Popodnevni odmor je važan deo dana za mnoge todlerе. On im pomaže da se odmore, napune baterije i budu spremni za nove avanture. Međutim, šta raditi kada vaš mališan odbija da spava preko dana? Ovaj period može biti izazovan za roditelje, ali uz strpljenje i prave strategije, možete pomoći svom detetu da usvoji zdrave navike spavanja.
Pre nego što preduzmete bilo kakve korake, važno je razumeti zašto vaše dete odbija da spava tokom dana. Razlozi za to mogu biti različiti.
Deca, posebno u periodu između 18 meseci i 3 godine, prolaze kroz brojne fizičke, emocionalne i kognitivne promene koje mogu uticati na njihov san. Evo nekih od najčešćih razloga za odbijanje dnevnog spavanja:
- Borba za nezavisnost: U ovom uzrastu, deca postaju svesnija sebe i svoje volje. Odbijanje spavanja može biti način da iskažu svoju nezavisnost i kontrolu nad sopstvenim telom i aktivnostima.
- Strah od propuštanja (FOMO): Svet je pun zanimljivih stvari za istraživanje, a mališani se plaše da će propustiti nešto uzbudljivo ako zaspu. Ovaj strah može biti posebno izražen kod dece koja su veoma aktivna i radoznala.
- Previše stimulacije: Dečiji svet je prepun stimulansa – ekrani, igračke, buka… Prevelika stimulacija može preopteretiti dečiji nervni sistem i otežati im da se smire i opuste.
- Nedovoljna fizička aktivnost: Iako zvuči paradoksalno, deca koja se nedovoljno kreću mogu imati problema sa spavanjem. Fizička aktivnost pomaže u regulaciji sna i umora.
- Promene u rutini: Svaka promena u dnevnom rasporedu, putovanja, praznici, polazak u vrtić, dolazak novog člana porodice, može poremetiti detetove navike spavanja.
- Razvojne faze: Skokovi u razvoju, razvoj govora ili usvajanje novih motoričkih veština, mogu uticati na dečiji san.
- Problemi sa spavanjem noću: Ako dete loše spava noću, može biti preumorno da bi spavalo tokom dana.
- Dete se razbolelo: U nekim slučajevima, problemi sa spavanjem mogu biti znak nekog zdravstvenog problema. Ako dete ima kijavicu, kašlje ili se čini kao da će se razboleti. moguće je da mu to ometa spavanje.
Foto: Canva
Kako pomoći detetu da ponovo prihvati dnevni odmor?
Umesto da forsirate spavanje, pokušajte da stvorite umirujuću atmosferu koja će podstaći dete da se odmori. Uvedite predvidljivu rutinu pre spavanja, sa opuštajućim aktivnostima kao što su čitanje priča, tiha igra, maženje ili slušanje umirujuće muzike. Neka ova rutina bude ista svakog dana kako bi dete znalo šta da očekuje. Ograničite vreme pred TV ekranom barem sat vremena pre spavanja, jer svetlost ekrana ometa proizvodnju melatonina, hormona spavanja. Telefone i tablete nemojte davati deci tog uzrasta. Prilagodite okruženje tako da soba bude tamna, tiha i prohladna. Udoban krevet, omiljena igračka ili ćebence mogu pomoći detetu da se opusti.
Budite dosledni i držite se ustaljenog rasporeda spavanja, čak i vikendom. Doslednost pomaže detetu da razvije unutrašnji sat i lakše zaspi.
Najvažnije je da ostanete mirni i strpljivi. Neka dete zna da ste tu za njega, ali budite čvrsti i dosledni. Razgovarajte sa detetom i objasnite mu zašto je spavanje važno i kako će mu pomoći da se oseća bolje. Možete koristiti slikovnice ili priče o spavanju. Uključite dete u kreiranje rutine i pitajte ga šta mu pomaže da se opusti i šta bi želelo da radi pre spavanja.
Šta ako ništa od ovoga ne uspe?
Ako vaše dete uporno odbija da spava, možete probati sa “tihim vremenom”. To je period odmora kada se dete opušta u svojoj sobi, čita knjige, slaže slagalice, crta ili se bavi nekom drugom tihom aktivnošću. Ovo može biti dobra alternativa spavanju, a i dalje će pružiti detetu priliku da se odmori i napuni baterije.
Budite fleksibilni, prilagodite se potrebama svog deteta i ne odustajte od traženja rešenja, jer je dnevni odmor važan za mališane.
