Deca treba da igraju društvene igre!
One su zabavne i pružaju najlepše trenutke detinjstva, ali isto tako su moćno sredstvo za učenje i razvoj mnogih veština.
Psiholozi tvrde da ne postoji bolji način da deca provode svoje vreme. Kroz igru, oni usvajaju pojmove o bojama, oblicima, proširuju rečnik, razvijaju logičko mišljenje i takmičarski duh. Usavršavaju koordinaciju oka i spretnost prstiju, zadovoljavaju konkurentske nagone i želju da savladaju nove veštine.
Važno je samo da igra prati dečije afinitete i da je prilagođena uzrastu.
Društvene igre razvijaju maštu, uče decu da poštuju pravila, da se nose sa porazom, ali razvijaju i jednu jako važnu osobinu – empatiju. Naime, istraživanja pokazuju da deca koja ih redovno igraju imaju izraženiju saosećajnost i bolje se slažu sa vršnjacima.
Foto: Pixabay
Koje društvene igre su dobre i zašto
Društvene igre kao što su ,,Monopol”, ,,Ne ljuti se čoveče” i ,,Igre memorije”, kažu psiholozi jako su korisne za mališane, jer im pomažu da se skoncentrišu, izvršavaju zadatke i uče se fer pleju.
Kroz pobede i poraze uče da razumeju druge, da reaguju pravilno i da shvate da poraz nije ,,smak sveta”. Jedna studija kalifornijskih naučnika pokazala je da su različiti regioni mozga aktivirani kada se deca igraju protiv drugih, nego kada se igraju sama.
U društvenim igrama deca se trude da procene šta će drugi igrač da uradi, odnosno koji je njegov sledeći potez, ali i razvijaju sopstvenu strategiju. Predviđanje tuđih poteza ključno je u razvoju empatije, naglašavaju stručnjaci, zbog čega su društvene igre neophodne za uspostvaljanje dobrih odonosa i građenje veze sa drugima. Razvijena empatija pomaže deci da budu bolja u školi i da imaju bolje odnose sa vršnjacima.
Kako reagovati kada dete ne voli da gubi
Statistika pokazuje da četvoro od petoro dece plače kada ne pobedi u društvenoj igri. Ono tada obično burno negoduje, šizi i pravi scenu, a ovo se pogotovo odnosi na mališane pradškolskog uzrasta.
Foto: Shutterstock
Da li ih ponekad treba pustiti da pobede ili ne, nedoumica je koja muči mnoge roditelje.
Deca ozbiljno shvataju društvenu igru i zato je važno da ih mi vodimo kroz takmičenje. Kada počnu da gube, deca se osećaju tužno, a kada pobeđuju oni su izuzetno ponosni i srećni iako mi odrasli znamo da se to desilo samo slučajno. Stoga, je veoma izazovno da pomognete detetu da uspostavi ravnotežu zadovoljstva tokom igranja društvene igre , jer ono ima veoma ograničenu sposobnost da upravlja svojim frustracijama i idejom da će možda izgubiti.
Da li ih treba pustiti ili ne, mišljenja psihologa su podeljena. Neki smatraju da i najjednostavnije igre bude takmičarski duh, a da bi ga dete usvojilo mora da nauči da se nosi sa porazom. Međutim, ima i onih koji tvrde da se to uči postepeno i da su deca koja ne idu u školu premala da bi shvatila kako sve funkcioniše, pa zbog toga nije loše povremeno im ,,progledati kroz prste”. Lekcije o porazu, tvrde oni, dolaze postepeno i kroz mnoge druge aktivnosti, pa ne treba da brinete da dete neće shvatiti kako treba da se ponaša i reaguje.
Za decu uzrasta od 3 do 5 godina pobeda u društvenoj igri se može meriti osećajem majstorstva i u redu je ako im pomognete da pobede.
Kada dete napuni 6 godina, trebalo bi da počne bolje da shvata pravila fer igre. Vi kao roditelj biste tada trebali da uvedete ,,izmenjena” pravila za pobedu ako se dete u tom trenutku oseća da mora da pobedi. Dakle, dozvoljeno je u tom uzrastu na početku igre pitati dete: “Da li danas igramo pravilima ili pravilima varanja?”
Najbolje je da razgovarate sa detetom, objasnite mu da je važno uložiti trud, da poraz nije ništa strašno i da on ne znači da dete ne vredi ili da je manje važno. Deviza ,,važno je učestvovati” treba da bude glavni argument, a dete će postepeno učiti da ne prihvata poraz kao nešto katastrofalno, kao i da neke igre jednostavno traže sreću, a ne umeće.
Ko više popušta mame ili tate?
Istraživanja pokazuju da su mame sklonije da popuste i uglavnom dozvoljavaju deci da pobede. One češće ,,preskaču” i ,,ne jedu” kada igraju ,,Ne ljuti se čoveče”, dozvoljavaju im da više puta bacaju kockice i slično.
Foto: Shutterstock
Tate, sa druge strane ređe popuštaju, pa se igra uglavnom završi ljutnjom, suzama i prepirkom. Psiholozi ovo tumače izraženijim takmičarskim duhom kod muškaraca i različitim odnosom oca i majke prema detetu. Muškarci su uglavnom vaspitani da ne smeju da pokažu slabost, pa takav model prenose i na svoju decu, dok je majkama važnije da se deca zabave.
U svakom slučaju ako ponekad pustite dete da vas pobedi nećete mu naškoditi. Neka se dobro zabavi i oseća se važno i značajno. Kada bude igralo sa vršnjacima možda će nekoliko puta napraviti scenu kada izgubi, ali će brzo shvatiti da deca neće to trpeti i da se neće igrati sa njim ako ne poštuje fer plej.
