Postavljanje granica jedan je od najvažnijih principa roditeljstva i vaspitanja. Naravno, to je ujedno i najteži deo, pa se mnogi roditelji stalno pitaju – da li dovoljno dobro postavljam granice svom detetu?
.jpg)
Foto: Freepik
Granice su važne i zahvaljujući njima roditelji mogu da postepeno vaspitavaju dete – u skladu sa njihovim uzrastom. Upravo je tu i ključ pravilnog i zdravog roditeljstva – prilagođavanje granica potrebama i uzrastu deteta, ali i trenutnoj situaciji.
Pročitajte i: Šta u odrastanju predstavlja faza – hoću samo MAMU
Kako da znam da li dovoljno dobro postavljam granice?
Za početak zapitajte se ovo:
Da li se uvek pridržavate postavljenih granica?
Koliko često popuštate detetu?
Da li se služite principom “podmićivanja” zarad izbegavanja tantruma?
Koliko često “skačete” da pomognete detetu za svaku sitnicu?
Da li puštate detetu da samo uradi nešto što sigurno ume i samo ali za šta mu je potrebno malo više vremena?
Da li se trudite da stalno zabavljate svoje dete kako mu nikad ne bi bilo dosadno?
Odgovori na ova pitanja mogu vas dovesti i do odgovora na pitanje – da li dovoljno dobro postavljate granice – jer je suština u doslednosti i istrajnosti, ali i povremenom fleksibilnijem pristupu.
.jpg)
Foto: Freepik
Postavljanje granica je teško – koliko je zaista važno pridržavati ih se po svaku cenu?
Način na koji se ophodite prema detetu u određenim situacijama i način na koji usmeravate dete kada naiđe na neki problem, način na koji mu se obraćate i kako se kao roditelj nosite sa problemima vaspitanja deteta mogu vrlo lako pokazati kakav će biti “rezultat” vašeg truda.
Razlika između ispunjavanja potreba i popuštanja u svemu – velika je i ključna u vaspitanju. Zašto i kada roditelji popuštaju i ne poštuju granice koje su sami postavili?
- zbog osećaja krivice – pogotovo kod onih roditelja koji ne provode dovoljno vremena sa detetom (ili smatraju da bi trebalo više), uglavnom zbog posla i drugih obaveza
- zbog potrebe da što pre utešite svoje dete – jer ne volite da ga vidite uznemirenog (što je potpuno normalno i očekivano od roditelja, ali i u tome treba imati granicu)
- manjak energije – roditelji koji zbog umora pokušavaju na bilo koji način da udovolje detetu pa češće popuštaju granice koje su prethodno postavili
- iz želje da detetu pružite sve što možete – pogotovo ako sami kao deca niste imali dovoljno ili ste želeli više
- zbog toga što je roditeljima najčešće slatko sve što njihovo dete uradi – bez obzira na to što se ne kad ne ponašaju lepo, ipak se i takvo ponašanje podstiče upravo reakcijama roditelja koji ne mogu da odole detetu
Kada je u redu popustiti?
Da li vam je poznata ova situacija: Dete je samostalno, dovoljno veliko i spremno da se samo oblači. Ipak, jutarnje obaveze i pripreme za školu i posao ne dozvoljavaju da na oblačenje “ode” previše vremena.
Pročitajte i: Koje greške mame u vaspitanju dečaka nikada ne bi trebalo da prave
Dete može samo da se obuče – ali mu treba jako puno vremena. Sve češće ipak to uradite umesto njega/nje – i obučete dete samo da bi na vreme stigli na posao i u školu. Na ovaj način posustajete u granicama koje ste prethodno postavili, a koje su služile da dete napreduje i u svom osamostaljivanju, odrastanju, sazrevanju.
Da li je to nužno loše? Nije – ako se ne dešava previše često i ako se ne ponavlja i u situacijama kada ipak imate dovoljno vremena, samo nemate dovoljno strpljenja. Deci je potrebno i vreme i podrška i ljubav i vera u njih, ali nekad nema prostora za sve. U tom slučaju popuštanje će doprineti da se smanji šansa za nervozu, a fokus će se prebaciti na neku drugu aktivnost.
Foto: Freepik
Ipak, roditelji, budite bez brige! Čak iako ste se prepoznali u većini situacija i na većinu pitanja odgovorili pozitivno – nikad nije kasno da promenite trenutnu situaciju. Najbolji način da to učinite jeste da postavite prave granice i da ih se pridržavate – onako kako smatrate da je najbolje.
Svi roditelji popuštaju i svima se desi da pogaze svoju reč. Važno je samo – koliko se često to dešava, odnosno ne dešava i šta je to što preovladava kod vas kada je reč o vaspitanju i roditeljstvu. Nemojte zaboraviti da od ljubavi deca rastu – a da su im granice potrebne kako bi se usmerili ka visinama i stremili ka najboljoj verziji sebe!
Komentari (0)