Da li je muzička škola za moje dete?
Gitara, klavir, violina ili ipak harmonika, flauta, pevanje… Dete ima želju da nauči da svira neki instrument i interesuje se za muziku. Ipak, mnogi roditelji se pitaju – kako da znamo da je muzička škola pravi izbor i koji instrument je najbolji za moje dete?
Foto: Freepik
O svemu što se pitaju roditelji čija se deca interesuju za muziku pričali smo sa pomoćnikom direktora Osnovne muzičke škole “Josip Slavenski” iz Novog Sada i profesoricom flaute, Lunom Ivetić Đajić.
“Moje dete voli da peva i uživa u muzici” – sklonost i interesovanje deteta za muziku
Termin koji sami roditelji najčešće upotrebe kada se raspituju o upisu u muzičku školu jeste talenat. Iako ni sami nekad ne znaju najtačnije šta taj talenat predstavlja, roditelji nesvesno pričaju o najvažnijoj predispoziciji za bavljenje bilo kakvom umetnošću – istakla je Luna Ivetić Đajić i dodala – Pod tim terminom roditelji podrazumevaju reakcije svoje dece na zvuk – muziku kako pozadinsku tako namenski puštenu – u vidu pevanja, ritmičnog pomeranja tela – plesa ili tapšanjem.
Foto: Facebook OMŠ “Josip Slavenski”
Nekada ljudi u okolini primete da dete „lepo peva” i to podele sa roditeljem, i tu počinje magija stvaranja potrebe za možda intenzivnijem okruženjem deteta muzikom – muzičkom školom
– Danas su prisutne brojne muzičke radionice koje neguju muzički razvoj deteta od najranijih uzrasta. Upravo se na to fokusiramo i mi u muzičkoj školi kako bi na što bolji način stimulisali kako mentalni, tako i motorički razvoj deteta. U našoj školi upoznaćete stručne i iskusne pedagoge koji će prepoznati taj muzički potencijal koji zovemo talenat – rekla je Luna Ivetić Đajić.
Prepoznavanje muzičkih dela i individualno izražavanje na instrumentu – veštine koje se uče
– Početak drugog ili trećeg razreda optimalan je uzrast u kom dete već ume da čita i socijalizuje se te prepozna razvijene radne navike i uloge u ovakvoj ustanovi. Upravo se zato muzička škola razlikuje od upisa na ostale vannastavne aktivnosti kao što su sport, ples i slično. Naziv „škola” u pravom smislu prenesena je na praktični rad – vežbanje veštine, učenje novog pisma – razvoj muzičke pismenosti i kako bih ja rekla – muzičke matematike – koja pored osnovne svrhe snalaženja u muzičkom tekstu – notama, kod deteta razvija veliki spektar radnji, od prepoznavanja muzičkih dela, do samog reprodukovanja u vidu grupnog pevanja u horu, ili individualnog muzičkog izražavanja na instrumentu- objašnjava profesorica Luna.
Sam instrument predstavlja alat putem kog dete reprodukuje naučeno sa jedinstvenim pečatom ličnog i trenutnog doživljaja. Kroz sve navedeno protkana je i emotivna strana bavljenja ovom veštinom a koja na prvom mestu ističe ljubav i uživanje u muzici.
Slušanje i upoznavanje kao put do izbora pravog instrumenta za dete
– Što se tiče aktivnosti koje prethode odluci za određeni instrument, tu najviše preporučujemo slušanje različitih instrumenata, i praćenje reakcije deteta. Takođe, važne su i fizičke osobine – veličina šake, konstitucija… – rekla je Luna Ivetić Đajić.
Foto: Facebook OMŠ “Josip Slavenski”
– Ne treba zaboraviti da od deteta ne treba očekivati malog Mocarta, upravo je danas važno detetu dati prostora da u muzici uživa, da se poveže sa svojim instrumentom i da taj put bude lagan, prijatan kako za dete tako i za roditelje. Posećivanje javnih časova i podrška detetu jedinstvene su prilike koje dodatno povezuju roditelje, deke, bake i decu jer se upravo tako stvaraju večne uspomene – istakla je profesorica Luna.
Individualan pristup u radu – dete, instrument i nastavnik
– U muzičkoj školi prisutan je jedinstven oblik rada sa decom, a to je individualni pristup „jedan na jedan” na časovima instrumenta. Moje iskustvo je takvo da se sa detetom izgradi jedan poseban odnos, upravo zato jer je fokus nastavnika samo na jednom učeniku te je ono obasuto pažnjom, veoma intenzivnim praćenjem napretka i dosta laganom i prisnom saradnjom sa roditeljem – rekla je Luna Ivetić Đajić.
Pored instrumenta, učenici idu i na solfeđo na kom uče da pišu i čitaju note, pevaju, taktiraju, a kasnije se bave i teorijom muzike, imaju nastavu hora ili orkestra – te se na ovaj način u muzičkoj školi spaja individualno sa zajedničkim radom i neretko sama deca postižu sjajne uspehe kojima se zajednički raduju i na taj način slave sopstveni rad i disciplinu.
Muzika je umetnost trenutka – a ljubav prema muzici ostaje za ceo život
Decu učimo da je muzika umetnost trenutka, i neretko se ta veština koncetracije „sada i u ovom momentu dajem sve od sebe” prenese na školske aktivnosti, te kontrolni zadaci ili ispiti u budućnosti ne predstavljaju više toliki bauk – objašnjava profesorica Luna još jedan aspekt bavljenja muzikom u ranom uzrastu dece.
Foto: Facebook OMŠ “Josip Slavenski”
Nije svaki put lagan, ali uz strpljenje, trud i dobru komunikaciju, muzička škola predstavlja zaista lep period mnoge dece, koja se nekada i nakon fakulteta nama javljaju i rado sećaju svojih dogodovština iz dana bavljenja muzikom čak iako je to bilo samo u osnovnoj školi. Osnovna muzička škola “Josip Slavenski” u Novom Sadu postoji od 1959. godine i nju su završavali veliki umetnici današnjice, ali i jedna obrazovana publika koja svojoj deci prenosi ljubav prema muzici, a u toku je i prijava za upis u prvi razred Osnovne muzičke škole “Josip Slavenski” ove generacije naših malih učenika – rekla je Luna Ivetić Đajić.
Foto: Privatna arhiva
Luna Ivetić Đajić, pomoćnik direktora i profesorica flaute u Osnovnoj muzičkoj školi “Josip Slavenski” u Novom Sadu.
Već 10 godina raste kroz rad sa decom i uživa u svakom njihovom uspehu.
Osim flaute svira i saksofon, u slobodno vreme se bavi dizajnom, a vreme sa ćerkom najčešće provodi na Dunavu.
Komentari (0)