Dečji mozak pozitivno reaguje na glas majke – sve do puberteta

Mozak malog deteta posebno je prilagođen glasu njegove majke. Mozak tinejdžera, zasigurno, nije. Taj zaključak, objavljen u Journal of Neuroscience, možda na prvu loptu deluje previše očigledan, pa čak i smešan.

Ali, studija neuronaučnika Danijela Abramsa sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford, koji je i sam roditelj dva tinejdžera, ukazuje na nešto mnogo dublje.

Naime, kako deca odrastaju i proširuju svoje društvene veze izvan svoje porodice, njihov mozak treba da se prilagodi tom svetu.

” Baš kao što je beba okrenuta majci, adolescenti imaju ovu drugu klasu zvukova i glasova u koje treba da se uklope ” kaže Abrams.

On i njegove kolege skenirali su mozgove mladih ljudi od 7 do 16 godina, dok su slušali glasove ili njihovih majki ili nepoznatih žena. Da bi se eksperiment pojednostavio na samo zvuk glasa, reči su bile obesmišljene: teebudieshavlt, keebudieshavlt i peebudieshavlt. Dok su deca i tinejdžeri slušali, pojedini delovi njihovog mozga su se aktivirali.

Prethodni eksperimenti Abramsa i njegovih kolega pokazali su da određeni delovi mozga dece uzrasta od 7 do 12 godina, posebno oni delovi koji se odnose na nagrađivanje i skretanje pažnje, jače reaguju na majčin glas nego na glas nepoznate žene.

” U adolescenciji pokazujemo upravo suprotno od toga ” kaže Abrams.

U istim tim regijama mozga kod tinejdžera nepoznati glasovi su izazvali jače reakcije od glasova njihovih majki. Čini se da se taj prelazak dešava između 13. i 14. godine.

Nije da ove oblasti mozga adolescenata prestaju da reaguju na majčin glas, samo, umesto toga, nepoznati glasovi postaju vredniji pažnje, piše Science News.

I upravo tako treba da bude, tvrdi Abrams. Istraživanje novih ljudi i situacija je obeležje adolescencije.

Glasovi mogu nositi moćne signale. Kada su devojčice koje su bile pod stresom čule glasove svojih majki na telefonu, hormoni stresa su opali. Međutim, to nije važilo kada su pročitale poruke svojih majki.

Trenutni rezultati podržavaju ideju da se mozak menja kako bi odražavao nove potrebe koje dolaze sa vremenom i iskustvom, kaže Lesli Selcer, koja se bavi biološkom antropologijom.

” Kako sazrevamo, naš opstanak sve manje zavisi od podrške majke, a više od naših veza sa vršnjacima.

Nije jasno koliko je ova neuronska promena univerzalna. Rezultati bi mogli da budu drugačiji u različitim odnosima između majke i deteta, uključujući one koji imaju različite stilove roditeljstva ili čak istoriju zanemarivanja ili zlostavljanja, kaže Lesli Selcer.