drugu stranu. Takve bebe otežano i čujno dišu na nos, hrču prilikom spavanja i teže uzimaju hranu. Treba reći da se bebe rađaju sa refleksom disanja na nos, dok je disanje na usta proces koji će naučiti u četvrtom mesecu života”, kaže Baljošević.
On objašnjava da svako otežano disanje na nos kod odojčadi uzrokuje i otežano uzimanje hrane, a time i slabije napredovanje.
Prema rečima profesora Baljoševića, osnovni simptom je otežano i čujno disanje na nos. Kasnije mogu da se jave i česte infekcije nosa i paranazalnih šupljina. „Te infekcije su praćene curenjem gnojnog, zelenkastog sekreta iz nosa i povremenim kašljem. Kao posledica izražene devijacije razvija se i nepravilan, nazalni govor kod dece”, dodaje naš sagovornik.
Alergija, treći krajnik ili opstrukcija nosa?
Simptomi opstrukcije nosa koji su izazvani devijacijom, mogu biti slični simptomima koji su izazvani alergijskim promenama u nosu ili uvećanim trećim krajnikom, kaže doktor koji navodi da roditelji, ukoliko posumnjaju na devijaciju, treba da odvedu dete lekaru.
Foto: Freepik
„Dijagnoza se postavlja relativno jednostavno, rutinskim pregledom nosne šupljine, tzv. prednjom rinoskopijom. Ukoliko se radi o visokim nepristupačnim devijacijama nosa, koje se nalaze u delu nosa koji je bliži bazi lobanje, na Institutu za majku i dete imamo savremene aparate kojima postavljamo dijagnozu. Tu pre svega mislim na rinomanometar, kojim se meri otpor vazduha prilikom prolaska kroz nosne šupljine”, objašnjava sagovornik portala N1.
Prema njegovim rečima, na taj način može da se dobije tačan stepen opstrukcije nosa, što pomaže u donošenju odluke o eventualnom hirurškom lečenju. Takođe, koristi se i video nazolaringoskop, koji predstavlja malu fleksibilnu kameru kojom se posmatra unutrašnjost nosne šupljine i donjih disajnih puteva.
Kad je potrebna operacija?
„Devijacije nosa su veoma česte anomalije. Smatra se da oko 90% ljudske populacije ima neki stepen devijacije nosa. Svakako da ih ne treba sve operisati. Hirurškim putem se tretiraju samo jako izražene devijacije, koje izazivaju simptome oboljenja koje smo već pomenuli”, navodi profesor.
Dodaje da se operiše se između 10 i 20 odsto devijacija nosa.
Profesor Baljošević objašnjava da dečji nos prolazi kroz period intenzivnog rasta i razvoja, koji će se završiti u šesnaestoj godini života. Hirurški rezultati operacije nosnog septuma su najbolji kada se vrše u tom uzrastu, dodaje.
On navodi, u slučaju kada su opstrukcije nosa izazvane devijacijom izrazite, da operacija može da se uradi i kod mnogo mlađe dece. U Institutu za majku i dete operacije nosnog septuma vrše se već kod dece uzrasta od sedam godina, dodaje.
”Povrede nosa u dečijem uzrastu su veoma česte, s obzirom da je nos najistureniji deo lica, koji se u toku igranja ili nepažnjom često povredi. Povreda nosa koja je praćena otokom i podlivima, kao i pomeranjem nosa u stranu, može pobuditi sumnju da postoji prelom nosnih kostiju”, naglašava doktor.
Dodaje da u tim slučajevima se treba obratiti lekaru i uraditi rendgen snimak nosnih kostiju. Prelomi nosnih kostiju koji nisu stariji od sedam dana se rešavaju jednostavnom hirurškom intervencijom – repozicijom, objašnjava. „Ukoliko se povreda zanemari, mogu da nastanu devijacije nosa i deformacije koštanog dela nosne piramide koje se kasnije moraju rešavati ozbiljnijim hirurškim intervencijama”, naglašava dr Baljošević.
Komentari (0)