Depresija u trudnoći – predporođajna depresija

 Depresija tokom trudnoće je prilično zanemarena u odnosu na postporođajnu depresiju o kojoj se danas znatno više govori. Malo je poznato da se postporođajna depresija zapravo manifestuje još pred sam kraj trudnoće. Depresivna osećanja se u tom periodu retko i prijavljuju jer sam fokus na porođaj može da maskira osećanja pa stanje depresije eskalira nakon porođaja. 

Depresija se može javiti u bilo kom periodu života, pa tako i u bilo kom periodu trudnoće, a sama trudnoća može da bude okidač.

U ovom tekstu pišemo o depresiji koja se javlja tokom trudnoće uz napomenu da je od velike važnosti da se ovakvo stanje na vreme prepozna i potraži pomoć.

Trudnoću ne zovemo slučajno „drugo stanje”. Tokom trudnoće menja se naše telo, pre svega su tu hormonske promene i sve te promene smatraju se fiziološkim, razvojnim fazama ali zahtevaju našu adaptaciju na sve te promene. Kada posmatramo to iz ugla porodice u pitanju je razvojna kriza porodice koja iziskuje dodatne snage naše ličnosti ali i partnerskog odnosa kako bismo se na tu krizu adaptirali. Ovo je izuzetno važna faza u razvoju žene, bebe i cele porodice i pomaže nam da se pripremimo za fazu koja dolazi, a to je rađanje bebe ali i roditelja. 

Kada sve to uzmemo u obzir u pitanju je drugačije stanje koje sa sobom nosi mnoštvo lepih trenutaka ali i burnih emocija, promena, stresa, razdražljivosti… A kod jednog broja žena u trudnoći se pojavljuje i ozbiljnije stanje u vidu depresije i/ili anksioznosti. Najčešće se ovakva stanja dijagnostikuju nakon porođaja i tada govorimo o postporođajnoj depresiji. Manje je poznato da se zapravo prvi simptomi često manifestuju još tokom trudnoće ali se teže prepoznaju.

Ne postoje jasni preduslovi za razvoj depresije u trudnoći i nakon porođaja. Zaista, depresija može da pogodi bilo koju ženu bez obzira na godine, status, uslove u kojima živi i sl. Najčešće je u pitanju kombinacija više različitih faktora koji dovedu do depresije, a tu su pre svega hormonske promene u mozgu i genetska predispozicija. Takođe određeni spoljašnji faktori koji utiču na raspoloženje i psihičko zdravlje žene mogu biti faktori rizika za razvoj depresije – nerazvojne krize koje se dešavaju tokom trudnoće (iznenadna smrt bliske osobe, traumatični događaji, razvod, gubitak posla, loša finansijska situacija, nasilje i sl). Odnosi sa primarnom porodicom takođe mogu uticati na psihičko stanje žene tokom trudnoće, posebno njen odnos sa majkom. Zdravstvena stanja koja su ugrožavajuća za mamu ili bebu kao i neplanirana trudnoća, gubitak trudnoće u prošlosti, negativna iskustva sa prethodnom trudnoćom ili porođajem značajno utiču na razvoj depresije tokom trudnoće i nakon porođaja.

Faktori koji dodatno povećavaju rizik od depresije i anksioznosti tokom trudnoće su:

• Neplanirana trudnoće
• Problemi u partnerskom odnosu – koji mogu da se poremete tokom trudnoće
• Predhodni pobačaj ili gubitak deteta
• Trudoća nakon vantelesne oplodnje
• Siromaštvo ili procena o nedovoljnoj ekonomskoj spremnosti za dete
• Neprihvatanje trudnoće od strane bliskih ljudi
• Prisutnost hroničnih bolesti
• I sl..

Photo by Anastasiia Chepinska on Unsplash

Simptomi depresije u trudnoći mogu ići u pravcu gubitka interesovanja za uobičajene aktivnosti, pretežno tužnih osećanja tokom dužeg perioda, smenjivanja brige, tuge, osećaj beznađa ali i u pravcu prevelike zabrinutosti, uznemirenosti, strahova koji mogu da se razviju u napade panike ili fobije.

Najvažnije je priznati sebi da nismo dobro i ne kriviti sebe za to. Svakoj ali baš svakoj ženi to može da se desi. A može i muškarcu. Očevi se takođe suočavaju sa strahovima, depresijom, anksioznošću kada dobiju dete ali se o tome vrlo retko govori.

O svojim osećanjima treba razgovarati, idealno sa partnerom, a ako ne onda sa nekom drugom bliskom osobom u koju imamo poverenja.

Stručnjaku se treba obratiti u slučaju da: 
– neraspoloženje, razdražljivost i instenzivna tuga traju kontinuirano, dugo i ne prestaju;

– ako uobičajne stvari koje vas raduju prestanu da vas zanimaju i više im se ne radujete;

– ako gubite apetit i ne možete da spavate ili se prejedate i dugo spavate;

– bezvoljni ste toliko da vam se ne ustaje iz kreveta;

– preplavljuju vas osećanja straha;

– tresu vam se ruke;

– ne smete da ostanete sami sa bebom;

– razmišljate da naudite sebi, bebi ili drugima;

– ne možete da kontrolišete bes i ponašanje koje iz njega proizilazi;

– udaljavate se od partnera, bliskih ljudi, prijatelja;

– imate problem sa koncentracijom i pamćenjem;

– imate česte vrtoglavice i migrene;

– osećate da vam trnu delovi tela;

– osećate nemir, potištenost i često plačete

*navedeni simptomi odnose se na depresiju i anksioznost koje se neretko javljaju i udruženo u vidu mešovitog anksiozno – depresivnog poremećaja. 

Photo by insung yoon on Unsplash

Savet je da se prvo javite stručnjaku sa kojim već imate kontakt. To u trudnoći svakako može da bude ginekolog ili lekar opšte prakse, a nakon porođaja patronažna sestra. To su stručne osobe koje će vas spram vaših simptoma i možda nekih dodatnih analiza uputiti dalje kod psihologa ili psihijatra. 

Postoje načini da pomoć dobijete u okviru svog zdravstvenog osiguranja – važno je da se pregled ne odlaže i novac ne treba da bude prepreka za to. Delotvorna pomoć postoji i ne ustručavajte se da je zatražite.

Prvo što svaka žena pomisli kada je bilo koja bolest u pitanju u trudnoći je – da li će to naškoditi bebi. Misli o tome da će depresija naškoditi bebi, dodatno mogu pogoršati stvar. Beba je u trudnoći veoma lepo zaštićena ali ono što će bebi jako trebati kad se rodi jeste zdrava mama koja je dobro. Zato je važno da svoje potrebe i svoje zdravlje stavimo ispred bebe, jer je to kako u našem tako i u bebinom interesu.

Bebi više štete posledice depresije nego sama depresija. To se odnosi i na različite emocije, stresove, anksioznost i slično sami hormoni koji se luče u manjoj meri dopiru do bebe, što je čak i poželjno jer ta mala količina hormona stresa na primer, priprema bebu za borbu sa stresom koji neće moći da izbegne kada se rodi.

Međutim, ono što može da naškodi bebi jeste ponašanje koje je posledica depresije i anksioznosti. Na primer zbog depresije ne jedemo redovno, ne spavamo, ne krećemo se, posežemo za nikotinom, alkoholom, a to jesu stvari koje mogu da utiču na bebu tokom trudnoće. Kada se depresija javi nakon porođaja, za dete je najveći problem zanemarivanje i neadekvatna povezanost između mame i bebe. Mama koja ima depresiju može da ima problem sa dojenjem. Nervoza koju mama oseća, oseti i beba pa i beba postaje razdražljiva što dodatno razdražuje mamu i tako u krug. U težim slučajevima psihotične depresije koja se javlja u manjem procentu, mama može da naudi bebi.

Sve navedeno može da se spreči ukoliko se na vreme javimo i potražimo stručnu pomoć. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bebac.com (@bebaccom)

Ne postoji garancija ali dobra priprema i „pametno” planiranje porodice mogu biti od velike pomoći. Priprema za potomstvo traje gotovo ceo život tako da je teško odrediti kad je vreme da počnemo da razmišljamo o tome. Zdrav mentalno – higijenski način života uz zdravu ishranu, preventivni preglede i brigu o reproduktivnom zdravlju treba da počne još u detinjstvu. Važan je izbor partnera kao i faza pre trudnoće u kojoj partneri međusobno usklađuju i razmenjuju svoje potrebe, komunikaciju, želje, vrednosti. Planiranje trudnoće znači i sprečavanje da dođe do neželjene trudnoće ali i pojačanu brigu o zdravlju uz dodatni unos vitamina, folne kiseline, preglede. To su sve naravno idealni uslovi koji su u praksi izuzetno retki. 

Kada je već došlo do trudnoće svaka žena bi pre svega trebala da zna da su najrazličitije emocije tokom trudnoće normalne, da se ne plaše svojih emocija ali da razgovaraju otvoreno pre svega sa svojim partnerom i sa drugim bliskim osobama. Zahteve okruženja treba staviti po strani što je izuzetno teško i to je nešto što u našoj sredini dodatno otežava trunoću ženama.

Čitav svet i svi oko nas očekuju da u tom periodu budemo najsrećnije na svetu. Mi i jesmo srećne što ćemo postati mame i volimo svoje bebe ali to ne znači da ne možemo da plačemo, da sme da nam bude i teško i da za nas trudnoća i dolazak bebe mogu biti mnogo veći izazov od onoga što smo očekivale.

A kad smo kod očekivanja, smatram da su ona najveći neprijatelj roditeljstva i da nas naša deca još od trudnoće uče da u realnom životu nije sve predvidivo, da ne možemo sve da kontrolišemo, da mnogi planovi padaju u vodu, da najčešće neće biti sve baš onako kako smo očekivali i da je to sasvim u redu. Upravo na taj način, prihvatajući život i sve što on nosi sa sobom, mi odrastamo i sazrevamo sa svojom decom i ulogom roditeljstva.

Nekoliko saveta za trudnice:

• Filtrirajte informacije na potrebne, korisne i one koje vas plaše i ne trebaju vam
• Slušajte svoje telo više nego bilo koga
• Povežite se sa bebom tako što ćete je zamišljati, spremati joj sobu, maziti stomak, pevati joj..
• Jedite zdravo i redovno, unosite dovoljno vitamina i minerala, poželjno i probiotike
• Budite aktivne, puno šetajte i boravite što više u prirodi
• Razgovarajte sa svojim partnerom i uključite ga u pripreme za dolazak bebe
• Pozabavite se granicama sa primarnim porodicama pre porođaja
• Informišite se o trudnoći i porođaju ali ne preterujte
• Ne očekujte već prihvatajte
• Ugađajte sebi, a ne drugima
• Redovno spavajte
• Plačite kad vam se plače, smejte se kad vam se smeje
• Ne brinite unapred, ako problem naiđe tad ćete ga rešavati

i najvažnije –

Ne ustručavajte se da potražite pomoć ako osetite da vam je potrebna!

Jasmina Mihnjak,psiholog