” Nema svaki roditelj omiljeno dete, ali mnogi ga imaju ” kaže Džesika Grifin, vanredna profesorka psihijatrije i pedijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta „Masačusets” u SAD. ” Podaci sugerišu da majke posebno pokazuju naklonost prema deci koja imaju slične osobine kao i one i koja su više uključena u porodicu.
Bez obzira na razloge, neka istraživanja pokazuju da mnogi roditelji gotovo sigurno favorizuju jedno dete ” priznali to ili ne. U jednoj studiji pokazalo se da do 74 odsto majki i 70 odsto očeva u Ujedinjenom Kraljevstvu postupa s preferencijama za jedno od dece.
Foto: Freepik
U drugoj studiji pri ispitivanju roditelja samo 10 odsto je priznalo da ima omiljeno dete, što govori da za većinu majki i očeva osećaj favorizovanja ostaje čvrsto čuvana porodična tajna.
Najmlađe dete je najčešće omiljeno
Istraživanja takođe pokazuju da redosled rođenja igra važnu ulogu u tome koje dete roditelji preferiraju. Prema istraživanju YouGova, roditelji koji su priznali da imaju omiljeno dete pokazali su veliku sklonost prema najmlađem ” i to čak 62 odsto ispitanih roditelja.
Četrdeset tri odsto roditelja s troje ili više dece preferira takođe najmlađe, trećina ih bira srednje dete, a samo 19% naginje najstarijem, piše BBC.
Zašto baš najmlađe dete?
Dr Vadžajeti Sin je klinički psiholog u bolnici „Mount Sinai” u Njujorku. Ona kaže da je favorizovanje najmlađeg deteta često povezano s društvenim i emocionalnim veštinama koje su u vezi sa redosledom rođenja ” kako roditelji stiču više prakse u odgoju dece, imaju bolju ideju o tome kako žele da oblikuju detinjstvo svog potomstva i koje vrednosti im je najvažnije preneti.
” Roditelji imaju tendenciju da favorizuju dete koje im najviše nalikuje, podseća ih na njih same ili predstavlja ono što smatraju uspehom roditeljstva ” kaže ona. ” Mlađu decu je najverovatnije odgajao roditelj koji je s vremenom i iskustvom sve sigurniji i veštiji u odgoju dece.
Foto: Freepik
„Loše” roditeljstvo?
Budući da roditelji često imaju omiljeno dete, mnogi su opterećeni osećajem krivice zbog toga. Zabrinutost nije sasvim neutemeljena. ” Deca koja odrastaju u porodicama u kojima doživljavaju da se prema njima postupa nepravedno, mogu doživeti dubok osećaj manje vrednosti ” kaže Sin.
” Mogla bi se osećati da su na neki način nevoljena ili da ne poseduju posebne osobine i karakteristike potrebne da bi ih drugi voleli. Osećati se kao crna ovca u porodici može dovesti do strahova i nesigurnosti – deca bi mogla postati vrlo osetljiva i nastojati da preterano udovoljavaju drugima.
Neki roditelji ne kriju ili loše kriju da preferiraju jedno od svoje dece
” Ponekad su roditelji očiti u svojoj intenzivnijoj demonstraciji ljubavi i privrženosti jednom detetu ” kaže Sin. ” Ali kad su savesni i promišljeni u iskazima privrženosti, tada se deca ne osećaju nedostojnima ljubavi i podrške svojih roditelja.
Zapravo, u većini slučajeva deca možda uopšte ne znaju da su njihovi roditelji više naklonjeni bratu ili sestri. Neka istraživanja pokazala su da deca u više od 60 odsto slučajeva pogrešno identifikuju ko je omiljeno dete njihovih roditelja.
Grifin tvrdi da je sasvim u redu ” pa čak i očekivano ” da roditelji imaju omiljeno dete te da roditelji ne bi trebalo da se osećaju krivima zbog toga.
” Biće dana kada ćemo radije biti u blizini jednog deteta nego drugog, iz više različitih razloga ” kaže ona. ” Važno je zapamtiti da imati omiljeno dete ne znači da manje voliš svoju drugu decu.
Izvor: index.hr
Komentari (0)