Biti dobra mama ne znači biti i mučenica

Svakodnevno sve više svedočimo postovima na kojima ljudi objavljuju svoje stare porodične fotografije na društvenim mrežama u kojima hvale svoje majke za sve načine na koje su dale prioritet potrebama svoje dece na račun svojih.

„Odbacila si sve što si radila kako bi me podigla”, „Nikad nisi ništa kupila sebi da bismo mi mogli da imamo sve što poželimo”, „Uspela si da stigneš na svaku moju utakmicu, bez obzira na to šta se još dešavalo”.

Ovo su samo neke od slatkih objava koje su zahvalne i napisane sa najboljim namerama, ali problem je u tome što su ovakva razmišljanja utabala put ideji da ako hoćete da budete dobra mama ” morate biti mučenica.

Žrtvovanje sebe kao osobe i svih svojih ličnih zadovoljstava i potreba je nešto što se i dalje očekuje u ovoj kulturi, ako želite da budete dobra majka, a poslednjih godina sve više je prisutno da mame snose najveći teret kućnog posla ” i onog koji vidimo i onog koji je nevidljiv, bez obzira na to da li su zaposlene van kuće.

Majkama je rečeno da zaslužuju odmor i brigu o sebi nakon ovih neumornih napora, ali da li su im ove reči podrške zaista olakšale teret koji podnose ili su još samo dodatno napunili već prepunu čašu?

Ljudi su u isto vreme u stanju da kažu da je sindrom mučenika štetan, a da odmah zatim veličaju žrtvovanje svoje majke zbog pokušaja da „učini sve” za njih, i zbog toga mnoge žene i dalje osećaju ogroman pritisak, da balansiraju sa svim zahtevima nauštrb sopstvenog blagostanja.

Očekivanje od žene da posvećuje toliko pažnje i svog vremena i energije podizanju dece je naglo poraslo zajedno sa porastom ženske zaposlenosti.

Sociološkinja Šeron Hejs je 1996. godine skovala termin „intenzivno majčintvo” kako bi opisala ovu roditeljsku ideologiju koja je „usresređena na dete, vođena stručnjacima, emocionalno apsorbujuća, radno intezivna i finansijski skupa”.

Biti „dobra mama” znači da svakodnevne interakcije sa detetom budu intelektualno stimulativne, da slobodna popodneva i vikendi budu obogaćeni vannastavnim aktivnostima i da se bude u toku sa najnovijim uputsvima za roditelje.

Prema istraživanju Pew Researcha iz 2013. godine, mame danas zapravo provode više svog vremena sa decom nego što su to činile 60-ih godina prošlog veka.

Spisateljica i aktivistkinja Glenon Dojl je u svojoj knjizi sažela tri hipotetička memoranduma koje su žene različitih generacija dobile prilikom izalaska iz bolnice sa svojom bebom.

„Evo vaše bebe. Odnesite je kući i pustite je da raste. Neka govori kada se sa njom razgovara i nastavite sa svojim životom.”

„Evo bebe, odvedite je kući, a zatim se okupljajte svaki dan sa svojim drugaricama koje takođe imaju ovu stvar. Zabavljajte se, pušite cigare i igrajte karte, decu zatvorite u kuće i pustite ih samo da jedu i spavaju.”

„Evo tvoje bebe. Ovo je trenutak koji ste čekali ceo život: kada se rupa u vašem srcu ispuni i kada konačno postanete potpuni. Ako, nakon što vam stavim ovo dete u naručje, osetite bilo šta osim potpunog ispunjenja, odmah potražite savet. Nakon što prekinete vezu sa savetnikom, pozovite nastavnika. Pošto razgovaramo već tri minuta, vaše dete je već iza. Jeste li je već prijavili za časove violine i engleskog? Vidim. Jadno dete. Slušajte pažljivo: Roditelj više nije imenica ” ti dani su prošli. Roditelj je sada glagol, nešto što činiš bez prestanka. Zamislite glagol roditelj kao sinonim za zaštititi, zaštititi, lebdeti, skrenuti, popraviti, planirati i opsednuti. Roditeljstvo će zahtevati sve vas; molimo vas da budete roditelj svojim umom, telom i dušom. Roditeljstvo je vaša nova religija u kojoj ćete naći spas. Ovo dete je vaš spasitelj. Preobrati se ili budi proklet. Sačekaćemo dok otkažete sve druge životne poduhvate. Hvala vam.”

I upravo zbog toga se mame današnje generacije osećaju tako iscrpljeno, neurotično i krivo, piše Dojl.

Studija iz 2012. sa Univerziteta Meri Vašington otkrila je da su žene koje su podržavale intenzivna uverenja o majčinstvu verovatnije doživele negativne ishode mentalnog zdravlja poput depresije i manjeg zadovoljstva životom.

Uzmite u obzir i poruku koju šaljemo svojoj deci kada iznova zanemarujemo sopstvene potrebe i hvalimo druge žene što rade isto. Kako je spisateljica Kristin Organ napisala za The Washington Post, portretiranje majki kao nekakvih „neumornih, nesebičnih nadljudi” nije dobro ni za koga, a „najmanje za našu decu”.

„Ne želim da me moja deca vide kao neku vrstu samopožrtvovane mučenice; želim da znaju da ih volim svim srcem i da su deo porodice ” kao i veće zajednice ” što znači da njihove potrebe ne mogu uvek biti na prvom mestu”, napisala je ona.

Zatražite i prihvatite pomoć. Recite da više ne možete da preuzmete teret domaćinstva i roditeljskih obaveza.

Ne možemo očekivati da jedna osoba uradi skoro sve, to je jednostavno potpuno nepravedno.

Kao žene, socijalizovane smo da budemo susretljive, što može učiniti da reći „ne” izgleda tako teško.

„Tako često govorimo ‘da` uslugama, zahtevima i nerealnim roditeljskim očekivanjima jer se plašimo da nas optuže da smo nepristojne, zlobne ili ” ne daj bože- sebične.”

Kada počnete više da zastupate svoje potrebe, očekujte neki otpor od partnera, dece ili drugih ljudi u vašem životu. Za tipove mučenika koji vole ljude, to može biti prilično neprijatno.

Potrebno je da nastavite da održavate vaš život ispunjenim na isti način na koji je bio i kad niste imali decu, zanemarivanje sopstvenih potreba i užitaka može samo da se odrazi loše i po vas i po vašu porodicu.

Mnogo je bolje od dece napraviti ljude nego zavisne i razmažene članove društva koji će kasnije kroz život očekivati od svih da nastupaju prema njima onako kako biste vi postupili.

Zanemarivanje sopstvenih potreba će od vas načiniti nezadovoljnu, frustriranu i depresivnu osobu, moguće je biti sjajna majka, ćerka, sestrać žena, menadžerka, radnica i prijateljica ali samo ako je vaše fizičko, mentalno i duhovno zdravlje na prvom mestu, piše Huffpost.