Roditelji žele da im deca budu lepo vaspitana da dobro uče, da budu motivisana, poslušna kako bi jednog dana izrasli u isto tako dobrog, poštenog i naravno uspešnog čoveka.
Ipak, ne postoji pravi recept kojim ćete i dobiti samo zato što si to jarko želite, ali – postoje smernice kako da vi kao roditelj ipak utičete na sve što želite svom detetu.
Roditelji su naravno temelj, a sve ostalo kasnije u životu mogu biti prave stvari na pravom mestu, upornost, sreća i naporan rad, ali bez dobrog temelja gotovo da i nema uspeha. Zato su psiholozi pokušali da otkriju kakve to karakteristike moraju imati roditelji, odnosno, koje su to osobine stvarnih roditelja koji su uspeli da vaspitaju i podignu na noge uspešnu decu i još uspešnije ljude.
Evo šta karakteriše roditelje uspešne dece pa ako želite da proverite kakve su šanse da vaša deca od malih nogu usvoje karakteristike uspešnih ljudi samo ih uporedite s onim što vi radite i onim ko vi jeste danas:
1. Oni svoju decu teraju na ”rad”
Ako dete nikada neće da pere sudove, to znači da će od malih nogu naučiti da će te sudove oprati neko drugi. I ne samo to – tako neće steći predstavu o tome šta rad zapravo znači, odnosno, neće shvatati da svako od nas treba da ima ulogu u radu da bismo mogli ostvariti neku celinu. To je doprinos na koji neće biti naviknuti i samim tim rastu šanse da će deca bez obaveza izrasti u ljudi koji neće znati da cene timski rad, kojima neće padati na pamet da moraju jednako da doprinose društvu i da budu empatični ne samo prema drugim ljudima već i radu tih drugih ljudi.
To je deo zaključka jedne od najvećih studija ikada napravljenih na ovu temu – Harvard Grant Study, u kojoj stoji još jedna važna misao. A to je da deca koja od malih nogu nemaju svoje zadatke i obaveze neće isto kasnije gledati na rad, već će ga smatrati nužnim zlom, a ne načinom života.
2. Oni svoju decu uče socijalnim veštinama
Naučnici sa univerziteta Duke koji su učestvovali u 20 godina dugoj studiji, a u kojoj su pratili 700 dece od vrtićkog uzrasta do navršenih 25 godina, zaista su pronašli snažnu vezu između uspeha i njihovih ranijih socijalnih veština. Deca koja su od malena bila gurana u društvo, koja su se socijalizovala s decom različitih uzrasta i rasa, u najrazličitijim situacijama, zaista danas pokazuju mnogo veći stepen razumevanja za druge, bolje reaguju na tuđu nesreću, bol, lakše pružaju pomoć drugima, bolje razumeju različite situacije, bolje se nose sa stresom, lakše i sami traže pomoć.
Ista je studija dokazala i to da deca koja su u ranoj mladosti bila više izolovana imaju mnogo veće šanse da u uzrastu u kom će mladi uspešni ljudi postajati još uspešniji, oni završe u zatvoru – marginalizovani kao što su i sami u detinjstvu navikli da marginalizuju i ignorišu društvo i društvene norme.
Studija je tako zaključila da su upravo socijalne i emocionalne veštine presudne ako želimo svoje dete najbolje da pripremimo na zdravo odrastanje.
Uče ih da imaju visoka očekivanja i isto tako puno očekuju od svoje dece
Eh sada – neke su studije dokazale da nije dobro decu odgajati u duhu previsokih očekivanja, ali isto tako nije dobro odgajati ih s preniskim očekivanjima, i zato se držite zlatne sredine.
3. Ne namećite im stalno svoja visoka očekivanja za sve čega se dete poduhvati, ali one velike stvari kao što je očekivanje da će vaše dete uspešno da završi školu i fakultet stvarno mogu biti prisutne želje tokom vaspitanja.
To su pokazale i studije, a postoji i pojam poznat kao Pigmalionov efekat koji doslovno kaže da individualna uverenja i očekivanja utiču na ono što se događa. Drugim rečima, ako će dete da odrasta sa stavom (uticajem) roditelja da će to dete jednoga dana da ide u školu i dobro učiti kako mi moglo da upiše fakultet – stvarno su velike šanse da će dete taj pojam jednostavno shvatiti kao svoj put. Bez nametanja i teranja – samo s očekivanjima.
4. Oni imaju zdrav odnos sa svima oko sebe
Roditelji koji ne vređaju druge, koji ne smatraju sebe više vrednim od drugih, koji neguju odnose s različitim ljudima – to su karakteristike iz kojih će dete naučiti puno i to samo zato što se neće nalaziti u konfliktnim situacijama. Ljudi koji neguju odnose s bliskim, ali i manje bliskim ljudima, svaki konflikt će probati da rešiti na normalan, miran i zdrav način, a kada dete tako nešto posmatra u godinama svog odrastanja i razumevanja sveta – naučiće kako da se s istim tim svetom nosi takođe na ovakav zdrav i kvalitetan način.
Studije koje to potvrđuju dosta su se zapravo bazirale na pitanjima konflikata u porodicama s razvedenim roditeljima i kažu kako je za dete mnogo bolje ukoliko – recimo, konfliktan otac ne bude prisutan u njegovom životu, da se deca mnogo bolje adaptiraju i da su zapravo mnogo bolja nakon što su se konfliktni roditelji rastali, odnosno nakon što je konflikt nestao iz njihove svakodnevice.
5. I oni sami imaju viši nivo obrazovanja
Iako samo obrazovanje često nema jedino ulogu u uspehu nekog čoveka, ipak je dokazano da roditelji s višim stepenom obrazovanja zaista odgajaju uspešniju decu. To je u jednu ruku povezano s onim već ranije opisanim visokim očekivanjima, ali i praksom, jer deca vole da se upoređuju sa svojim roditeljima. Naravno, ako su i deca prepoznala da su njihovi roditelji uspešni. Isto tako je dokazano da se u velikoj većini slučajeva ponavlja priča maloletnih majki, odnosno, da deca se čije majke ili očevi nisu završili školu, povode njihovim primerom smatrajući to dovoljno dobrim nivoom obrazovanja jer više od toga nisu naučili od svojih roditelja.
6. Uče ih matematiku pre svega
Zapanjujuća je informacija da deca koja su jako rano shvatila koncept matematike kasnije pokazuju zavidan stepen uspešnosti. To je pokazala velika studija na uzorku od 35.000 dece širom SAD-a, Kanade i Velike Britanije, a koja je stvarno povezala uspešnost ljudi i rano shvatanje brojeva.
I to ne samo brojeva i sabiranja, već jasnog koncepta rangiranja i odnosa među brojevima što je deci kasnije donelo niz prednosti i za shvatanje ekonomije, poslovanja. Dokazali su čak da je mnogo bolje dete pre škole učiti brojkama i odnosima među brojevima jer su takva deca s početkom školovanja pokazala mnogo bolje rezultate u učenju slova i čitanje te kasnije stekla više ljubavi prema znanju i literaturi.
7. Imaju jako dobar odnos s decom
Studija rađena na uzorku ljudi koji su rođeni i živeli u siromaštvu pokazala je da su deca iz takvih porodica bila puno uspešnija ukoliko je odnos u porodici bio kvalitetan, s puno razumevanja, strpljenja i ljubavi nego kod dece rođene u siromaštvu i pritom još jako lošim porodičnim odnosima.
Drugim rečima – pažljiviiji roditelji imaju običaj da mnogo manje naređuju, ali mnogo više odgovaraju na detetove potrebe, razumevaju njihove želje i njihovu individualnost, pa su stvorili čvršću i sigurniju bazu da dete s više vetra u leđa stasa i krene da istražuje svoje mogućnosti.
8. Čuvaju se stresa
Ne toliko radi zdravlja i sebe samih već da njihov stres ne utiče na dete. Jer stres koje ljudi donose sa sobom s posla, stres zbog nezaposlenosti, stres zbog nedostatka vremena utiče na decu i više nego što se misli. Naime, ako majka, na primer, stalno pokazuje nezadovoljstvo i stres jer ne stiže svaki dan da uradi i posao i da brine oko dece, domaćinstva – deci zapravo daje jedan negativan pogled na svet koji deca usvajaju i jednostavno kroz život pokušavaju da izbegnu recimo multitasking, smatrajući da nisu dovoljno sposobni da odrade više stvari odjednom. Da ne govorimo o tome da roditelji pod stresom jednostavno nisu u stanju da stvore toplo, prijatno i srećno okruženje za svoje dete.
9. Oni prepoznaju napore uprkos greškama
Jedna od gorih stvari koje roditelji mogu da urade svojoj deci u želji da ih naprave uspešnim, jest da ih stalno guraju i stalno grde zbog njihovih grešaka i neuspeha. Roditelji stvarno uspešne dece čine to na bolji i svakako suptilniji način – svojoj deci daju podršku umesto da ih guraju, hvale ih zbog njihovog truda da u nečemu uspeju i teše ih prilikom neuspeha, dajući im do znanja da su neuspesi sastavni deo uspešnog života.
10. I mame rade
Još jedna studija sprovedena na temu uspešne dece pokazala je da majke koje ostaju kod kuće ili rade od kuće celo detetovo detinjstvo utiču na decu i to – loše. Ne u smislu vremena koje im posvećuju, već u smislu utiska da svaki čovek mora da radi.
Tako je ekipa sa Harvardske Poslovne škole došla do podatka da su ćerke majki domaćica kasnije u životu nalazile manje plaćene poslove od ćerki čiju su roditelji radili, a da je njihova plata u proseku bila manja za 23 posto.
Ista studija pokazala je i da sinovi majki domaćica puno teže prihvataju kućne poslove, naviknuti da to mama sve radi sama, dok su sinovi zaposlenih majki češće prisiljeni da učestvuju u svim kućnim poslovima, a što opet vodi onoj prvoj spomenutoj osobini – da deca koja odmalena imaju zadatke kasnije pokazuju mnogo bolji nivo uspešnosti u društvu.
